Хангари пуни сијена у Херцеговини, у Семберији угрожен сточни фонд
БИЈЕЉИНА, ГАЦКО - Косидба траве и балирање сијена увелико су у току широм Републике Српске. И док пољопривредници у Херцеговини и Лијевчу пољу задовољно трљају руке, јер је година била плодоносна, а квалитет сијена задовољавајући, у Семберији биљеже никад горе приносе и квалитет траве.
"Што се тиче прве косидбе сијена у Семберији, искрено ћу вам рећи, пропала је, а не пише се добро ни сточном фонду, истиче за "Независне новине" Саво Бакајлић, предсједник Регионалног удружења пољопривредника Семберије и Мајевице.
"Велике количине падавина проузроковале су једну од горих првих косидби и у суштини сијено нико не продаје, јер околности нису добре у сваком смислу. Ситуација се мало поправила за вријеме друге косидбе, али доста је њива уништено механизацијом и сабијањем тла. Видите и сами, ми у Семберији имамо афричку свињску кугу, људи једноставно марву распродају 'пошто-зашто'. Нажалост, мислим да ће пољопривреда доживјети велики колапс, а у Семберији, највећој житници Републике Српске и Босне и Херцеговине, није добра ситуација. Једино смо успјели да квалитетно спремимо сијено из друге косидбе, а што се тиче сточног фонда, он се уништава и мислим да је дошао крај пољопривредној производњи у Српској и БиХ", закључио је Бакајлић.
Да балирано сијено немаш гдје купити, јер га нико и не продаје, казао је за "Независне новине" Владимир Усорац, предсједник Удружења пољопривредних произвођача и мљекара РС.
"Косидба је била ужасна, квалитет је јако лош, косиле су се прва и друга косидба заједно и готово да ове године нема квалитетног сијена. Каква је ситуација у другим крајевима Српске, стварно не знам, али код нас је ужас. Ко има нешто квалитетног сијена, не продаје, чува га за своје потребе. Наде улажемо у трећу косидбу или ћемо покушати сијати нову траву, па до зиме да се бар обезбиједимо. Ако то не успије, у питању ће бити исхрана стоке", сматра Усорац.
Да косидба касни у многим крајевима Српске, али и да је сточни фонд у опадању, потврдио је за "Независне" и Драшко Бањац, предсједник Удружења фармера Републике Српске.
"Слабо народ сијено и продаје, за двије, три КМ мале бале, за велике нисам ни сигуран тачну цијену. Ове године је сијена било као никада, јер је била кишна година, али доста траве је и пропало, јер се није могла косити због временских неприлика. На подручју Лијевча поља није била лоша косидба и сијена има у изобиљу. Вјерујем да је добра косидба била и у брдским предјелима, на Мањачи, тамо је генерално трава доброг квалитета. Сијена ће бити довољно, али сточни фонд се стално смањује", сматра Бањац.
Пољопривредници из Гацка кажу да су приноси сијена у овој години премашили сва њихова очекивања.
"За разлику од прошле године када смо више од 80 одсто морали да купимо, и то по изузетно високим цијенама, ова година ће бар у том смислу бити лагодна, јер ћемо сијена имати, што кажу, 'и на извоз'. За нас је посебно битно што са храном за стоку нећемо имати проблема у овом смислу, јер зима у Гацку траје некада и по пет мјесеци, па је јако битно да не морамо бринути о томе", казао је за "Независне" један вриједни домаћин из Гацка и додао да је доказ плодоносне године и чињеница да још нису завршили посао, а почели су око 20. јуна.
Приноси зелене биљне масе, односно сијена су изузетно високи ове године у Херцеговини, потврдио је за "Независне новине" Дарко Марковић, стручни сарадник за сточарство у ресору за пружање стручних услуга у пољопривреди при ресорном министарству за регију источна Херцеговина.
"Већ неколико деценија нису забиљежени овако високи приноси. Квалитет сијена је неуједначен, јер има парцела које су у дијелу Гатачког поља биле изложене плављењу и вода се дуже задржавала, што је довело до прерастања, односно полегнућа и појаве трулежи. У брдским и планинским дијеловима приноси су високи, а квалитет сијена је изузетно добар. Генерално гледано, у цијелој регији Херцеговине одлични су приноси. Сијена ће бити и за продају", казао је Марковић.
Независне новине