ММФ поручио: Ограничити потрошњу у БиХ, укључујући и плате у јавном сектору
Да би се ојачала фискална одрживост, директори су апеловали на власти у БиХ да додатно ограниче текућу потрошњу, укључујући и путем ограничавања потрошње на плате у јавном сектору, саопштено је из Међународног монетарног фонда (ММФ).
Навели су да је потребно боље усмјеравање социјалне потрошње, подстицања јавних инвестиција и унапређења наплате прихода.
Истакли да ће инвестиције у инфраструктуру, зелену енергију и дигитализацију, подржане реформама у управљању јавним финансијама, помоћи у подстицању одрживог развоја.
"Рат Русије у Украјини и даље ствара значајне потешкоће за европску економију, што има посљедице за БиХ. Штавише, очекује се да ће глобално пооштравање финансијских услова оптеретити економске активности у земљи. Иако су све нове владе формиране након избора 2022. године, политичке тензије и даље ометају економску политику и реформе. Статус земље кандидата за чланство у Европској унији, који је БиХ добила у децембру 2022. године, још није довео до реформског замаха. Економски раст је пао са 7,4 одсто у 2021. на 3,9 одсто у 2022. години и очекује се да ће даље падати до нивоа од два одсто ове године због слабије домаће и вањске потражње. Инфлација је досегла врхунац од 17,4 одсто у октобру 2022. године и од тада континуирано пада, али је и даље повишена. У складу са смањењем цијена хране и енергије на међународном нивоу, очекује се да ће просјечна инфлација пасти на шест посто у 2023. години", наводе из ММФ-а.
Додаје се да су присутни високи негативни ризици, који укључују могуће нагло економско успоравање у Европи, интензивирање политичких напетости на домаћем плану, те реализацију финансијских ризика.
"Фискална позиција је побољшана у 2022. години и укупни фискални суфицит је порастао на 0,9 одсто БДП-а са 0,6 посто у 2021. години. Нагли пораст текуће потрошње због мјера за ублажавање кризе изазване порастом трошкова живота попраћен је мањим повећањем капиталне потрошње. Укупни дуг пао је испод 30 посто БДП-а у 2022. години такође због споријег повлачења средстава и имплементације пројеката. Са расходима који расту брже од прихода, очекује се да ће фискални биланс прећи у дефицит од 1,5 посто БДП-а у 2023. години. Потребе за финансирањем нарасле су у 2023. години због велике отплате дуга", појаснили су из Међународног монетарног фонда.
Даље стоји да су извршни директори истакли да је након опоравка у 2021. години раст у Босни и Херцеговини успорен, док је инфлација, иако у опадању, и даље повишена.
"Узимајући у обзир континуиран високи ризик и неизвјесност у вези економских изгледа, директори наглашавају потребу за одлучним политикама и реформским напорима за јачање макроекономске стабилности и потицања средњорочног раста. У том контексту, они наглашавају важност већег политичког консензуса и апелирају да се кандидатски статус за ЕУ искористи у сврху промовирања неопходних реформи. Јачање проведбе препорука ММФ-а уз подршку путем изградње капацитета такође ће бити важно.
Директори су потцртали потребу да се ограничи фискална експанзија с циљем обуздавања инфлаторних притисака, узимајући у обзир ограничене инструменте монетарне политике, те смањења притиска због потреба за финансирањем. Поздравили су кораке које су власти правовремено подузеле да би ојачале аранжман валутног одбора, који је до сада добро служио земљи. Они су савјетовали властима да дозволе повећање каматних стопа у одговору на увјете на тржишту, уз истовремено подузимање мјера за очување финансијске стабилности.
Такође , апелује да се не прихватају позиви Централној банци да финансира ентитетске буџете или да кредитира приватни сектор. Централна банка би требала додатно повећати стопе накнаде за резерве банака да би смањила разлику у каматној стопи у односу на еврозону и смањила ризик за одлив капитала. Директори су нагласили да Агенције за банкарство требају укинути мјере које нарушавају каматне стопе, те да требају ојачати праћење и приправност за кризу, укључујући и путем строгог и правовременог провођења свих пруденцијалних и корективних мјера.
Нагласили су потребу за унапређењем размјене информација и успостављањем фонда за финансијску стабилност за цијелу земљу да би се олакшало реструктурирање банака и осигурала ликвидност у изузетним случајевима.
"Директори су нагласили важност структуралних реформи да би се убрзао раст, промовирала зелена и дигитална транзиција и подигао животни стандард. Позвали су на убрзање реформи у управљању и апеловали су на власти да затраже ММФ-ову дијагностичку процјену управљања с циљем пружања помоћи у идентификацији кључних слабости и успостављању приоритета у реформама. Директори такође апелују на власти да хитно усвоје нови закон о спречавању прања новца и да приоритетно имплементирају законски оквир за спречавање корупције. Континуирани напори у правцу јачања транспарентности и надзора над јавним предузећима и даље су важни. По питању климатских промјена, препоручили су јачање напора у правцу декарбонизације привреде, повезивање тржишта електричном енергијом са тржиштем ЕУ, и прелазак на обновљиве изворе енергије", закључује се у саопштењу ММФ-а.
(Независне)
Навели су да је потребно боље усмјеравање социјалне потрошње, подстицања јавних инвестиција и унапређења наплате прихода.
Истакли да ће инвестиције у инфраструктуру, зелену енергију и дигитализацију, подржане реформама у управљању јавним финансијама, помоћи у подстицању одрживог развоја.
"Рат Русије у Украјини и даље ствара значајне потешкоће за европску економију, што има посљедице за БиХ. Штавише, очекује се да ће глобално пооштравање финансијских услова оптеретити економске активности у земљи. Иако су све нове владе формиране након избора 2022. године, политичке тензије и даље ометају економску политику и реформе. Статус земље кандидата за чланство у Европској унији, који је БиХ добила у децембру 2022. године, још није довео до реформског замаха. Економски раст је пао са 7,4 одсто у 2021. на 3,9 одсто у 2022. години и очекује се да ће даље падати до нивоа од два одсто ове године због слабије домаће и вањске потражње. Инфлација је досегла врхунац од 17,4 одсто у октобру 2022. године и од тада континуирано пада, али је и даље повишена. У складу са смањењем цијена хране и енергије на међународном нивоу, очекује се да ће просјечна инфлација пасти на шест посто у 2023. години", наводе из ММФ-а.
Додаје се да су присутни високи негативни ризици, који укључују могуће нагло економско успоравање у Европи, интензивирање политичких напетости на домаћем плану, те реализацију финансијских ризика.
"Фискална позиција је побољшана у 2022. години и укупни фискални суфицит је порастао на 0,9 одсто БДП-а са 0,6 посто у 2021. години. Нагли пораст текуће потрошње због мјера за ублажавање кризе изазване порастом трошкова живота попраћен је мањим повећањем капиталне потрошње. Укупни дуг пао је испод 30 посто БДП-а у 2022. години такође због споријег повлачења средстава и имплементације пројеката. Са расходима који расту брже од прихода, очекује се да ће фискални биланс прећи у дефицит од 1,5 посто БДП-а у 2023. години. Потребе за финансирањем нарасле су у 2023. години због велике отплате дуга", појаснили су из Међународног монетарног фонда.
Даље стоји да су извршни директори истакли да је након опоравка у 2021. години раст у Босни и Херцеговини успорен, док је инфлација, иако у опадању, и даље повишена.
"Узимајући у обзир континуиран високи ризик и неизвјесност у вези економских изгледа, директори наглашавају потребу за одлучним политикама и реформским напорима за јачање макроекономске стабилности и потицања средњорочног раста. У том контексту, они наглашавају важност већег политичког консензуса и апелирају да се кандидатски статус за ЕУ искористи у сврху промовирања неопходних реформи. Јачање проведбе препорука ММФ-а уз подршку путем изградње капацитета такође ће бити важно.
Директори су потцртали потребу да се ограничи фискална експанзија с циљем обуздавања инфлаторних притисака, узимајући у обзир ограничене инструменте монетарне политике, те смањења притиска због потреба за финансирањем. Поздравили су кораке које су власти правовремено подузеле да би ојачале аранжман валутног одбора, који је до сада добро служио земљи. Они су савјетовали властима да дозволе повећање каматних стопа у одговору на увјете на тржишту, уз истовремено подузимање мјера за очување финансијске стабилности.
Такође , апелује да се не прихватају позиви Централној банци да финансира ентитетске буџете или да кредитира приватни сектор. Централна банка би требала додатно повећати стопе накнаде за резерве банака да би смањила разлику у каматној стопи у односу на еврозону и смањила ризик за одлив капитала. Директори су нагласили да Агенције за банкарство требају укинути мјере које нарушавају каматне стопе, те да требају ојачати праћење и приправност за кризу, укључујући и путем строгог и правовременог провођења свих пруденцијалних и корективних мјера.
Нагласили су потребу за унапређењем размјене информација и успостављањем фонда за финансијску стабилност за цијелу земљу да би се олакшало реструктурирање банака и осигурала ликвидност у изузетним случајевима.
"Директори су нагласили важност структуралних реформи да би се убрзао раст, промовирала зелена и дигитална транзиција и подигао животни стандард. Позвали су на убрзање реформи у управљању и апеловали су на власти да затраже ММФ-ову дијагностичку процјену управљања с циљем пружања помоћи у идентификацији кључних слабости и успостављању приоритета у реформама. Директори такође апелују на власти да хитно усвоје нови закон о спречавању прања новца и да приоритетно имплементирају законски оквир за спречавање корупције. Континуирани напори у правцу јачања транспарентности и надзора над јавним предузећима и даље су важни. По питању климатских промјена, препоручили су јачање напора у правцу декарбонизације привреде, повезивање тржишта електричном енергијом са тржиштем ЕУ, и прелазак на обновљиве изворе енергије", закључује се у саопштењу ММФ-а.
(Независне)
