Право лице Љубише Петровића: Пуцање под притиском!
Градоначелник Бијељине Љубиша Петровић пуца под притиском! Притиснула га истина о његовом нераду, неспособности, незаконитим радњама и злоупотребама службеног положаја, преварама, лажним оптужбама других, које му се, попут бумеранга, враћају у крило, пише Национал Ливе.
Притиснула га незадовољна јавност; огорчени радници градске управе, који од незаконито запослених Љубишиних сљедбеника немају гдје да сједну и којима касне плате јер Љубиша народним парама купује подршку уочи референдума о опозиву; притиснули га грађани Бијељине, којима је доста празне приче, неиспуњених обећања, демагогије и Љубишине високе политике, којом наноси озбиљну штету Бијељини и цијелој Семберији.
Љубиша Петровић пуца под притиском и у великом је страху да ће га грађани, слободно израженом вољом на референдуму, опозвати са позиције за коју се бори грчевито и не бирајући средства. Пуца Љубиша и показује своје право лице – бескрупулозног и злог владара, коме ништа, ама баш ништа није свето и који ће учинити све да о(п)стане на власти и у фотељи.
То право, бијесно, нервозно и престрашено лице тјера од себе своје најближе сараднике, свађа се са новинарима који се, ето, усуђују да га питају у шта је за само десет дана фебруара ове године потрошио 1,3 милиона КМ, коме је и шта плаћао док радницима Градске управе касне плате, колико у овом тренутку има запослених на одређено, а колико по уговору о дјелу, ко су ти манекени и модни креатори које нема Република Српска, а има Федерација БиХ и зашто нема сувисле одговоре на хируршки прецизне ревизорске извјештаје који откривају његове манипулације, злоупотребе и ненамјенско трошење јавног новца са само једним циљем – промоције Љубише Петровића и његовог „домаћинског пословања“.
То, право лице Љубише Петровића, лажног борца против „режима“ и „криминала и корупције у друштву“, лажног народног трибуна који пријети плишаним револуцијама, дакле тај прави Љубиша у паници напада, оптужује и вријеђа све око себе. Сада су му сви новинари, осим оних које издашно плаћа, режимски пристрасни, бијељински портали су „сељачки“, па све њих заједно треба криминализовати и напасти јер Љубиша тако бјежи од одговора на њихова питања.
Пуца Љубиша под притиском јавности и грађана. А кад је тако, мора, коначно, нешто и да уради, више због јавности, а мање због грађана. Кад му пропадне покушај да изманипулише јавност и да за кашњење плата окриви републичку власт, а не самог себе, ето плата на рачуну радника Градске управе. Кад га притисну незадовољни мјештани Мјесне заједнице Нови Дворови, који су од августа прошле године стрпљиво чекали да Љубиша испуни обећање и асфалтира локални пут, ето, преко ноћи, шљунка по рупама. Опет више због информација семберских (по Љубиши „сељачких“) портала и медија, него због мјештана Нових Дворова. Зна Љубиша да рупе јако, јако, лоше утичу на имиџ „народног“ градоначелника.
И, како то већ бива пуне двије године, Љубиша би, путем своје фејсбук странице, политички да „уновчи“ све што уради. Јер он ништа, ама баш ништа не ради за грађане, већ само за њега и за његову личну политичку корист.
Невјешто, безобразно и безобзирно је Љубиша „упаковао“ своју фејсбук причу о насутом путу у Новим Дворовима. Није, уочи Задушница, поштедио ни покојног градоначелника Мићу Мићића, који је, ето, крив што мјештани Нових Дворова немају асфалтиран пут и што их је Љубиша слагао. И за сваку неасфалтирану улицу у надлежности Градске управе Љубиши је крив покојни Мићо. Бескрупулозан је Љубиша и јасно је да се неће застидјети онога што је написао, али ће свима који прочитају његову политичку мантру бити јасно да треба да се стиди.
И заиста, ако је у њему остало зрнце људскости, Љубишу би требало да буде срамота. У Семберији и Бијељини људи дуго и добро памте, па се тако сјећају да је Љубишу политички измислио управо покојни градоначелник Мићо Мићић, да му је, знају то сви у нашем граду, издашно финансијски помогао да уђе у политику, и да је Љубиша годинама, као одборник Скупштине града, здушно подржавао све што је покојни Мићо радио и предлагао. Зато би било поштено да Љубиша, умјесто шизофреног и нељудског обрачунавања с покојним Мићићем, ангажује свој правни тим и поднесе кривичну пријаву против самог себе. Како због оног што је радио у одборничким клупама, тако и због оног што пуне двије године ради грађанима Бијељине и Семберије из градоначелничке фотеље. То би било поштено, када би Љубиша заиста био поштен и према себи и према свима нама. Али није. Напротив!
(Арена)
Притиснула га незадовољна јавност; огорчени радници градске управе, који од незаконито запослених Љубишиних сљедбеника немају гдје да сједну и којима касне плате јер Љубиша народним парама купује подршку уочи референдума о опозиву; притиснули га грађани Бијељине, којима је доста празне приче, неиспуњених обећања, демагогије и Љубишине високе политике, којом наноси озбиљну штету Бијељини и цијелој Семберији.
Љубиша Петровић пуца под притиском и у великом је страху да ће га грађани, слободно израженом вољом на референдуму, опозвати са позиције за коју се бори грчевито и не бирајући средства. Пуца Љубиша и показује своје право лице – бескрупулозног и злог владара, коме ништа, ама баш ништа није свето и који ће учинити све да о(п)стане на власти и у фотељи.
То право, бијесно, нервозно и престрашено лице тјера од себе своје најближе сараднике, свађа се са новинарима који се, ето, усуђују да га питају у шта је за само десет дана фебруара ове године потрошио 1,3 милиона КМ, коме је и шта плаћао док радницима Градске управе касне плате, колико у овом тренутку има запослених на одређено, а колико по уговору о дјелу, ко су ти манекени и модни креатори које нема Република Српска, а има Федерација БиХ и зашто нема сувисле одговоре на хируршки прецизне ревизорске извјештаје који откривају његове манипулације, злоупотребе и ненамјенско трошење јавног новца са само једним циљем – промоције Љубише Петровића и његовог „домаћинског пословања“.
То, право лице Љубише Петровића, лажног борца против „режима“ и „криминала и корупције у друштву“, лажног народног трибуна који пријети плишаним револуцијама, дакле тај прави Љубиша у паници напада, оптужује и вријеђа све око себе. Сада су му сви новинари, осим оних које издашно плаћа, режимски пристрасни, бијељински портали су „сељачки“, па све њих заједно треба криминализовати и напасти јер Љубиша тако бјежи од одговора на њихова питања.
Пуца Љубиша под притиском јавности и грађана. А кад је тако, мора, коначно, нешто и да уради, више због јавности, а мање због грађана. Кад му пропадне покушај да изманипулише јавност и да за кашњење плата окриви републичку власт, а не самог себе, ето плата на рачуну радника Градске управе. Кад га притисну незадовољни мјештани Мјесне заједнице Нови Дворови, који су од августа прошле године стрпљиво чекали да Љубиша испуни обећање и асфалтира локални пут, ето, преко ноћи, шљунка по рупама. Опет више због информација семберских (по Љубиши „сељачких“) портала и медија, него због мјештана Нових Дворова. Зна Љубиша да рупе јако, јако, лоше утичу на имиџ „народног“ градоначелника.
И, како то већ бива пуне двије године, Љубиша би, путем своје фејсбук странице, политички да „уновчи“ све што уради. Јер он ништа, ама баш ништа не ради за грађане, већ само за њега и за његову личну политичку корист.
Невјешто, безобразно и безобзирно је Љубиша „упаковао“ своју фејсбук причу о насутом путу у Новим Дворовима. Није, уочи Задушница, поштедио ни покојног градоначелника Мићу Мићића, који је, ето, крив што мјештани Нових Дворова немају асфалтиран пут и што их је Љубиша слагао. И за сваку неасфалтирану улицу у надлежности Градске управе Љубиши је крив покојни Мићо. Бескрупулозан је Љубиша и јасно је да се неће застидјети онога што је написао, али ће свима који прочитају његову политичку мантру бити јасно да треба да се стиди.
И заиста, ако је у њему остало зрнце људскости, Љубишу би требало да буде срамота. У Семберији и Бијељини људи дуго и добро памте, па се тако сјећају да је Љубишу политички измислио управо покојни градоначелник Мићо Мићић, да му је, знају то сви у нашем граду, издашно финансијски помогао да уђе у политику, и да је Љубиша годинама, као одборник Скупштине града, здушно подржавао све што је покојни Мићо радио и предлагао. Зато би било поштено да Љубиша, умјесто шизофреног и нељудског обрачунавања с покојним Мићићем, ангажује свој правни тим и поднесе кривичну пријаву против самог себе. Како због оног што је радио у одборничким клупама, тако и због оног што пуне двије године ради грађанима Бијељине и Семберије из градоначелничке фотеље. То би било поштено, када би Љубиша заиста био поштен и према себи и према свима нама. Али није. Напротив!
(Арена)
