Неважећих листића на општим изборима било скоро пола милиона
На општим изборима у БиХ, одржаним 2. октобра 2022. године, укупан број неважећих гласачких листића био је 485.369, а више од половине тих листића било је непопуњено, односно празно (популарно звани бијели листићи).
Наиме, према подацима које је објавила Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ у анализи претходног изборног процеса, чак 264.782 гласачка листића убачена су празна (неозначена) у предвиђене гласачке кутије, што је 54,6 одсто од укупног броја листића који се по закону сматрају неважећим. Ово практично значи да су "бијели листићи" прешли изборни ценсус, који је, подсјећања ради, у БиХ три одсто, а то даље значи и да би евидентно могли утицати на изборни резултат да су били важећи.
Треба напоменути и да је број неважећих гласачких листића на изборима 2022. био доста мањи него на општим изборима 2018. и 2014. године, али је забрињавајуће што је број празних листића био много већи него у претходна два изборна процеса.
"На општим изборима 2018. године, од укупно 526.426 неважећих гласачких листића, 48,56 одсто је било неозначених (празних). На општим изборима 2014. године од укупно 545.020 неважећих гласачких листића, неозначених (празних) је било 51,06 одсто", саопштено је из ЦИК БиХ.
Анализа је показала и да се проценат неважећих гласачких листића разликује по нивоима власти, а убједљиво највише празних пронађено је у трци за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ.
"За ниво парламента БиХ евидентиран је 145.281 неважећи листић. Од тог броја, чак 87.956 је било празних листића, што је 60,54 одсто", саопштили су из ЦИК-а.
Након тога, највише неважећих листића било је у гласању за избор чланова Предсједништва БиХ, а и у овом случају, највише је било оних празних.
"Од укупно 115.273 неважећа гласачка листића за овај ниво, 68.371 био је празан, односно 59,3 одсто", наводи се у анализи те додаје да је више од половине празних неважећих листића пронађено и приликом пребројавања гласова за Представнички дом Парламента Федерације БиХ.
"За Парламент ФБиХ укупно је био 80.021 неважећи гласачки листић. Од тога 55,52 одсто је било празних, то јесте 44.428."
И када је у питању Република Српска, слична је ситуација. За ниво предсједника и потпредсједнике Републике Српске, ЦИК БиХ утврдио је 38.939 неважећих листића.
"Од тог броја, празних листића било је 21.524, што је 55,3 одсто", наводе из Централне изборне комисије, додајући да су бројке, када је у питању Народна скупштина РС, готово идентичне.
"Установљено је да је приликом гласања за Народну скупштину РС било 37.374 неважећих гласачких листића. Од тога 15.133 било је празних, а то је 40,5 одсто."
Огроман број неважећих гласова евидентиран је и за попуну скупштина кантона у Федерацији БиХ.
"Од укупно 68.481 неважећег гласачког листића за овај ниво, празних гласачких листића било је 27.370 или 40 одсто", нагласили су из ЦИК-а.
Из Комисије поручују да је тешко одредити разлог због којег је бирач одлучио да свој листић учини неважећим, односно да једноставно у кутију убаци празан папир.
"Неки од разлога могу бити исказивање незадовољства доступним опцијама, неинформираност, недовољна упућеност у начин гласања и претварање важећих у неважеће гласачке листиће и слично", казали су из ЦИК БиХ.
Они додају да је основна карактеристика свих до сада спроведених избора у БиХ тај да је број неважећих гласачких листића већи у односу на процијењени изборни стандард од три до четири одсто.
Небојша Тојагић, политички аналитичар из Бањалуке, каже за "Независне новине" да "бијели листићи" никако нису случајни.
"Они нису посљедица грешке при бирању кандидата, већ свјесне одлуке да се изађе на изборе и да се ниједном од понуђених кандидата не да подршка", наводи он.
Такође, Тојагић истиче да је то демократски израз воље и незадовољства, огорчености са понуђеним избором, али уједно и потез који не доприноси никаквој промјени.
"Ево, на примјер, ништа се није и ништа се неће промијенити што је у Француској на другом кругу предсједничких избора више милиона Француза убацило 'бијеле листиће'. Али, они су послали поруку да ни Макрон ни Ле Пенова нису по њиховој вољи. Тако је и овдје", појашњава Тојагић.
Са друге стране, наставља он, неважећи листићи највише ударају приликом гласања за улазак у парламент.
"Тада већи број неважећих листића најнеповољније утиче на мале странке. Јер не само да су ти гласови могли неког помјерити преко црте, већ и зато што се прелазак цензуса рачуна у односу на број изашлих на изборе, што значи да је код веће излазности већа и обавеза малих странака да имају довољан број гласача за цензус", казао је Тојагић.
Независне новине
Наиме, према подацима које је објавила Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ у анализи претходног изборног процеса, чак 264.782 гласачка листића убачена су празна (неозначена) у предвиђене гласачке кутије, што је 54,6 одсто од укупног броја листића који се по закону сматрају неважећим. Ово практично значи да су "бијели листићи" прешли изборни ценсус, који је, подсјећања ради, у БиХ три одсто, а то даље значи и да би евидентно могли утицати на изборни резултат да су били важећи.
Треба напоменути и да је број неважећих гласачких листића на изборима 2022. био доста мањи него на општим изборима 2018. и 2014. године, али је забрињавајуће што је број празних листића био много већи него у претходна два изборна процеса.
"На општим изборима 2018. године, од укупно 526.426 неважећих гласачких листића, 48,56 одсто је било неозначених (празних). На општим изборима 2014. године од укупно 545.020 неважећих гласачких листића, неозначених (празних) је било 51,06 одсто", саопштено је из ЦИК БиХ.
Анализа је показала и да се проценат неважећих гласачких листића разликује по нивоима власти, а убједљиво највише празних пронађено је у трци за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ.
"За ниво парламента БиХ евидентиран је 145.281 неважећи листић. Од тог броја, чак 87.956 је било празних листића, што је 60,54 одсто", саопштили су из ЦИК-а.
Након тога, највише неважећих листића било је у гласању за избор чланова Предсједништва БиХ, а и у овом случају, највише је било оних празних.
"Од укупно 115.273 неважећа гласачка листића за овај ниво, 68.371 био је празан, односно 59,3 одсто", наводи се у анализи те додаје да је више од половине празних неважећих листића пронађено и приликом пребројавања гласова за Представнички дом Парламента Федерације БиХ.
"За Парламент ФБиХ укупно је био 80.021 неважећи гласачки листић. Од тога 55,52 одсто је било празних, то јесте 44.428."
И када је у питању Република Српска, слична је ситуација. За ниво предсједника и потпредсједнике Републике Српске, ЦИК БиХ утврдио је 38.939 неважећих листића.
"Од тог броја, празних листића било је 21.524, што је 55,3 одсто", наводе из Централне изборне комисије, додајући да су бројке, када је у питању Народна скупштина РС, готово идентичне.
"Установљено је да је приликом гласања за Народну скупштину РС било 37.374 неважећих гласачких листића. Од тога 15.133 било је празних, а то је 40,5 одсто."
Огроман број неважећих гласова евидентиран је и за попуну скупштина кантона у Федерацији БиХ.
"Од укупно 68.481 неважећег гласачког листића за овај ниво, празних гласачких листића било је 27.370 или 40 одсто", нагласили су из ЦИК-а.
Из Комисије поручују да је тешко одредити разлог због којег је бирач одлучио да свој листић учини неважећим, односно да једноставно у кутију убаци празан папир.
"Неки од разлога могу бити исказивање незадовољства доступним опцијама, неинформираност, недовољна упућеност у начин гласања и претварање важећих у неважеће гласачке листиће и слично", казали су из ЦИК БиХ.
Они додају да је основна карактеристика свих до сада спроведених избора у БиХ тај да је број неважећих гласачких листића већи у односу на процијењени изборни стандард од три до четири одсто.
Небојша Тојагић, политички аналитичар из Бањалуке, каже за "Независне новине" да "бијели листићи" никако нису случајни.
"Они нису посљедица грешке при бирању кандидата, већ свјесне одлуке да се изађе на изборе и да се ниједном од понуђених кандидата не да подршка", наводи он.
Такође, Тојагић истиче да је то демократски израз воље и незадовољства, огорчености са понуђеним избором, али уједно и потез који не доприноси никаквој промјени.
"Ево, на примјер, ништа се није и ништа се неће промијенити што је у Француској на другом кругу предсједничких избора више милиона Француза убацило 'бијеле листиће'. Али, они су послали поруку да ни Макрон ни Ле Пенова нису по њиховој вољи. Тако је и овдје", појашњава Тојагић.
Са друге стране, наставља он, неважећи листићи највише ударају приликом гласања за улазак у парламент.
"Тада већи број неважећих листића најнеповољније утиче на мале странке. Јер не само да су ти гласови могли неког помјерити преко црте, већ и зато што се прелазак цензуса рачуна у односу на број изашлих на изборе, што значи да је код веће излазности већа и обавеза малих странака да имају довољан број гласача за цензус", казао је Тојагић.
Независне новине
