Већим аграрним буџетом већи и подстицаји
БАЊАЛУКА - Пољопривредни произвођачи у Републици Српској углавном су задовољни овогодишњим Правилником о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села, као и аграрним буџетом који је увећан за 69 одсто у односу на прошлогодишњи и износи 180 милиона КМ.
Једна од нових мјера је премија за музно грло - краву која износи до 200 КМ по грлу, чиме је у доброј мјери компензовано то да је премија за млијеко остала на 0,25 КМ по литри.
Директор Пољопривредног добра "Семберија" Бранимир Андрић каже да је ова мјера позитивна, иако мљекари негодују због неповећања премије за млијеко.
"Нова мјера је добра и покушај је да се у перспективи пређе на подстицај по музном грлу, а укине по литри млијека, који дјелимично утиче на цијену од мљекара. Почетак је добар и знам да је идеја ресорног министарства да се иде у том смјеру, али је то тешко тренутно урадити јер имамо много грла који нису у систему подстицаја по литри и за које се не зна", рекао је Андрић Срни.
Он је додао да је аграрни буџет повећан, као и све мјере у правилнику, осим премије за млијеко, те да се око 42 милиона КМ из аграрног буџета односи на укупне премије у мљекарству.
"Из тог разлога мљекари негодују, а имамо ситуацију да су цијене репроматеријала поскупјеле, као и цијене млијека на тржишту. Реално би било да је премија за млијеко 0,30 КМ по литри", оцијенио је Андрић.
Он је навео да је Пољопривредно добро "Семберија" највећи произвођач млијека у Српској, те да имају 460 музних крава, од којих је 363 тренутно у мужи, а дневно испоруче око 9.200 литара млијека.
Мирослав Кљечанин, власник фирме "Монс продукт" која се бави узгојем коза, каже да је задовољан овогодишњим аграрним буџетом, као и премијом за узгој и набавку квалитетно-приплодних коза која износи до 40 КМ по грлу, што је знатно повећање у односу на ранији износ од 10 КМ.
Он је истакао да нема примједбе на нови правилник, али сматра да је премија за млијеко могла бити мало већа.
"Премија по литру козијег млијека износи до 0,40 КМ, а у Федерацији БиХ је 0,60 КМ", рекао је Кљечанин Срни и додао да је задовољан редовним исплатама премија.
Предраг Ђукић, представник фирме "Мане комерц" која се бави репродукцијом и товом свиња, рекао је Срни да је нови правилник повољнији од претходног јер су повећане премије и за тов свиња и за назимице и крмаче.
"Премија за узгој квалитетно-приплодних крмача и супрасних назимица износи до 250 КМ по грлу, а било је око 100 КМ. Премија за утовљене свиње је до 60 КМ, а била је до 40 КМ", рекао је Ђукић и похвалио и повећање издвајања за капитална улагања.
Члан Удружења товљача јунади Републике Српске Горан Митровић увјерен је да ће товљачи јунади бити задовољни предвиђеним издвајањима, јер је направљен велики искорак у финансијском смислу.
"Свако улагање у пољопривреду се кроз ПДВ врати држави, веће инвестирање је веће и издвајање кроз ПДВ за буџет Српске", рекао је Митровић.
Овогодишњим правилником премија за производњу товног материјала - јунади износи до 300 КМ по грлу. Максимални износ премије који корисник подстицаја може остварити је 50.000 КМ за некомерцијална газдинства, 100.000 КМ за комерцијална газдинства и 200.000 КМ за предузетнике и правна лица.
Предсједник Удружења воћара Републике Српске Драгоја Дојчиновић каже да су дјелимично усвојени њихови приједлози, па је тако подигнут максимални износ премије за предузетнике и правна лица на 200.000 КМ, док је 50.000 КМ за некомерцијална и 100.000 КМ за комерцијална газдинства.
Он је навео да би воћари вољели да се премије исплаћују квартално, те похвалио што су добили по 100.000 бесплатних садница као помоћ за подизање нових засада.
Висина премије за произведено и продато воће износи до 0,20 КМ по килограму јабуке, крушке, шљиве, брескве, нектарине, трешње, вишње, купине, јагоде, рибизле, боровнице, грожђа, маслине, смокве, љешњака и ораха, док се за малину утврђује износ до 0,40 КМ по килограму.
Када је ријеч о регресираном дизел-гориву, подстицајна средства су повећана са ранијих 0,50 КМ на 0,75 КМ по литри, а право на подстрицај имају регистрована пољопривредна газдинства која у периоду од 1. марта до 15. новембра ове године изврше куповину дизел-горива за потребе извођења прољећних и јесењих радова у количини до 100 литара горива по хектару.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске је за ову мјеру до сада годишње издвајало у просјеку око седам милиона КМ.
Република Српска већ годинама има ову мјеру, за разлику од Федерације БиХ која је тек прошле године давала једнократну мјеру подршке својим пољопривредницима.
Независне новине
Једна од нових мјера је премија за музно грло - краву која износи до 200 КМ по грлу, чиме је у доброј мјери компензовано то да је премија за млијеко остала на 0,25 КМ по литри.
Директор Пољопривредног добра "Семберија" Бранимир Андрић каже да је ова мјера позитивна, иако мљекари негодују због неповећања премије за млијеко.
"Нова мјера је добра и покушај је да се у перспективи пређе на подстицај по музном грлу, а укине по литри млијека, који дјелимично утиче на цијену од мљекара. Почетак је добар и знам да је идеја ресорног министарства да се иде у том смјеру, али је то тешко тренутно урадити јер имамо много грла који нису у систему подстицаја по литри и за које се не зна", рекао је Андрић Срни.
Он је додао да је аграрни буџет повећан, као и све мјере у правилнику, осим премије за млијеко, те да се око 42 милиона КМ из аграрног буџета односи на укупне премије у мљекарству.
"Из тог разлога мљекари негодују, а имамо ситуацију да су цијене репроматеријала поскупјеле, као и цијене млијека на тржишту. Реално би било да је премија за млијеко 0,30 КМ по литри", оцијенио је Андрић.
Он је навео да је Пољопривредно добро "Семберија" највећи произвођач млијека у Српској, те да имају 460 музних крава, од којих је 363 тренутно у мужи, а дневно испоруче око 9.200 литара млијека.
Мирослав Кљечанин, власник фирме "Монс продукт" која се бави узгојем коза, каже да је задовољан овогодишњим аграрним буџетом, као и премијом за узгој и набавку квалитетно-приплодних коза која износи до 40 КМ по грлу, што је знатно повећање у односу на ранији износ од 10 КМ.
Он је истакао да нема примједбе на нови правилник, али сматра да је премија за млијеко могла бити мало већа.
"Премија по литру козијег млијека износи до 0,40 КМ, а у Федерацији БиХ је 0,60 КМ", рекао је Кљечанин Срни и додао да је задовољан редовним исплатама премија.
Предраг Ђукић, представник фирме "Мане комерц" која се бави репродукцијом и товом свиња, рекао је Срни да је нови правилник повољнији од претходног јер су повећане премије и за тов свиња и за назимице и крмаче.
"Премија за узгој квалитетно-приплодних крмача и супрасних назимица износи до 250 КМ по грлу, а било је око 100 КМ. Премија за утовљене свиње је до 60 КМ, а била је до 40 КМ", рекао је Ђукић и похвалио и повећање издвајања за капитална улагања.
Члан Удружења товљача јунади Републике Српске Горан Митровић увјерен је да ће товљачи јунади бити задовољни предвиђеним издвајањима, јер је направљен велики искорак у финансијском смислу.
"Свако улагање у пољопривреду се кроз ПДВ врати држави, веће инвестирање је веће и издвајање кроз ПДВ за буџет Српске", рекао је Митровић.
Овогодишњим правилником премија за производњу товног материјала - јунади износи до 300 КМ по грлу. Максимални износ премије који корисник подстицаја може остварити је 50.000 КМ за некомерцијална газдинства, 100.000 КМ за комерцијална газдинства и 200.000 КМ за предузетнике и правна лица.
Предсједник Удружења воћара Републике Српске Драгоја Дојчиновић каже да су дјелимично усвојени њихови приједлози, па је тако подигнут максимални износ премије за предузетнике и правна лица на 200.000 КМ, док је 50.000 КМ за некомерцијална и 100.000 КМ за комерцијална газдинства.
Он је навео да би воћари вољели да се премије исплаћују квартално, те похвалио што су добили по 100.000 бесплатних садница као помоћ за подизање нових засада.
Висина премије за произведено и продато воће износи до 0,20 КМ по килограму јабуке, крушке, шљиве, брескве, нектарине, трешње, вишње, купине, јагоде, рибизле, боровнице, грожђа, маслине, смокве, љешњака и ораха, док се за малину утврђује износ до 0,40 КМ по килограму.
Када је ријеч о регресираном дизел-гориву, подстицајна средства су повећана са ранијих 0,50 КМ на 0,75 КМ по литри, а право на подстрицај имају регистрована пољопривредна газдинства која у периоду од 1. марта до 15. новембра ове године изврше куповину дизел-горива за потребе извођења прољећних и јесењих радова у количини до 100 литара горива по хектару.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске је за ову мјеру до сада годишње издвајало у просјеку око седам милиона КМ.
Република Српска већ годинама има ову мјеру, за разлику од Федерације БиХ која је тек прошле године давала једнократну мјеру подршке својим пољопривредницима.
Независне новине
