БАЊАЛУКА, БУДИМПЕШТА - Влада Мађарске потврдила је за "Независне новине" да та земља намјерава да преузме командовање мисијом ЕУФОР "Алтхеа", под условом да Политички комитет за безбједност ЕУ за то да своју сагласност.

Подсјећања ради, неколико пута у јавности се спомињала могућност да би Мађарска могла преузети ову позицију од јануара наредне године јер је Аустрија одлучила да они до даљег не буду на челу европске војне мисије у БиХ, али да и даље наставе учешће у ЕУФОР-у.

Како нам је речено у протеклом периоду, земље чланице мисије су, уз консултације са САД, разматрале ко би могао преузети позицију команданта. У игри су, како нам је речено, били Италија, Румунија и још неке земље, али одлука је на крају пала на Мађаре, јер су били спремни да за мисију ставе на располагање хеликоптере и другу опрему која се обично додјељује команданту мисије.

"Мир и стабилност региона западног Балкана су екстремно важни за ЕУ. Мађарска је увијек била посвећена стабилности БиХ и успјеху операција кризног менаџмента од Дејтонског мировног споразума 1995. године, укључујући и ЕУФОР 'Алтхеу'. Од 2010. године до маја 2023. године мађарски генерали су држали позицију начелника Главног штаба ЕУФОР 'Алтхее', уз значајну оперативну подршку. Остајемо при намјери да преузмемо позицију команданта операције 'Алтхеа' од јануара 2024. на период од једне године, ако то Политички комитет за безбједност ЕУ одобри", навели су они.

На питање како коментаришу написе појединих медија, посебно у Сарајеву, да би Мађарска могла бити наклоњена лидерима у Републици Српској, изразили су увјерење да је ЕУФОР ефективан непристрасни актер, те да је циљ Мађарске да очува ту репутацију.

"Наша претпоставка је да ће локални ентитети одржати сарадњу с ЕУФОР 'Алтхеом' у постизању циљева Савјета безбједности УН. У складу са својим мандатом, ЕУФОР 'Алтхеа' обезбјеђује значајну подршку локалним ентитетима. Припадници мисије ће увијек дјеловати на начин да очувају повјерење и сарадњу између 'Алтхее' и других актера", истакли су они.

Нагласили су да је у интересу Мађарске и цијеле ЕУ да се одржи добро обучена, посвећена и кредибилна операција ЕУ како би остали услови за сигурно и безбједно окружење у БиХ.

Прошле седмице смо се обратили и мисији ЕУФОР-а, али нам до закључења овог броја није стигао одговор, уз напомену да би им било потребно неко вријеме да добију сагласност за давање изјаве.

Аустрија је, како сазнајемо, најавила да одустаје од позиције команданта јер је истакла да су ресурси које је ангажовала у БиХ потребни код куће, посебно кад је у питању надгледање граница.

Дио земаља ЕУ је, како сазнајемо, сматрао да ЕУФОР треба да задржи своју оригиналну мисију и да не буде употријебљена за друге врсте задатака, јер им је важно да њихови припадници који се налазе у мисији не буду доведени у опасност.

Нико од наших саговорника с којима смо протеклих седмица и мјесеци разговарали није имао примједбу на досадашњи ангажман мађарских војника и официра у мисији, посебно што је Будимпешта, како нам је објашњено, увијек била спремна да на располагање стави све своје војне ресурсе који би мисији били потребни.

Због тога је, како се може закључити, пала одлука да се Мађарској дозволи да преузме ову улогу, а посебно у контексту чињенице да многе друге земље нису биле спремне да је преузму.

Иако је ЕУФОР у потпуности мисија потчињена ЕУ, она функционише у оквиру аранжмана "Берлин плус", који предвиђа да ЕУ преузме безбједносне операције на европском континенту од НАТО-а, али да и даље остане НАТО командна структура и консултације с Алијансом, као и да ЕУФОР "Алтхеа" може да користи НАТО ресурсе.

ЕУФОР тренутно чине 22 земље чланице и нечланице ЕУ, и то Албанија, Аустрија, Белгија, Бугарска, Чиле, Чешка, Француска, Грчка, Ирска, Италија, Мађарска, Њемачка, Низоземска, Пољска, Португал, Румунија, Словачка, Словенија, Сјеверна Македонија, Шпанија, Швајцарска и Турска.

Прошле године донесена је одлука да се број војника ЕУФОР-а са 600 повећа на 1.100, у контексту рата у Украјини и могућег прелијевања кризе у БиХ.


Независне новине