Поводом Свјетског дана без дувана: Друштво без дувана
Поводом Свјетског дана без дувана Економски факултет Универзитета у Бањалуци у сарадњи са Комитетом за међународну размјену студената медицине Републике Српске – SaMSIC, данас, организује округли сто „Друштво без дувана: политике опорезивања и јавно здравље“.
Догађај који се одржава у сали Сената Универзитета у Бањалуци, организује се у оквиру међународног истраживачког пројекта „Убрзавање напретка у опорезивању дувана и дуванских производа у земљама са ниским и средњим приходом“ који реализује Универзитет у Бањалуци. Истраживачки тим Универзитета у Бањалуци је за подручје Босне и Херцеговине у претходних пет година радио на истраживањима која се тичу економике опорезивања дувана, преваленције пушења, а 2022. године тим је радио на истраживању економских трошкова пушења у БиХ и моделирању акциза на дуванске производе и њихових ефеката како на приходе од опорезивања дувана и дуванских производа тако и на јавно здравство. У 2023. години истраживачки фокус тима је на улози политика опорезивања дувана на иницијацију и преваленцију пушења међу младима (на бази урађених GYTS студија).
Поред резултата истраживања поменутог пројекта, на догађају ће бити одржане и презентација о медицинским аспектима пушења с аспекта јавног здравља, затим актуелностима у области контроле дувана, те напори ка ефективнијим политикама контроле дувана. Након тога је предвиђена модерирана дискусија током које желимо да са свим заинтересованим актерима у области политика контроле дувана продискутујемо значај различитих сегмената политика контроле дувана у Босни и Херцеговини, односно како да дођемо до друштва без дувана кроз синхронизацију политика у области јавног здравља и опорезивања дувана.
Свјетска здравствена организација 31. маја обиљежава Свјетски дан без дувана. Употреба дувана и дуванских производа и даље је један од водећих глобалних проблема у области јавног здравља. Упркос добро познатим штетним посљедицама пушења, у земљама у развоју је преваленција пушења и даље висока и представља значајан здравствени ризик.
Сваке године, више од осам милиона смртних случајева изазвано је конзумацијом дувана и дуванских производа. Готово 80 одсто од процијењене једне милијарде пушача на свијету живи у земљама са средњим или ниским нивоом дохотка, које уједно трпе и најтеже посљедице болести повезаних са пушењем, те имају највећу стопу пушењем проузрокованог морталитета. Међу регионима, простор Балкана се на свјетском нивоу издваја као један од најпроблематичнијих када је ова зависност у питању, при чему Босна и Херцеговина не заостаје за овом црном статистиком. Преко 40 одсто одраслог становништва у БиХ су свакодневни пушачи према подацима Свјетске здравствене организације, далеко изнад глобалног просјека.
Здравствени ризици које доноси коришћење дувана су увелико познати. Укључују повећану шансу за настанак карционома плућа, кардио-васкуларних болести, можданог удара, као и респираторних обољења. Осим тога, пушење са својим посљедицама беспотребно повећава притисак на здравствени систем, због чега испашта цјелокупно становништво.
Поред здравствених проблема које изазива пушење, оно има и значајне негативне економске ефекте. Процјена је да на глобалном нивоу пушење ствара трошкове за здравствени систем и узрокује губитак производње од преко хиљаду милијарди америчких долара. У земљама у развоју, пушење ствара додатни притисак на већ рањиве здравствене системе и успорава економски развој. У Босни и Херцеговини, готово двије трећине смрти узроковано је болестима повезаним са пушењем, према подацима из 2019. године, док је више од 5.000 особа преминуло због директних посљедица пушења. На лијечење пушењем изазваних болести БиХ према процјени просјечно троши 831.44 милиона КМ годишње.
Као једна од основних метода за борбу против пушења, уз доказану успјешност, показала се пореска политика. Увођење акциза на дуванске производе, уз њихово константно повећавање, значајно утиче на смањење преваленције пушења у популацији, као и на одлуку појединца да уопште постане пушач. Повећање цијена цигарета и дуванских производа инструментима фискалне политике посебно се значајно утиче на смањење броја пушача у земљама у развоју, посебно међу младима.
Према ранијим истраживањима Свјетске здравствене организације, повећање цијене цигарета од 10 одсто доводи до пада конзумације цигарета у обиму од 8 одсто у земљама у развоју, док је у развијеним земљама тај проценат двоструко мањи. Овакве пореске политике посебно су потребне у нашој, као и земљама региона, које имају најниже цијене цигарета у Европи. Осим позитивног здравственог ефекта, опорезивање дувана и дуванских производа обезбјеђује средства потребна за програме борбе против употребе дувана и контролу пушења.
Тим истраживача са Универзитета у Бањалуци од 2018. године активно проводи истраживања о ефикасности пореских политика у борби против пушења, у сарадњи са међународним партнерима. Тим је остварио запажене научне резултате на свјетском нивоу, уз доказивање ефикасности политике опорезивања дувана у БиХ. Ипак, научне резултате неопходно је имплементирати у пракси, нарочито у политикама усмјереним ка смањењу пушачке популације у земљи, због чега истраживачки тим сарађује са бројним домаћим и иностраним партнерима који се баве борбом против пушења. Један од њих је и Комитет за међународну размјену студената медицине РС - Samsic, која редовно проводи активности на промоцији престанка пушења и подизању свијести о овој теми у домаћој јавности.
Заједно, позивамо домаћу јавност и креаторе политика да се снажније ухвате у коштац са овим значајним здравственим проблемом, како би се смањио број пушача у земљи, те како као друштво не бисмо предњачили на глобалном нивоу у овој негативној појави.
Догађај који се одржава у сали Сената Универзитета у Бањалуци, организује се у оквиру међународног истраживачког пројекта „Убрзавање напретка у опорезивању дувана и дуванских производа у земљама са ниским и средњим приходом“ који реализује Универзитет у Бањалуци. Истраживачки тим Универзитета у Бањалуци је за подручје Босне и Херцеговине у претходних пет година радио на истраживањима која се тичу економике опорезивања дувана, преваленције пушења, а 2022. године тим је радио на истраживању економских трошкова пушења у БиХ и моделирању акциза на дуванске производе и њихових ефеката како на приходе од опорезивања дувана и дуванских производа тако и на јавно здравство. У 2023. години истраживачки фокус тима је на улози политика опорезивања дувана на иницијацију и преваленцију пушења међу младима (на бази урађених GYTS студија).
Поред резултата истраживања поменутог пројекта, на догађају ће бити одржане и презентација о медицинским аспектима пушења с аспекта јавног здравља, затим актуелностима у области контроле дувана, те напори ка ефективнијим политикама контроле дувана. Након тога је предвиђена модерирана дискусија током које желимо да са свим заинтересованим актерима у области политика контроле дувана продискутујемо значај различитих сегмената политика контроле дувана у Босни и Херцеговини, односно како да дођемо до друштва без дувана кроз синхронизацију политика у области јавног здравља и опорезивања дувана.
Свјетска здравствена организација 31. маја обиљежава Свјетски дан без дувана. Употреба дувана и дуванских производа и даље је један од водећих глобалних проблема у области јавног здравља. Упркос добро познатим штетним посљедицама пушења, у земљама у развоју је преваленција пушења и даље висока и представља значајан здравствени ризик.
Сваке године, више од осам милиона смртних случајева изазвано је конзумацијом дувана и дуванских производа. Готово 80 одсто од процијењене једне милијарде пушача на свијету живи у земљама са средњим или ниским нивоом дохотка, које уједно трпе и најтеже посљедице болести повезаних са пушењем, те имају највећу стопу пушењем проузрокованог морталитета. Међу регионима, простор Балкана се на свјетском нивоу издваја као један од најпроблематичнијих када је ова зависност у питању, при чему Босна и Херцеговина не заостаје за овом црном статистиком. Преко 40 одсто одраслог становништва у БиХ су свакодневни пушачи према подацима Свјетске здравствене организације, далеко изнад глобалног просјека.
Здравствени ризици које доноси коришћење дувана су увелико познати. Укључују повећану шансу за настанак карционома плућа, кардио-васкуларних болести, можданог удара, као и респираторних обољења. Осим тога, пушење са својим посљедицама беспотребно повећава притисак на здравствени систем, због чега испашта цјелокупно становништво.
Поред здравствених проблема које изазива пушење, оно има и значајне негативне економске ефекте. Процјена је да на глобалном нивоу пушење ствара трошкове за здравствени систем и узрокује губитак производње од преко хиљаду милијарди америчких долара. У земљама у развоју, пушење ствара додатни притисак на већ рањиве здравствене системе и успорава економски развој. У Босни и Херцеговини, готово двије трећине смрти узроковано је болестима повезаним са пушењем, према подацима из 2019. године, док је више од 5.000 особа преминуло због директних посљедица пушења. На лијечење пушењем изазваних болести БиХ према процјени просјечно троши 831.44 милиона КМ годишње.
Као једна од основних метода за борбу против пушења, уз доказану успјешност, показала се пореска политика. Увођење акциза на дуванске производе, уз њихово константно повећавање, значајно утиче на смањење преваленције пушења у популацији, као и на одлуку појединца да уопште постане пушач. Повећање цијена цигарета и дуванских производа инструментима фискалне политике посебно се значајно утиче на смањење броја пушача у земљама у развоју, посебно међу младима.
Према ранијим истраживањима Свјетске здравствене организације, повећање цијене цигарета од 10 одсто доводи до пада конзумације цигарета у обиму од 8 одсто у земљама у развоју, док је у развијеним земљама тај проценат двоструко мањи. Овакве пореске политике посебно су потребне у нашој, као и земљама региона, које имају најниже цијене цигарета у Европи. Осим позитивног здравственог ефекта, опорезивање дувана и дуванских производа обезбјеђује средства потребна за програме борбе против употребе дувана и контролу пушења.
Тим истраживача са Универзитета у Бањалуци од 2018. године активно проводи истраживања о ефикасности пореских политика у борби против пушења, у сарадњи са међународним партнерима. Тим је остварио запажене научне резултате на свјетском нивоу, уз доказивање ефикасности политике опорезивања дувана у БиХ. Ипак, научне резултате неопходно је имплементирати у пракси, нарочито у политикама усмјереним ка смањењу пушачке популације у земљи, због чега истраживачки тим сарађује са бројним домаћим и иностраним партнерима који се баве борбом против пушења. Један од њих је и Комитет за међународну размјену студената медицине РС - Samsic, која редовно проводи активности на промоцији престанка пушења и подизању свијести о овој теми у домаћој јавности.
Заједно, позивамо домаћу јавност и креаторе политика да се снажније ухвате у коштац са овим значајним здравственим проблемом, како би се смањио број пушача у земљи, те како као друштво не бисмо предњачили на глобалном нивоу у овој негативној појави.
