Свјетски дан заштите околиша: Наша планета се гуши пластиком
Вријеме је да промијенимо начин на који производимо, конзумирамо и одлажемо пластику коју користимо. Иако је пластика јако корисна, постали смо зависни о пластичним производима за једнократну употребу са тешким еколошким, друштвеним, економским и здравственим посљедицама“, наводе из Института за здравље и сигурност хране поводом Свјетског дана заштите околиша.
Пластика, укључујући микропластику, сада је свеприсутна у нашем природном окружењу. Постају дио Земљиног фосилног записа и ознака антропоцена, наше тренутне геолошке ере. Чак и ново морско микробно станиште носи име "пластисфера".
Катастрофални пораст производње и штетности
Од педесетих до седамдесетих година двадесетог вијека произведена је само мала количина пластике, и као резултат, количина пластичног отпада је била релативно подношљива. Међутим, од седмдесетих до почетка овог вијека производња пластичног отпада се више него утростручила, што одражава сличан пораст производње пластике.
Од 2000. до 2010. године количина пластичног отпада коју производимо порасла је више у једној деценији него у претходних 40 година. Данас производимо око 400 милиона тона пластичног отпада сваке године. Стопа производње пластике је расла брже од било којег другог материјала.
Отприлике, 36 одсто произведене пластике користи се у амбалажи, укључујући пластичне производе за једнократну употребу као посуде за храну и пиће, од којих отприлике 85 посто завршава на депонијама или као нерегулисани отпад. Додатни проблем је што се око 98 посто пластичних производа за једнократну употребу производи од фосилних горива тј. од основне сировине. Од седам милијарди тона пластичног отпада који је до сада произведен у свијету, мање од 10 посто је рециклирано.
Милиони тона пластичног отпада се губе у околишу или се понекад отпремају хиљадама километара до одредишта гдје се углавном спаљује или одлаже. Процијењени годишњи губитак у вриједности пластичног амбалажног отпада само при сортирању и преради износи 80-120 милијарди америчких долара, наводе из Института.
Шта све бацамо у природу
Опушци, чији филтери садрже сићушна пластична влакна најчешћи су тип пластичног отпада који се налази у околишу. Омоти за храну, пластичне боце, пластични чепови за флаше, пластичне врећице за намирнице, пластичне сламке и кашичице су сљедећи најчешћи артикли. Многи од нас користе ове производе сваки дан, не размишљајући о томе гдје би могли завршити.
Ријеке и језера носе пластични отпад из дубоког копна у море, што их чини главним доприноситељима загађења океана. Процјењује се да је 1.000 ријека одговорно за скоро 80 посто глобалне годишње ријечне емисије пластике у океан, које се крећу између 0,8 и 2,7 милиона тона годишње, а мале урбане ријеке су међу највећим загађивачима.
Пластични отпад, било да се налази у ријеци, океану или на копну, може постојати у околишу вијековима. Иста својства која пластику чине тако корисном због њене издржљивости и отпорности на деградацију, такође их чине готово немогућим да се природа потпуно разбије.
Опасности за сваки живи организам
Већина пластичних предмета никада не нестане у потпуности, само се распадају на све мање и мање комаде. Та микропластика може ући у људско тијело удисањем и апсорпцијом и акумулирати се у органима. Микропластика је пронађена у нашим плућима, јетри, слезини и бубрезима, а студија је недавно открила микропластику у постељици новорођенчади.
Потпуни обим утицаја овога на људско здравље још је непознат. Међутим, постоје значајни докази да хемикалије повезане с пластиком, као што су метил жива, пластификатори и успоривачи горења, могу ући у тијело и повезани су са здравственим проблемима.
Свако може помоћи
-Много је ствари које као појединац можете учинити, неке од њих су да тражите од ресторана које посјећујете да престану користити пластичне сламке, до ношења властите шоље за кафу на посао, све до притиска на локалне власти да побољшају начин на који управљају отпадом у вашем граду или држави. Очистити ријеку, обалу, плажу, куповати одрживо, храну без или са што мање пластичне амбалаже, понесите цегер или врећицу за вишекратну употребу, купујте локалне производе и посуђе за вишекратну употребу како бисте смањили пластични отпад и утицај на околиш. Много тога ће вам помоћи да уштедите новац и штите природу, како кући, тако и на путовању, укључујући куповину одјеће, обуће или личну његу“, поручују из Института за здравље и сигурност хране.
Пластика, укључујући микропластику, сада је свеприсутна у нашем природном окружењу. Постају дио Земљиног фосилног записа и ознака антропоцена, наше тренутне геолошке ере. Чак и ново морско микробно станиште носи име "пластисфера".
Катастрофални пораст производње и штетности
Од педесетих до седамдесетих година двадесетог вијека произведена је само мала количина пластике, и као резултат, количина пластичног отпада је била релативно подношљива. Међутим, од седмдесетих до почетка овог вијека производња пластичног отпада се више него утростручила, што одражава сличан пораст производње пластике.
Од 2000. до 2010. године количина пластичног отпада коју производимо порасла је више у једној деценији него у претходних 40 година. Данас производимо око 400 милиона тона пластичног отпада сваке године. Стопа производње пластике је расла брже од било којег другог материјала.
Отприлике, 36 одсто произведене пластике користи се у амбалажи, укључујући пластичне производе за једнократну употребу као посуде за храну и пиће, од којих отприлике 85 посто завршава на депонијама или као нерегулисани отпад. Додатни проблем је што се око 98 посто пластичних производа за једнократну употребу производи од фосилних горива тј. од основне сировине. Од седам милијарди тона пластичног отпада који је до сада произведен у свијету, мање од 10 посто је рециклирано.
Милиони тона пластичног отпада се губе у околишу или се понекад отпремају хиљадама километара до одредишта гдје се углавном спаљује или одлаже. Процијењени годишњи губитак у вриједности пластичног амбалажног отпада само при сортирању и преради износи 80-120 милијарди америчких долара, наводе из Института.
Шта све бацамо у природу
Опушци, чији филтери садрже сићушна пластична влакна најчешћи су тип пластичног отпада који се налази у околишу. Омоти за храну, пластичне боце, пластични чепови за флаше, пластичне врећице за намирнице, пластичне сламке и кашичице су сљедећи најчешћи артикли. Многи од нас користе ове производе сваки дан, не размишљајући о томе гдје би могли завршити.
Ријеке и језера носе пластични отпад из дубоког копна у море, што их чини главним доприноситељима загађења океана. Процјењује се да је 1.000 ријека одговорно за скоро 80 посто глобалне годишње ријечне емисије пластике у океан, које се крећу између 0,8 и 2,7 милиона тона годишње, а мале урбане ријеке су међу највећим загађивачима.
Пластични отпад, било да се налази у ријеци, океану или на копну, може постојати у околишу вијековима. Иста својства која пластику чине тако корисном због њене издржљивости и отпорности на деградацију, такође их чине готово немогућим да се природа потпуно разбије.
Опасности за сваки живи организам
Већина пластичних предмета никада не нестане у потпуности, само се распадају на све мање и мање комаде. Та микропластика може ући у људско тијело удисањем и апсорпцијом и акумулирати се у органима. Микропластика је пронађена у нашим плућима, јетри, слезини и бубрезима, а студија је недавно открила микропластику у постељици новорођенчади.
Потпуни обим утицаја овога на људско здравље још је непознат. Међутим, постоје значајни докази да хемикалије повезане с пластиком, као што су метил жива, пластификатори и успоривачи горења, могу ући у тијело и повезани су са здравственим проблемима.
Свако може помоћи
-Много је ствари које као појединац можете учинити, неке од њих су да тражите од ресторана које посјећујете да престану користити пластичне сламке, до ношења властите шоље за кафу на посао, све до притиска на локалне власти да побољшају начин на који управљају отпадом у вашем граду или држави. Очистити ријеку, обалу, плажу, куповати одрживо, храну без или са што мање пластичне амбалаже, понесите цегер или врећицу за вишекратну употребу, купујте локалне производе и посуђе за вишекратну употребу како бисте смањили пластични отпад и утицај на околиш. Много тога ће вам помоћи да уштедите новац и штите природу, како кући, тако и на путовању, укључујући куповину одјеће, обуће или личну његу“, поручују из Института за здравље и сигурност хране.
