Први пут од сриједе када се трагедија десила, у ОШ "Владислав Рибникар" стигли су први ђаци. Нема редовне наставе, али је организован прихват ученика нижих разреда, углавном од првог до четвртог разреда који су у продуженом боравку, јер родитељи не могу да их оставе саме код куће због посла и других обавеза.

Уз учитеље и запослене у школи, њих су сачекала и четири школска полицајца, што је више него у осталим школама у Србији.

ОШ "Владислав Рибникар" има око хиљаду ученика који ће се у школске клупе вратити према плану који су направили Министарство просвете, Министарство здравља, наставници и родитељи.

Препорука Министарства је да дјеца која нису спремна за повратак не треба да се врате у сриједу, како је планирано, и да на томе не треба инсистирати.

Подсјећају да су у школи од петка тимови психолошке подршке, да су ту да дају сваки савјет и препоруку и дјеци, и њиховим родитељима, и наставницима.

Истичу да, након јучерашњег савјета родитеља, већина родитеља подржава повратак у школу, уз напомену да наставу и остале активности у школи треба прилагодити ученицима.

Полицајци су апеловали да свако сумњиво и некарактеристично понашање ученика треба пријавити како би могли да реагују на вријеме и да евентуално спријече инциденте.

Послије четири године рада, школски полицајац Слађана Краљевић добила је појачање – колегу и патролу која обилази подручје око школе. Дјеца и родитељи, вјерују, добили су већу сигурност.

"Јако је важно поверење, и то бих истакла, јер је обавеза школског полицајца да створи поверење код родитеља, деце и сваког грађанина који ће сутра послати дете у школу", каже Слађана Краљевић, школска полицајка.

Иста слика у свих 1.800 школа у Србији. У једној београдској, сем појачаних мјера безбједности, стање редовно. Директорка каже да у учионицама нема мање ђака и да се поштују препоруке Министарства.

"Да се деца чују, саслушају, да искажу како се осећају, шта их брине, да је логично да страх постоји, али и да ће проћи, да им ми помогнемо да то превазиђу", истиче Мирјана Слобода, директорка ОШ "Скадарлија".

Највећа помоћ биће потребна ђацима ОШ "Владислав Рибникар". По повратку у клупе, умјесто класичне наставе, предвиђено је оснаживање ученика. Надлежни објашњавају зашто њихово измјештање у друге школе није дио акционог плана.

"То је само пролонгирање нечега што за децу није добро, измештање деце у другу средину, и након таквог једног објашњења родитељима да би деца опет пролазила кроз питања вршњака шта се десило, зашто се десило и слично, само би и даље наставили. Деца су већ свесна ситуације", напомиње Драган Филиповић, начелник Школске управе.

Дио плана није ни реконструкција школе, али то општина планира још од 2017. Као највећу опасност за дјецу стручњаци означавају кабинет историје у коме је настрадало највише дјеце.

"За сада ће ђаци улазити из Светозара Марковића, ово ће бити улаз само за наставнике и професоре. Тако да ће Општина Врачар инсистирати да се уради тотална реконструкција ове школе", указује Милан Недељковић, предсједник Општине Врачар.

У међувремену, стручњаци дају савјете за психолошку подршку дјеци.

"Не треба очекивати да ће деца прићи одраслима, али одрасли могу да поставе питања – како се осећају, шта мисле. Али, то не треба да буде на начин који је наметљив, нека деца неће уопште бити спремна неко време да разговарају, требаће им времена", напомиње Невена Чаловска Херцог, психијатар.

Имају савјет и за родитеље: не очекујте да ће дјеца лако наставити тамо гдје су стала прошле сриједе и поштујте разлике које постоје и у најмлађем узрасту.

Стање повријеђених
У Ургентном центру је троје повријеђених из ОШ "Владислав Рибникар". Урађено је неколико интервенција које су добро прошле.

У истој установи је и шесторо повријеђених из масовне пуцњаве у Младеновцу и околини, а остали повређени из те масовне пуцњаве су преусмјерени у друге клинике КЦ Србије.

Када је ријеч о онима који су смјештени у Ургентном центру, из обје масовне пуцњаве, двоје повријеђених је у тешком стању.

У тешком стању је и даље дјевојчица из ОШ "Владислав Рибникар" која је у Дечјој клиници у Тиршовој.

Највећи одзив за добровољно давање крви у посљедњој деценији
Из Института за трансфузију крви кажу да оволики одзив грађана који су се јављали да буду добровољни даваоци не памте, и да је само прошле недјеље било 2.500 добровољних давалаца. Од тога истичу податак да је било 40 одсто младих људи, да је реч о средњошколцима и студентима.

"Ово што се догодило је све нас лично потресло, али наш народ је такав да када се догоде неке несреће жели да помогне и заиста су показали хуманост и племенитост и личну друштвену одговорност по томе што су дошли и желели да помогну свима који су повређени", наводи Мирјана Кнежевић из Института за трансфузију крви.

Истиче да је у посљедњој деценији то највећи одзив.

"Био је велики одзив када су се 2014. догодиле поплаве, али није било оволико. У сали Института су 633 особе дале крв, што је огроман одзив", указује Кнежевићева.


РТС / Независне