Хоће ли Босна и Херцеговина вратити обавезно служење војске
БиХ не размишља о враћању обавезног служења војног рока. О том питању, према ријечима саговорника "Независних новина", уопште се не расправља, јер такав подухват изискује огромна новчана средства, којих нема, те, што је још важније, БиХ не пријети никаква опасност извана.
Уз то, стручњаци са којима смо имали прилику да разговарамо сматрају да би надлежни у БиХ више морали да теже ка потпуној демилитаризацији државе.
Обавезно служење војске у БиХ укинуто је 2006. године када је реформом одбране стављен ван снаге закон који је то подразумијевао. Та реформа подразумијевала је и формирање резервног састава Оружаних снага (ОС) БиХ, али ни тај концепт никада није спроведен поново због недостатка новца.
"Када је рађена реформа одбране у БиХ, она је рађена на три принципа: јединствен систем, професионализација и укидање служења војног рока. На основу тога су и креирани Закон о одбрани и Закон о служби у оружаним снагама који не предвиђају служење војног рока", појашњава за "Независне новине" Александар Гогановић, замјеник министра одбране БиХ за управљање ресурсима.
Оба закона, тачније њихове обавезне измјене, први су предуслов да се уопште размишља о враћању обавезног служења војног рока.
"Свакако да би се на те законе морало очитовати и дати сагласност и Предсједништво БиХ. На ту тему није било ријечи, али би за то требала огромна финансијска средства, а у овако сложеној финансијској ситуацији тешко да би се то могло исфинансирати, јер би ту стигли трошкови обуке и комплетне инфраструктуре", наводи Гогановић, те додаје:
"Ја лично не подржавам ту идеју. Чисто сумњам да би и парламент БиХ усвојио једну такву одлуку. Нама нико не пријети, ми се морамо окренути добрим односима ка Истоку и Западу. ЕУФОР је недавно дао оцјену да је ситуација у БиХ безбједна, а тако нешто су казали и у НАТО-у", казао је Гогановић.
Подсјећања ради, према одлуци Предсједништва БиХ, ОС БиХ могу имати око 10.000 војника. Али, како истиче Гогановић, ни та мјеста нису попуњена.
"Чини ми се да је око 80 одсто попуњеност ОС БиХ. Ми сада имамо проблем да попунимо и професионалне редове", рекао је он.
Бивши замјеник министра одбране БиХ Мирко Околић још је ригорознијег става и каже да служење војног рока у БиХ нема никакве користи.
"Током мог мандата у Министарству одбране се уопште није разговарало о враћању обавезног рока. За БиХ би најбоље било да се демилитаризује. Служење војног рока у БиХ не придоноси никаквој користи, а Министарство које сада имамо вуче скоро трећину буџета БиХ, а то је више од 300 милиона КМ", каже Околић за "Независне новине".
На тај износ, наводи он, морали би се обезбиједити додатни трошкови који су огромни.
"Свако ко служи војни рок, а ко је у радном односу, то би се морало рефундирати из буџета. Ту се отварају трошкови опремања војника, ту су касарне, полигони, возила, али и оружје. Ту су и трошкови особља које би морало бити ангажовано. Поставља се сада и питање да ли то уопште нешто значи за БиХ и да ли нам пријети нека опасност па да имамо оружану силу", нагласио је Околић.
Међутим, постоје и примјери оних који су били за враћање обавезног служења војног рока у БиХ. Године 2019. Сеад Јусић, тадашњи помоћник министра, казао је да за том одлуком постоји потреба, али и да је потребно измијенити чак тридесетак постојећих закона који би то регулисали.
Са друге стране, министар одбране БиХ Зукан Хелез рекао је да је у 2023. години повећан буџет за Оружане снаге БиХ за 28 одсто у односу на претходни период и да ће то сигурно повећати интерес младих за прикључење војсци.
Тог интереса у сусједној Хрватској нема. Тамошње Министарство одбране поручило је да се тренутно не разматра поново увођење обавезног војног рока, које је, подсјећања ради, укинуто 1. јануара 2008. године одлуком Хрватског сабора. Србија годинама жели да врати обавезно служење војног рока и близу је одлуке да то и спроведе. У тој држави добровољно се може у армију од 2011. године.
Црна Гора је 2006. године укинула обавезну војску, али је 2019. године увела добровољни одлазак. Словенија је добровољно служење војног рока увела 2003. године, а тада је и укинут обавезан рок. Сјеверна Македонија укинула је редовну војску 2006. године, а 2007. године су и они увели добровољно служење војног рока.
Када су у питању европске земље, традиционални војни рок постоји у Русији, Финској, Шведској, Норвешкој, Данској, Аустрији, Швајцарској, Литванији, Естонији, Бјелорусији, Украјини, Грчкој, Турској и Кипру. Њемачка је 2011. године суспендовала обавезно служење војног рока. И Летонија жели поново да га уведе, па ће од 2024. године сви мушкарци од 18 до 27 година морати да заврше војну обуку од једанаест мјесеци. Француска расправља о некој врсти "војне обавезе лајт", према којој би служење војске постало обавезно за све Французе и Францускиње између 15 и 17 година. Од тога би двије недјеље млади проводили у војним објектима.
Велика Британија, САД и Канада имају професионалне војске
(Независне)
Уз то, стручњаци са којима смо имали прилику да разговарамо сматрају да би надлежни у БиХ више морали да теже ка потпуној демилитаризацији државе.
Обавезно служење војске у БиХ укинуто је 2006. године када је реформом одбране стављен ван снаге закон који је то подразумијевао. Та реформа подразумијевала је и формирање резервног састава Оружаних снага (ОС) БиХ, али ни тај концепт никада није спроведен поново због недостатка новца.
"Када је рађена реформа одбране у БиХ, она је рађена на три принципа: јединствен систем, професионализација и укидање служења војног рока. На основу тога су и креирани Закон о одбрани и Закон о служби у оружаним снагама који не предвиђају служење војног рока", појашњава за "Независне новине" Александар Гогановић, замјеник министра одбране БиХ за управљање ресурсима.
Оба закона, тачније њихове обавезне измјене, први су предуслов да се уопште размишља о враћању обавезног служења војног рока.
"Свакако да би се на те законе морало очитовати и дати сагласност и Предсједништво БиХ. На ту тему није било ријечи, али би за то требала огромна финансијска средства, а у овако сложеној финансијској ситуацији тешко да би се то могло исфинансирати, јер би ту стигли трошкови обуке и комплетне инфраструктуре", наводи Гогановић, те додаје:
"Ја лично не подржавам ту идеју. Чисто сумњам да би и парламент БиХ усвојио једну такву одлуку. Нама нико не пријети, ми се морамо окренути добрим односима ка Истоку и Западу. ЕУФОР је недавно дао оцјену да је ситуација у БиХ безбједна, а тако нешто су казали и у НАТО-у", казао је Гогановић.
Подсјећања ради, према одлуци Предсједништва БиХ, ОС БиХ могу имати око 10.000 војника. Али, како истиче Гогановић, ни та мјеста нису попуњена.
"Чини ми се да је око 80 одсто попуњеност ОС БиХ. Ми сада имамо проблем да попунимо и професионалне редове", рекао је он.
Бивши замјеник министра одбране БиХ Мирко Околић још је ригорознијег става и каже да служење војног рока у БиХ нема никакве користи.
"Током мог мандата у Министарству одбране се уопште није разговарало о враћању обавезног рока. За БиХ би најбоље било да се демилитаризује. Служење војног рока у БиХ не придоноси никаквој користи, а Министарство које сада имамо вуче скоро трећину буџета БиХ, а то је више од 300 милиона КМ", каже Околић за "Независне новине".
На тај износ, наводи он, морали би се обезбиједити додатни трошкови који су огромни.
"Свако ко служи војни рок, а ко је у радном односу, то би се морало рефундирати из буџета. Ту се отварају трошкови опремања војника, ту су касарне, полигони, возила, али и оружје. Ту су и трошкови особља које би морало бити ангажовано. Поставља се сада и питање да ли то уопште нешто значи за БиХ и да ли нам пријети нека опасност па да имамо оружану силу", нагласио је Околић.
Међутим, постоје и примјери оних који су били за враћање обавезног служења војног рока у БиХ. Године 2019. Сеад Јусић, тадашњи помоћник министра, казао је да за том одлуком постоји потреба, али и да је потребно измијенити чак тридесетак постојећих закона који би то регулисали.
Са друге стране, министар одбране БиХ Зукан Хелез рекао је да је у 2023. години повећан буџет за Оружане снаге БиХ за 28 одсто у односу на претходни период и да ће то сигурно повећати интерес младих за прикључење војсци.
Тог интереса у сусједној Хрватској нема. Тамошње Министарство одбране поручило је да се тренутно не разматра поново увођење обавезног војног рока, које је, подсјећања ради, укинуто 1. јануара 2008. године одлуком Хрватског сабора. Србија годинама жели да врати обавезно служење војног рока и близу је одлуке да то и спроведе. У тој држави добровољно се може у армију од 2011. године.
Црна Гора је 2006. године укинула обавезну војску, али је 2019. године увела добровољни одлазак. Словенија је добровољно служење војног рока увела 2003. године, а тада је и укинут обавезан рок. Сјеверна Македонија укинула је редовну војску 2006. године, а 2007. године су и они увели добровољно служење војног рока.
Када су у питању европске земље, традиционални војни рок постоји у Русији, Финској, Шведској, Норвешкој, Данској, Аустрији, Швајцарској, Литванији, Естонији, Бјелорусији, Украјини, Грчкој, Турској и Кипру. Њемачка је 2011. године суспендовала обавезно служење војног рока. И Летонија жели поново да га уведе, па ће од 2024. године сви мушкарци од 18 до 27 година морати да заврше војну обуку од једанаест мјесеци. Француска расправља о некој врсти "војне обавезе лајт", према којој би служење војске постало обавезно за све Французе и Францускиње између 15 и 17 година. Од тога би двије недјеље млади проводили у војним објектима.
Велика Британија, САД и Канада имају професионалне војске
(Независне)
