Да ли су политичари у БиХ имуни на истраге?
FOTO: Ilustracija
Да ли су политичари у БиХ имуни на истраге, питају се и јавност и стручњаци, те истичу да се тешко и сјетити скорашњих предмета високе корупције на чијем су удару биле "крупне рибе".
Док носиоци правосудних функција тврде да се на оваквим предметима ради, аналитичари оцјењују да правосуђе у овом сегменту има лоше резултате.
Радислав Јовичић, стручњак за безбједност, пита се да ли је у питању толики политички утицај на правосуђе да оно једноставно бјежи од процесуирања високе корупције.
"Корупција је штетна, била она висока или ниска, али наравно да ова на вишем нивоу много више штети друштву, она изједа друштво. То само говори о лошем раду правосуђа и драстичном утицају политике на правосудне институције у БиХ и сигурно не доводи до економског просперитета БиХ, Српске, ентитета, кантона, било гдје", рекао је Јовичић за "Независне новине".
Према његовим ријечима, и када постоји предмет који се односи на неку звучну личност, у питању је предмет за нека много мања кривична дјела него што се у јавности прича, спекулише.
"Треба, наравно, бити опрезан. Приче све треба доказивати, али немогуће је да у БиХ не постоје високорангирани политичари који се налазе у корупцији", нагласио је Јовичић, који је и бивши министар унутрашњих послова БиХ.
Политиколог Велизар Антић истиче да живимо у партократском друштву гдје је сва моћ помјерена из институција у политичке партије.
"Политичке партије су 'заробиле' друштво и ушле у све поре друштва. Оне су те које се питају за запослење тужилаца и судија па не можемо очекивати да ће судије и тужиоци који су дошли на те позиције захваљујући политичким партијама радити против интереса високих званичника тих партија", рекао је Антић за "Независне новине".
Према његовим ријечима, "уколико би се и нашао неки поштени и независни судија који би био спреман да се бави питањем корупције у које су уплетени политичари, такав не би био под заштитом државе и система и врло брзо би био уклоњен с те позиције".
"Из тог разлога и они који би били спремни да се ухвате укоштац с корупцијом политичара бирају да се не мијешају у те случајеве или их одлажу у недоглед, вјероватно чекајући вријеме када тренутне политичке елите неће бити на власти и неће имати снагу коју сада имају", поручује Антић.
Ђорђе Вујатовић, новинар из Бањалуке, истиче да је правосуђе под великим политичким утицајем, а изјаве о независном правосуђу су само пуке фразе.
"Бољи примјер не треба од недавне изјаве предсједника РС да ће било који судија који буде донио одлуку у складу са Уставним судом бити кажњен, а суд расформиран и остављен без буџета. Да не улазимо у политичку димензију и тематику ове изјаве, ово је конкретно признање политичког утицаја на судије", рекао је Вујатовић за "Независне новине".
Према његовим ријечима, јасно је и да у правосуђу иду линијом мањег отпора, то јесте незамјерања утицајним људима. Додаје да, чак и када се покрене неки случај, он због нестручног рада или тзв. недостатка доказа заврши ослобађајућом одлуком.
"Друго важно питање је да ли нешто што је корумпирано жели да се бави корупцијом. Није генерализација, али јесте подсјећање да сви досадашњи главни тужиоци Тужилаштва БиХ нису завршили мандате, већ су штавише процесуирани због злоупотреба службеног положаја. Кроз неколило случајева видимо и корупцију унутар других правосудних институција, случајеве непотизма, пријаве за несавјестан рад... Притужбе на рад појединих судија и тужилаца старе су више од деценије, а процесуирани су тек у задњих годину или двије", тврди Вујатовић.
Дакле, како додаје, с таквим структурама унутар правосуђа не можемо причати о суштинској борби против корупције, него само о декларативним фразама и попунама статистичких образаца у годишњим извјештајима
"Самим тим, нема и неће бити ни процесуирања високе корупције", поручује Вујатовић.
Према подацима Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) БиХ, тужилаштва су у 2022. години запримила чак 21.205 предмета, од чега тек 40 који се односе на корупцију високог нивоа.
"Подигнуто је 17 оптужница за корупцију високог нивоа, што је знатно више од броја оптужница подигнутих у претходној години", навели су из ВСТС БиХ.
Почетком године је, подсјетимо, главни тужилац Тужилаштва БиХ Миланко Кајганић рекао да се не слаже са ставом који превладава у бх. јавности да "правосуђе и тужилаштво у БиХ не раде свој посао" када су у питању предмети високе корупције.
"Једноставно је видјети из резултата рада за 2021. и 2022. годину да постоје конкретни предмети и да постоји помак у тим предметима. Када говоримо о високој корупцији, у 2021. имали смо једну оптужницу, у 2022. подигли смо три оптужнице", казао је тада Кајганић.
(Независне)
Док носиоци правосудних функција тврде да се на оваквим предметима ради, аналитичари оцјењују да правосуђе у овом сегменту има лоше резултате.
Радислав Јовичић, стручњак за безбједност, пита се да ли је у питању толики политички утицај на правосуђе да оно једноставно бјежи од процесуирања високе корупције.
"Корупција је штетна, била она висока или ниска, али наравно да ова на вишем нивоу много више штети друштву, она изједа друштво. То само говори о лошем раду правосуђа и драстичном утицају политике на правосудне институције у БиХ и сигурно не доводи до економског просперитета БиХ, Српске, ентитета, кантона, било гдје", рекао је Јовичић за "Независне новине".
Према његовим ријечима, и када постоји предмет који се односи на неку звучну личност, у питању је предмет за нека много мања кривична дјела него што се у јавности прича, спекулише.
"Треба, наравно, бити опрезан. Приче све треба доказивати, али немогуће је да у БиХ не постоје високорангирани политичари који се налазе у корупцији", нагласио је Јовичић, који је и бивши министар унутрашњих послова БиХ.
Политиколог Велизар Антић истиче да живимо у партократском друштву гдје је сва моћ помјерена из институција у политичке партије.
"Политичке партије су 'заробиле' друштво и ушле у све поре друштва. Оне су те које се питају за запослење тужилаца и судија па не можемо очекивати да ће судије и тужиоци који су дошли на те позиције захваљујући политичким партијама радити против интереса високих званичника тих партија", рекао је Антић за "Независне новине".
Према његовим ријечима, "уколико би се и нашао неки поштени и независни судија који би био спреман да се бави питањем корупције у које су уплетени политичари, такав не би био под заштитом државе и система и врло брзо би био уклоњен с те позиције".
"Из тог разлога и они који би били спремни да се ухвате укоштац с корупцијом политичара бирају да се не мијешају у те случајеве или их одлажу у недоглед, вјероватно чекајући вријеме када тренутне политичке елите неће бити на власти и неће имати снагу коју сада имају", поручује Антић.
Ђорђе Вујатовић, новинар из Бањалуке, истиче да је правосуђе под великим политичким утицајем, а изјаве о независном правосуђу су само пуке фразе.
"Бољи примјер не треба од недавне изјаве предсједника РС да ће било који судија који буде донио одлуку у складу са Уставним судом бити кажњен, а суд расформиран и остављен без буџета. Да не улазимо у политичку димензију и тематику ове изјаве, ово је конкретно признање политичког утицаја на судије", рекао је Вујатовић за "Независне новине".
Према његовим ријечима, јасно је и да у правосуђу иду линијом мањег отпора, то јесте незамјерања утицајним људима. Додаје да, чак и када се покрене неки случај, он због нестручног рада или тзв. недостатка доказа заврши ослобађајућом одлуком.
"Друго важно питање је да ли нешто што је корумпирано жели да се бави корупцијом. Није генерализација, али јесте подсјећање да сви досадашњи главни тужиоци Тужилаштва БиХ нису завршили мандате, већ су штавише процесуирани због злоупотреба службеног положаја. Кроз неколило случајева видимо и корупцију унутар других правосудних институција, случајеве непотизма, пријаве за несавјестан рад... Притужбе на рад појединих судија и тужилаца старе су више од деценије, а процесуирани су тек у задњих годину или двије", тврди Вујатовић.
Дакле, како додаје, с таквим структурама унутар правосуђа не можемо причати о суштинској борби против корупције, него само о декларативним фразама и попунама статистичких образаца у годишњим извјештајима
"Самим тим, нема и неће бити ни процесуирања високе корупције", поручује Вујатовић.
Према подацима Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) БиХ, тужилаштва су у 2022. години запримила чак 21.205 предмета, од чега тек 40 који се односе на корупцију високог нивоа.
"Подигнуто је 17 оптужница за корупцију високог нивоа, што је знатно више од броја оптужница подигнутих у претходној години", навели су из ВСТС БиХ.
Почетком године је, подсјетимо, главни тужилац Тужилаштва БиХ Миланко Кајганић рекао да се не слаже са ставом који превладава у бх. јавности да "правосуђе и тужилаштво у БиХ не раде свој посао" када су у питању предмети високе корупције.
"Једноставно је видјети из резултата рада за 2021. и 2022. годину да постоје конкретни предмети и да постоји помак у тим предметима. Када говоримо о високој корупцији, у 2021. имали смо једну оптужницу, у 2022. подигли смо три оптужнице", казао је тада Кајганић.
(Независне)
