Број позива и разговора путем "Плавог телефона" се из године у годину повећава, потврдила је ово за "Независне новине" Маја Ковачевић, координаторка "Плавог телефона".

Како она каже, од почетка ове године до краја фебруара путем Плавог телефона запримљено је 2.820 позива, 432 упита путем е-савјетовања, док је надлежним институцијама прослијеђено девет пријава сумњи на насиље.

"У току 2022. године путем 'Плавог телефона' запримљено је укупно 14.800 позива, 2.150 упита путем електронског савјетовања, те је надлежним институцијама пријављена сумња на насиље над 20 дјечака, 13 дјевојчица, пет мушкараца и 10 жена", истакла је она.

Према њеним ријечима, све је више грађана који су упознати са постојањем оваквог вида услуге и који се одлучују да потраже помоћ и подршку због различитих изазова с којима се суочавају у животу.

"Можемо рећи да је током 2022. године запримљено највише позива до сада. На примјер, у 2022. години запримљено је 14.800 позива, док је у 2021. години запримљено 10.750 позива, а у 2020. години 5.830", појаснила је Ковачевићева.

Додаје да најчешћи разлози због којих дјеца, али и одрасли користе овај вид услуга, јесу проблеми са менталним здрављем, а најчешће теме о којима разговарају јесу страх, анксиозност, депресивност, напади панике, суицидалне мисли и идеје те самоповређивање.

"У посљедња четири мјесеца оно што је примјетно јесте пораст броја јављања у којима грађани током разговора са савјетницима 'Плавог телефона' наводе да имају суицидалне мисли и идеје при чему је и велики број особа за које се процјењује да су у високом ризику да изврше суицид", навела је она те додала да статистички подаци показују да су се у наведеном периоду у просјеку јављале двије особе дневно током радног времена како би причале управо на ову тему.

"Поред тема из области менталног здравља, честа тема разговора су насиље и злостављање, при чему је најзаступљеније физичко и емоционално насиље те насиље у породици", рекла је Ковачевићева.

Додала је да је у посљедње двије године све већи број јављања у којима особе причају да доживљавају насиље путем интернета."Поред наведеног, честа тема разговора су вршњачки односи и теме као што су партнерски односи и проблеми са пријатељима", казала је она.

Додала је да их дјеца често позивају како би разговарала о породичним односима јер имају потешкоћа у комуникацији са родитељима.

"Често наводе да не наилазе на разумијевање и подршку од стране родитеља или да немају довољно развијен однос повјерења, што им отежава да разговарају са њима и саопште им неки догађај који је за њих узнемирујући", појаснила је она.

Такође, како је она казала, дјеца наводе да родитељи не схватају озбиљно њихове проблеме, да им говоре "да су они још дјеца и да не могу имати проблеме" те због тога не желе да их одведу код стручне особе за ментално здравље.

"'Плави телефон' нема тенденцију да постане линија искључиво за суицидалне позиве", нагласила је она.

Како она појашњава, то је савјетодавна линија која је намијењена првенствено за дјецу и младе, али у изванредним ситуацијама и у зависности од потреба заједнице услуга може бити доступна и осталим грађанима којима су потребни психолошка помоћ и подршка.

"Услуга нема ограничења на врсту потешкоће која је повод за тражење помоћи и подршке па нас позивају особе које имају суицидалне мисли, али и било које друге потешкоће", закључила је она.

(Независне)