Smanjene zalihe krvi u Srpskoj, apel da se daruje
Током љета и појединих зимских мјесеци примјетне су смањене залихе крви, како у нашем заводу, тако и широм свијета, казала је за "Независне новине" Веселка Ћејић, шефица Службе за прикупљање крви у Заводу за трансфузијску медицину Републике Српске, служба Бањалука.
"Ово се дешава јер се љети одазива мањи број добровољних давалаца крви због годишњих одмора и љетних распуста, а с друге стране, учесталије су саобраћајне несреће. Самим тим, потреба за крвљу је повећана, а прикупља се мањи број јединица крви", казала је Ћејићева и додала да залихе крви зависе од појединачних пацијената у болницама и њихових потреба.
"У нашој популацији најзаступљенија крвна група је А Рх Д позитивна, око 35 одсто, а најмању заступљеност има АБ Рх Д негативна крвна група, са чак око 1,5 одсто. Тешко је у датом тренутку дефинисати која крвна група је тренутно најпотребнија, али, у принципу, крвна група А Рх Д позитивна као најчешћа крвна група у нашој популацији, уједно је и крвна група коју најчешће захтијевају клинички љекари", објашњава Ћејићева.
Додаје да је прошлог мјесеца одржана акција добровољног даривања крви у сарадњи са руководством и припадницима МУП-а РС, која има дугу традицију, и током које је прикупљено 419 јединица крви, широм Српске.
"Са почетком школске године традиционално почињу и добровољне акције даривања крви ученика средњих школа, па очекујемо нове залихе. Битно је знати да добровољни давалац крви може бити свака здрава особа, мушког и женског пола, старости између 18 и 65 година. Мушкарци могу дати крв свака три мјесеца, а жене свака четири мјесеца", каже Ћејићева.
Напомиње да крв не треба да дају људи који тренутно примају терапију или имају акутну или хроничну болест.
"Давање крви није болно, не ствара навику и не штети организму. Добровољни даваоци су нам увијек добродошли и овим путем апелујемо на све људе добре воље који су у могућности да дођу и дарују крв и покажу своју хуманост", казала је докторица Ћејић.
Да у Српској не мањка хуманих људи потврђују подаци из Црвеног крста Републике Српске.
"Општинске и градске организације Црвеног крста у Републици Српској у 2023. години у базама података добровољних давалаца крви укупно имају евидентирано 22.397 добровољних давалаца крви", казао је за "Независне" Миљан Рашевић, сарадник за информисање у Црвеном крсту РС.
Додаје да је у првих шест мјесеци ове године организовано 77 акција добровољног давања крви, на којима је прикупљена 3.691 доза крви.
"Издали смо 1.547 књижица добровољним даваоцима крви, а од тога су уручене 1.034 захвалнице за једно до 50 давања крви, а одржано је и 121 предавање о значају добровољног давања крви", казао је Рашевић.
Напомиње да је Црвени крст РС у 2022. години организовао 135 акција добровољног давања крви, у којима је прикупљено 7.230 доза, издато је 2.635 нових књижица, 2.177 захвалница и одржано је 178 предавања о значају добровољног давалаштва крви.
"У односу на претходне године, за вријеме пандемије вируса корона примјетан је значајан помак, имајући у виду да је 2020. прикупљено 3.913 доза, 2021. године 5.674, а у 2022. чак 7.230 доза крви, што је 1.556 доза више него у претходној години. Дакле, можемо закључити да сваке године имамо помак, за око 2.000 доза крви, и већи број давалаца", каже Рашевић и додаје да је недавно обиљежен и 14. јун, Свјетски дан добровољних давалаца крви.
"Тим поводом додијелили смо 31 признање Црвеног крста РС вишеструким добровољним даваоцима крви, односно 23 признања у категорији од 50 до 75 даривања крви, четири признања у категорији од 75 до 99 пута и четири признања у категорији од 100 до 130 пута дароване крви", казао је Рашевић.
Да се добро добрим враћа, сматра Бањалучанин Дејан Ш., који је до сада крв дао 20 пута.
"Давао бих и много чешће, али изазов је ускладити те термине са радним обавезама, с обзиром на то да се на дан даривања одмарам код куће. Не истичем то посебно јер мислим да има људи који су давали много више и чешће од мене, а то практикујем јер је лијеп осјећај кад знаш да некоме можеш помоћи на тај начин. Вјерујем да кад бих и ја био у потреби, да би се сигурно нашло много оних који би и мени помогли. Солидарност међу људима и помагање је нешто што извлачи оно најбоље из људи и својим скромним примјером желим да томе дам допринос", казао је он.
(Nezavisne)
"Ово се дешава јер се љети одазива мањи број добровољних давалаца крви због годишњих одмора и љетних распуста, а с друге стране, учесталије су саобраћајне несреће. Самим тим, потреба за крвљу је повећана, а прикупља се мањи број јединица крви", казала је Ћејићева и додала да залихе крви зависе од појединачних пацијената у болницама и њихових потреба.
"У нашој популацији најзаступљенија крвна група је А Рх Д позитивна, око 35 одсто, а најмању заступљеност има АБ Рх Д негативна крвна група, са чак око 1,5 одсто. Тешко је у датом тренутку дефинисати која крвна група је тренутно најпотребнија, али, у принципу, крвна група А Рх Д позитивна као најчешћа крвна група у нашој популацији, уједно је и крвна група коју најчешће захтијевају клинички љекари", објашњава Ћејићева.
Додаје да је прошлог мјесеца одржана акција добровољног даривања крви у сарадњи са руководством и припадницима МУП-а РС, која има дугу традицију, и током које је прикупљено 419 јединица крви, широм Српске.
"Са почетком школске године традиционално почињу и добровољне акције даривања крви ученика средњих школа, па очекујемо нове залихе. Битно је знати да добровољни давалац крви може бити свака здрава особа, мушког и женског пола, старости између 18 и 65 година. Мушкарци могу дати крв свака три мјесеца, а жене свака четири мјесеца", каже Ћејићева.
Напомиње да крв не треба да дају људи који тренутно примају терапију или имају акутну или хроничну болест.
"Давање крви није болно, не ствара навику и не штети организму. Добровољни даваоци су нам увијек добродошли и овим путем апелујемо на све људе добре воље који су у могућности да дођу и дарују крв и покажу своју хуманост", казала је докторица Ћејић.
Да у Српској не мањка хуманих људи потврђују подаци из Црвеног крста Републике Српске.
"Општинске и градске организације Црвеног крста у Републици Српској у 2023. години у базама података добровољних давалаца крви укупно имају евидентирано 22.397 добровољних давалаца крви", казао је за "Независне" Миљан Рашевић, сарадник за информисање у Црвеном крсту РС.
Додаје да је у првих шест мјесеци ове године организовано 77 акција добровољног давања крви, на којима је прикупљена 3.691 доза крви.
"Издали смо 1.547 књижица добровољним даваоцима крви, а од тога су уручене 1.034 захвалнице за једно до 50 давања крви, а одржано је и 121 предавање о значају добровољног давања крви", казао је Рашевић.
Напомиње да је Црвени крст РС у 2022. години организовао 135 акција добровољног давања крви, у којима је прикупљено 7.230 доза, издато је 2.635 нових књижица, 2.177 захвалница и одржано је 178 предавања о значају добровољног давалаштва крви.
"У односу на претходне године, за вријеме пандемије вируса корона примјетан је значајан помак, имајући у виду да је 2020. прикупљено 3.913 доза, 2021. године 5.674, а у 2022. чак 7.230 доза крви, што је 1.556 доза више него у претходној години. Дакле, можемо закључити да сваке године имамо помак, за око 2.000 доза крви, и већи број давалаца", каже Рашевић и додаје да је недавно обиљежен и 14. јун, Свјетски дан добровољних давалаца крви.
"Тим поводом додијелили смо 31 признање Црвеног крста РС вишеструким добровољним даваоцима крви, односно 23 признања у категорији од 50 до 75 даривања крви, четири признања у категорији од 75 до 99 пута и четири признања у категорији од 100 до 130 пута дароване крви", казао је Рашевић.
Да се добро добрим враћа, сматра Бањалучанин Дејан Ш., који је до сада крв дао 20 пута.
"Давао бих и много чешће, али изазов је ускладити те термине са радним обавезама, с обзиром на то да се на дан даривања одмарам код куће. Не истичем то посебно јер мислим да има људи који су давали много више и чешће од мене, а то практикујем јер је лијеп осјећај кад знаш да некоме можеш помоћи на тај начин. Вјерујем да кад бих и ја био у потреби, да би се сигурно нашло много оних који би и мени помогли. Солидарност међу људима и помагање је нешто што извлачи оно најбоље из људи и својим скромним примјером желим да томе дам допринос", казао је он.
(Nezavisne)