Вучић за „Фајненшел тајмс“: Европска унија никада Србији није пружала толику подршку као Украјини
Фото - Танјуг
Европска унија никада није Србији пружала толику подршку као Украјини, изјавио је председник Александар Вучић за „Фајненшел тајмс”.
„Немам ништа против Украјинаца. Међутим, ниво подршке ЕУ Украјини, додељивање статуса кандидата за чланство у ЕУ у року од годину дана од датума подношења захтева и могуће отпочињање преговора о чланству следеће године показује нам да таква политичка подршка никада није постојала за нас”, рекао је Вучић.
Британски лист указује да је Кијев поднео захтев за чланство у фебруару 2022, неколико дана након почетка сукоба у Украјини, а само четири месеца касније додељен је статус кандидата. Насупрот томе, Београд је чекао више од четири године за почетак преговора о чланству.
Стога лист констатује да су поједини лидери Западног Балкана фрустрирани што Украјина престиже њихове земље у придруживању ЕУ.
Преговори Србије и ЕУ су у застоју због неколико питања, међу којима је и, како пише „Фајненшел тајмс”, неуспех Београда да нормализује односе са тзв. Косовом. Осим тога, Србија је једина држава Западног Балкана која није увела санкције Русији, што је, како се наводи у тексту, умањило њене изгледе за чланство у ЕУ.
Лист подсећа и на још један безуспешан састанка у оквиру дијалога Београда и Приштине у четвртак у Бриселу и указује да је потом високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ рекао да „без нормализације неће бити европске будућности ни за Косово, ни за Србију”.
Ипак, Вучић за „Фајненшел тајмс” каже да одлагање чланства не одражава реалност у Србији, за коју истиче да је „у много бољем стању него што су биле Румунија и Бугарска 2007, када су ушле у ЕУ”.
Вучић је указао и на опадајућу способност ЕУ да прими нове чланице.
„Најпре смо чули за 2025, сада за 2030. Ко зна шта ће се догодити за седам година? Апсорпциона моћ ЕУ није већа него што је била”, оценио је Вучић.
У тексту се помиње и недавно одржан 18. Бледски стратешки форум са ког је председник Европског савета Шарл Мишел поручио да Европска унија мора да буде спремна на проширење до 2030. године, истичући да то подразумева земље Западног Балкана, преноси Спутњик.
Након те Мишелове изјаве, албански премијер Еди Рама је довео у питање наведену циљну годину, примећујући да случај Украјине показује да рат може да убрза приступање.
„Ко треба кога да нападне на овом панелу да брже добије чланство?”, упитао је у шали Рама на једном од панела, па додао да „Бугарска може да нападне Северну Македонију, Хрватска може да нападне Србију, Србија може да нападне Косово, а Босна може напасти саму себе”.
Политика
„Немам ништа против Украјинаца. Међутим, ниво подршке ЕУ Украјини, додељивање статуса кандидата за чланство у ЕУ у року од годину дана од датума подношења захтева и могуће отпочињање преговора о чланству следеће године показује нам да таква политичка подршка никада није постојала за нас”, рекао је Вучић.
Британски лист указује да је Кијев поднео захтев за чланство у фебруару 2022, неколико дана након почетка сукоба у Украјини, а само четири месеца касније додељен је статус кандидата. Насупрот томе, Београд је чекао више од четири године за почетак преговора о чланству.
Стога лист констатује да су поједини лидери Западног Балкана фрустрирани што Украјина престиже њихове земље у придруживању ЕУ.
Преговори Србије и ЕУ су у застоју због неколико питања, међу којима је и, како пише „Фајненшел тајмс”, неуспех Београда да нормализује односе са тзв. Косовом. Осим тога, Србија је једина држава Западног Балкана која није увела санкције Русији, што је, како се наводи у тексту, умањило њене изгледе за чланство у ЕУ.
Лист подсећа и на још један безуспешан састанка у оквиру дијалога Београда и Приштине у четвртак у Бриселу и указује да је потом високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ рекао да „без нормализације неће бити европске будућности ни за Косово, ни за Србију”.
Ипак, Вучић за „Фајненшел тајмс” каже да одлагање чланства не одражава реалност у Србији, за коју истиче да је „у много бољем стању него што су биле Румунија и Бугарска 2007, када су ушле у ЕУ”.
Вучић је указао и на опадајућу способност ЕУ да прими нове чланице.
„Најпре смо чули за 2025, сада за 2030. Ко зна шта ће се догодити за седам година? Апсорпциона моћ ЕУ није већа него што је била”, оценио је Вучић.
У тексту се помиње и недавно одржан 18. Бледски стратешки форум са ког је председник Европског савета Шарл Мишел поручио да Европска унија мора да буде спремна на проширење до 2030. године, истичући да то подразумева земље Западног Балкана, преноси Спутњик.
Након те Мишелове изјаве, албански премијер Еди Рама је довео у питање наведену циљну годину, примећујући да случај Украјине показује да рат може да убрза приступање.
„Ко треба кога да нападне на овом панелу да брже добије чланство?”, упитао је у шали Рама на једном од панела, па додао да „Бугарска може да нападне Северну Македонију, Хрватска може да нападне Србију, Србија може да нападне Косово, а Босна може напасти саму себе”.
Политика
