У Хрватској око 1.000 људи чије богатство премашује 20 милиона долара
У Хрватској има приближно хиљаду људи чије финансијско богатство премашује 20 милиона долара, док финансијско богатство велике већине становништва не достиже 250.000 долара, показује Глобални извјештај о богатству у 2023, које је објавила"Бостон консалтинг група" (БЦГ), преноси "Данас".
За глобално истраживање БЦГ је користила податке засноване на глобалном систему националних рачуна (СНА), добијене од централних и пословних банака.
Подаци показују да нешто мање од 20.000 грађана Хрватске посједује финансијску имовину у вриједности између 250.000 и милион долара, док приближно 4.100 грађана Хрватске има финансијску имовину између милион и 20 милиона долара, преноси "Хина".
Према доступним подацима, финансијско богатство у Хрватској увећавано је од 2017. до краја 2022. по годишњој стопи од 7.1 одсто и достигло је приближно 100 милијарди долара, а очекује се да ће од краја 2022. до 2027. расти по годишњој стопи од око 5.9 одсто.
Из БЦГ напомињу да према имовинским класама финансијско богатство не укључује такозвану реалну имовину, односно некретнине, трајна добра широке потрошње као што су аутомобили и бродови, ни немонетарно злато или друге племените метале.
Вриједност реалне имовине расла је од 2017. до 2022. по годишњој стопи од пет одсто и достигла је око 200 милијарди долара, подаци су које је прикупила БЦГ.
"Расподјела финансијског богатства у Хрватској показује много здравију и уравнотеженију слику, јер око 75 одсто посједују они са мање од 250.000 долара, док је то на глобалном нивоу само 32 одсто, а ултрабогати људи, који располажу са више од 20 милиона долара финансијског богатства, посједују свега шест процената укупног финансијског богатства у Хрватској, за разлику од више од 20 одсто у свијету, " рекао је директор БЦГ, Томислав Чорак.
На глобалном нивоу, финансијско богатство појединаца у 2022. је смањено за четири одсто у односу на 2021. и износи 255 билиона долара.
То је прво смањење у посљедњих 15 година, до чега је дошло услијед инфлације и раста каматних стопа, као и лоших резултата на тржиштима капитала због геополитичких неизвјесности изазваних сукобом у Украјини.
У БЦГ-очекују да ће тај пад бити краткотрајан, па се тако до краја године очекује раст тог богатства за пет одсто, на 267 билиона долара.
Глобално је порасла вриједност реалне имовине за 5.5 одсто на 261 билион долара, због чега је укупно апсолутно богатство прошле године увећано за један одсто на 516 билиона долара, наводе из БЦГ.
(Независне)
За глобално истраживање БЦГ је користила податке засноване на глобалном систему националних рачуна (СНА), добијене од централних и пословних банака.
Подаци показују да нешто мање од 20.000 грађана Хрватске посједује финансијску имовину у вриједности између 250.000 и милион долара, док приближно 4.100 грађана Хрватске има финансијску имовину између милион и 20 милиона долара, преноси "Хина".
Према доступним подацима, финансијско богатство у Хрватској увећавано је од 2017. до краја 2022. по годишњој стопи од 7.1 одсто и достигло је приближно 100 милијарди долара, а очекује се да ће од краја 2022. до 2027. расти по годишњој стопи од око 5.9 одсто.
Из БЦГ напомињу да према имовинским класама финансијско богатство не укључује такозвану реалну имовину, односно некретнине, трајна добра широке потрошње као што су аутомобили и бродови, ни немонетарно злато или друге племените метале.
Вриједност реалне имовине расла је од 2017. до 2022. по годишњој стопи од пет одсто и достигла је око 200 милијарди долара, подаци су које је прикупила БЦГ.
"Расподјела финансијског богатства у Хрватској показује много здравију и уравнотеженију слику, јер око 75 одсто посједују они са мање од 250.000 долара, док је то на глобалном нивоу само 32 одсто, а ултрабогати људи, који располажу са више од 20 милиона долара финансијског богатства, посједују свега шест процената укупног финансијског богатства у Хрватској, за разлику од више од 20 одсто у свијету, " рекао је директор БЦГ, Томислав Чорак.
На глобалном нивоу, финансијско богатство појединаца у 2022. је смањено за четири одсто у односу на 2021. и износи 255 билиона долара.
То је прво смањење у посљедњих 15 година, до чега је дошло услијед инфлације и раста каматних стопа, као и лоших резултата на тржиштима капитала због геополитичких неизвјесности изазваних сукобом у Украјини.
У БЦГ-очекују да ће тај пад бити краткотрајан, па се тако до краја године очекује раст тог богатства за пет одсто, на 267 билиона долара.
Глобално је порасла вриједност реалне имовине за 5.5 одсто на 261 билион долара, због чега је укупно апсолутно богатство прошле године увећано за један одсто на 516 билиона долара, наводе из БЦГ.
(Независне)
