САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Социјална карта БиХ из године у годину приказује забрињавајуће податке о стању у бх. друштву, а колико је ситуација озбиљна, доказ је то што је у 2021. години више од пола милиона грађана користило неки облик социјалне заштите.

Да ствар буде поражавајућа, чак петина су били малољетници, а највише су тражили помоћ због лоше породичне ситуације. С друге стране, пунољетни грађани најчешће су захтијевали социјалну заштиту јер нису имали довољно прихода за издржавање.

Подсјетимо, корисником социјалне заштите сматра се свака особа која је у току извјештајне године једном или више пута користила одређене облике и мјере социјалне заштите и услуге социјалног рада. А таквих је у 2021. години, према подацима које је у свом извјештају "БиХ кроз бројке" објавила Агенција за статистику БиХ, било 521.218.

"Од овог броја, пријављено је 110.813 малољетних корисника, док је пунољетних било 410.405", наводи се у извјештају.
Чињеница да је свака пета особа којој је била неопходна социјална заштита била малољетна, говори да је све више млађих с одређеним поремећајем због начина или стила живљења, сматрају стручњаци.

Психолог Александар Милић каже да већина проблема креће прво из породице.
"Све је више дисфункционалних породица. Све је више дјеце која су под траумом у таквим условима и све их је више који након тога испољавају одређене девијације које су условљене лоших социјалним и психолошким условима живљења", појашњава Милић за "Независне новине".

Према његовим ријечима, таква дјеца су, нажалост, дјелимично осуђена да се на тежи начин носе са животним изазовима.
"Ударен је здрав стил понашања и живота. То се даље одражава на њихово ментално здравље. Зато су подложна реакцијама на тежак стрес и неопходна је реакција надлежних социјалних служби. Кључни проблеми, закључио бих, јесу психичка нестабилност, дисфункционално понашање у школи, а у коначном, испољавање вршњачког насиља", каже Милић, додајући да све наведено и те како може допринијети даљим проблемима у животу, првенствено емотивним (брак, одгој дјеце и слично).

Социолог Владимир Васић наводи да је социјално-економска ситуација у БиХ јако лоша, да је степен развијености друштва низак и да у перцепцији тога не треба да зачуде подаци о људима који траже социјалну заштиту.
"Имамо све већи број сиромашних, а мали број људи је екстремно богат. То су поразни показатељи који, чини ми се, само нас обичне грађане упозоравају, док ови други не маре за то, из разлога што су директно или индиректно управо они одговорни за ту статистику и положај друштва у цјелини", наглашава Васић.

Он сматра да управо сиромаштво, које погађа више од трећине бх. грађана, подстиче људе да борбу за боље сутра спроведу на друге начине.
"Сиромаштво их гура на ону страну закона, то јест у криминал. А оно што је још уочљивије у БиХ, јесте да из тог сиромаштва, из те социјалне катастрофе, људи напуштају државу и етикетирају је као неперспективну", тврди Васић.

​Ни он, како каже, не вјерује да ће се ситуација у догледно вријеме стабилизовати.
"Политичари у БиХ се не баве конкретно израдом социјалних карти нити било какве стратегије, већ се баве лажном националном и патриотском реториком, а она бенефите доноси само њима", закључио је Васић за "Независне новине".


Независне новине