САРАЈЕВО - Око 19.000 грађана БиХ храни се у 57 јавних кухиња широм земље.

Ако бисмо све њих окупили у једну локалну заједницу, добили бисмо цијели један Бужим, Фочу, Горажде, Илијаш, Котор Варош или Горњи Вакуф, јер су наведене општине, пратећи попис из 2013. године, имале појединачно око 19.000 становника.

А ако се жели додатно ући у слична поређења, онда треба рећи и да, када би сви корисници јавних кухиња били заједно, они би бројно надјачали више од 60 одсто општина у Републици Српској, те преко 20 општина у Федерацији БиХ.

Ништа ово није изненађујуће, поручује струка за "Независне новине", а тврде да је стање много горе, без обзира на то што, прије свих надлежни, никада то неће "превалити преко уста".

Представница Развојног програма УН у БиХ Амина Омичевић недавно је током радионице "Храна за све - регионални дијалози о остваривању права на топли оброк у БиХ" казала да у 70 општина и градова у Републици Српској и Федерацији БиХ нема ове услуге.

"Већину јавних кухиња финансирају или грађани, организације цивилног друштва или општине и градови. Један дио финансирања долази и с вишег нивоа - кантоналног или ентитетског", изјавила је Омичевићева.

Само у Народној кухињи у Добоју, која је с радом почела након стравичних поплава 2014. године, свакодневно се праве оброци за 151 грађанина, а донације за ову установу, поручују надлежни, стижу готово непрестано.

У колико тешкој ситуацији се налазе грађани, те држава уопште, без обзира на то што многи не желе да признају, доказ је и постојање јавне кухиње за бебе у Братунцу.

Фрапантно је рећи да је то једина таква установа у Европи, а њене услуге тренутно користи чак 60 беба.

То је, према ријечима предсједнице Удружења "Обрадуј некога" Аиде Садиковић Мехонић, дупло већи број него када је ова установа отворена, у новембру 2021. године.

"Тренутно смо набавили храну за септембар. Планирамо средином или крајем овог мјесеца покренути акцију за набављање хране за октобар, с обзиром на то да су средства која је донирао премијер Кантона Сарајево за прошлу годину већ потрошена. Сада искључиво зависимо од донација физичких људи, односно наших грађана. Сада идемо са сакупљањем мјесец за мјесец", рекла је она, додајући да је од отварања кухиње 200 беба од њих добило оброк.

Она је навела да су им на мјесечном нивоу потребне три палете млијека, а бебе кориснице кухиње добијају и кашице и друге производе за исхрану беба. Проблем су им, како каже Мехонићева, створиле инфлација и поскупљења.

"Новчана вриједност пројекта је око 180.000 КМ годишње. У то су, искључиво, урачунати храна, млијеко, опрема за бебе, кревеци, колица и све што је потребно да се купи и увијек је ту специјална дохрана за бебе које имају алергије, које имају неке проблеме. Та храна је јако скупа", навела је она.

Адмир Арнаутовић, предсједник Клуба потрошача средње Босне, каже у разговору за "Независне новине" да је ситуација много тежа од свега реченог.

"Грађани БиХ су веома поносни људи", наглашава Арнаутовић, те наставља:

"Ми имамо јако пуно, поготово пензионера који су читав живот радили да би обезбиједили себи пензију, а за коју знамо да је минимална, које је још увијек стид отићи и до јавне кухиње, а који су сасвим сигурно 'зрели' за такве ствари. Такође, да дио њих нема дјецу у иностранству и да им они не шаљу помоћ, дефинитивно бисмо имали још више гладних и сиромашних, а јавне кухиње би имале знатно више корисника."

Арнаутовић истиче да је незадовољан чињеницом да држава БиХ досад није нашла за сходно да помогне најугроженијим категоријима становништва.

"То су и они људи који имају минимална примања, али и они који упркос тешкој ситуацији не желе да се помире да су у проблему. Заиста мислим да би се морало помоћи не само тих 19.000 људи, него и свима који су у проблему, а таквих је много више. Ако се овако настави, биће још теже у годинама које долазе", истакао је Арнаутовић.


Независне новине