Афрички самит о клими: Повећати инвестиције у борби против климатских промена
НАЈРОБИ - Афрички лидери позвали су међународну заједницу да подржи пораст обновљиве енергије и затражили суштинске промјене у глобалном финансијском систему на крају првог Афричког самита о клими у Најробију, Током самита генерални секретар УН Антонио Гутереш указао је да афрички континент емитује само четири одсто глобалних емисија, али трпи неке од најгорих последица, као што су екстремне врућине, разорне поплаве и десетине хиљада жртава услед катастрофалних суша.
Суочене са растућим трошковима дуга и недостатком средстава, афричке државе затражиле су потпуну ревизију глобалне финансијске архитектуре, што доприноси већем притиску на Међународни монетарни фонд (ММФ) и Светску банку да откључају инвестиције и финансирање за борбу против климатских промена. Афрички лидери су на самиту, који су организовали Влада Кеније и Афричка Унија, навели да је потребно да дође до великог повећања финансирања како би се омогућио зелени раст широм континента "у размерама које могу значајно да допринесу декарбонизацији глобалне економије".
Више од 20 афричких држава усвојило је последњег дана самита Декларацију из Најробија, у којој су позвали на конкретну акцију у вези са реформама које воде ка "новој архитектури финансирања која одговара потребама Африке", укључујући реструктурирање и смањење дуга. У декларацији се понављају позиви богатим земљама да испуне обавезу са прошлогодишњег самита ЦОП27 да мобилишу 100 милијарди долара годишње како би помогли глобалном југу у суочавању са климатском кризом, као и да се обавежу да ће привући више инвестиција у развој чисте енергије.
Упркос обиљу природних ресурса, само три одсто енергетских инвестиција широм свијета се остварује у Африци. У коначној декларацији се наводи да ће континенту бити потребно "десетоструко повећање у протоку финансијског капитала" за обновљиве изворе енергије у наредних седам година, што је око 600 милијарди долара, како би се остварио циљ повеćања обновљивих извора енергије са 56 гигавата у 2022. на најмање 300 гигавата до 2030. године.
"Африка посједује и потенцијал и амбицију да буде витална компонента глобалног решења за климатске промјене", наводи се у завршној декларацији, објављеној у име Афричке уније (АУ). Напори на самиту да се повећају улагања у обновљиве изворе енергије добили су подстицај у уторак, када је Фон дер Лајен је најавила закључивање споразума са предсједником Кеније Вилијамом Рутом о наставку промоције зелене технологије водоника. Италија и Словенија обећале су продубљивање партнерства са афричким државама, а Уједињени Арапски Емирати обећали су 4,5 милијарди долара улагања у чисту енергију у Африци.
Консензус се тешко постиже у Афирици, континенту од 1,4 милијарде људи, имајући у виду да се владе појединих земаља залажу за будућност обновљивих извора енергије, док друге бране своје резерве фосилних горива. Лидери су, ипак, "једногласно усвојили" декларацију, рекао је председавајући Комисије Афричке уније Муса Факи Махамат.
Танјуг / Глас Српске
Суочене са растућим трошковима дуга и недостатком средстава, афричке државе затражиле су потпуну ревизију глобалне финансијске архитектуре, што доприноси већем притиску на Међународни монетарни фонд (ММФ) и Светску банку да откључају инвестиције и финансирање за борбу против климатских промена. Афрички лидери су на самиту, који су организовали Влада Кеније и Афричка Унија, навели да је потребно да дође до великог повећања финансирања како би се омогућио зелени раст широм континента "у размерама које могу значајно да допринесу декарбонизацији глобалне економије".
Више од 20 афричких држава усвојило је последњег дана самита Декларацију из Најробија, у којој су позвали на конкретну акцију у вези са реформама које воде ка "новој архитектури финансирања која одговара потребама Африке", укључујући реструктурирање и смањење дуга. У декларацији се понављају позиви богатим земљама да испуне обавезу са прошлогодишњег самита ЦОП27 да мобилишу 100 милијарди долара годишње како би помогли глобалном југу у суочавању са климатском кризом, као и да се обавежу да ће привући више инвестиција у развој чисте енергије.
Упркос обиљу природних ресурса, само три одсто енергетских инвестиција широм свијета се остварује у Африци. У коначној декларацији се наводи да ће континенту бити потребно "десетоструко повећање у протоку финансијског капитала" за обновљиве изворе енергије у наредних седам година, што је око 600 милијарди долара, како би се остварио циљ повеćања обновљивих извора енергије са 56 гигавата у 2022. на најмање 300 гигавата до 2030. године.
"Африка посједује и потенцијал и амбицију да буде витална компонента глобалног решења за климатске промјене", наводи се у завршној декларацији, објављеној у име Афричке уније (АУ). Напори на самиту да се повећају улагања у обновљиве изворе енергије добили су подстицај у уторак, када је Фон дер Лајен је најавила закључивање споразума са предсједником Кеније Вилијамом Рутом о наставку промоције зелене технологије водоника. Италија и Словенија обећале су продубљивање партнерства са афричким државама, а Уједињени Арапски Емирати обећали су 4,5 милијарди долара улагања у чисту енергију у Африци.
Консензус се тешко постиже у Афирици, континенту од 1,4 милијарде људи, имајући у виду да се владе појединих земаља залажу за будућност обновљивих извора енергије, док друге бране своје резерве фосилних горива. Лидери су, ипак, "једногласно усвојили" декларацију, рекао је председавајући Комисије Афричке уније Муса Факи Махамат.
Танјуг / Глас Српске
