У БиХ највише дошло пива, а отишло ракије
- Босна и Херцеговина је током прошле године од алкохолних пића највише извезла ракије, док је у истом периоду у државу дошло највише пива, види се у подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ.
Како пише у овим подацима, током прошле године је извезено 15.140.286 килограма алкохола укупне вриједности 33.652.787 КМ.
"Највише је извезено ликера, ракија и осталих алкохолних пића за нешто више од 18 милиона КМ, затим слиједи извоз пива за око 7,8 милиона, те вина за око 7,6 милиона КМ", пише у подацима УИО БиХ.
Даље се наводи да је током 2022. године увезено 181.170.345 килограма алкохола за 231.712.601 КМ.
Годину раније је увезено алкохола за око 191 милион КМ, а извезено за свега пет милиона КМ.
Убједљиво највише је у Босну и Херцеговину током прошле године дошло пива, и то за износ од 141.579.502 КМ, даље слиједи увоз ракије, ликера и осталих алкохолних пића за око 43 милиона КМ, па вина за 39 милиона КМ, те јабуковаче, крушковаче, медовине или сакеа за 6,3 милиона КМ.
У првих мјесец дана ове године дошло је алкохола за око 14 милиона КМ, а отишло за два милиона.
Највише алкохола је у 2022. години стигло из Србије, и то за око 88 милиона КМ, па слиједи увоз из Хрватске за око 59 милиона КМ, те Словеније за око 28 милиона КМ.
Са друге стране, БиХ је највише алкохола пласирала у Србију за 11.058.471 КМ, па у Хрватску за 7.018.659, те Словачку за 5.426.395 КМ.
Економиста Миленко Станић сматра да имамо довољне количине прераде алкохолних производа, али да је очигледно да је спољнотрговински баланс у дефициту.
"Постоји више разлога за такав однос. Први је да наши прерађивачки капацитети, односно фирме које се баве тим су мања предузећа и имају мањи обим производње, а самим тим и веће трошкове производње, па они нису конкурентни већим компанијама из иностранства које због већег обима посла имају ниже трошкове производње", објашњава Станић.
Додаје да је потребна снажнија подршка домаћим предузећима и укрупњавање производње како бисмо стварали снажна и већа предузећа која ће прво моћи да се успјешно изборе на домаћем тржишту, а затим и да наступе на међународном.
"Потребна је јача подршка државе како би се заштитили домаћи произвођачи. То се може урадити различитим баријерама, посебно око увоза. Такође, потребна је директна подршка привредним организацијама из различитих буџетских организација, од локалног нивоа, преко ентитета до државног буџета како би се јачали капацитети домаће производње и како би наше фирме постале конкурентне великим производним капацитетима из иностранства", закључује Станић.
(Независне)
Како пише у овим подацима, током прошле године је извезено 15.140.286 килограма алкохола укупне вриједности 33.652.787 КМ.
"Највише је извезено ликера, ракија и осталих алкохолних пића за нешто више од 18 милиона КМ, затим слиједи извоз пива за око 7,8 милиона, те вина за око 7,6 милиона КМ", пише у подацима УИО БиХ.
Даље се наводи да је током 2022. године увезено 181.170.345 килограма алкохола за 231.712.601 КМ.
Годину раније је увезено алкохола за око 191 милион КМ, а извезено за свега пет милиона КМ.
Убједљиво највише је у Босну и Херцеговину током прошле године дошло пива, и то за износ од 141.579.502 КМ, даље слиједи увоз ракије, ликера и осталих алкохолних пића за око 43 милиона КМ, па вина за 39 милиона КМ, те јабуковаче, крушковаче, медовине или сакеа за 6,3 милиона КМ.
У првих мјесец дана ове године дошло је алкохола за око 14 милиона КМ, а отишло за два милиона.
Највише алкохола је у 2022. години стигло из Србије, и то за око 88 милиона КМ, па слиједи увоз из Хрватске за око 59 милиона КМ, те Словеније за око 28 милиона КМ.
Са друге стране, БиХ је највише алкохола пласирала у Србију за 11.058.471 КМ, па у Хрватску за 7.018.659, те Словачку за 5.426.395 КМ.
Економиста Миленко Станић сматра да имамо довољне количине прераде алкохолних производа, али да је очигледно да је спољнотрговински баланс у дефициту.
"Постоји више разлога за такав однос. Први је да наши прерађивачки капацитети, односно фирме које се баве тим су мања предузећа и имају мањи обим производње, а самим тим и веће трошкове производње, па они нису конкурентни већим компанијама из иностранства које због већег обима посла имају ниже трошкове производње", објашњава Станић.
Додаје да је потребна снажнија подршка домаћим предузећима и укрупњавање производње како бисмо стварали снажна и већа предузећа која ће прво моћи да се успјешно изборе на домаћем тржишту, а затим и да наступе на међународном.
"Потребна је јача подршка државе како би се заштитили домаћи произвођачи. То се може урадити различитим баријерама, посебно око увоза. Такође, потребна је директна подршка привредним организацијама из различитих буџетских организација, од локалног нивоа, преко ентитета до државног буџета како би се јачали капацитети домаће производње и како би наше фирме постале конкурентне великим производним капацитетима из иностранства", закључује Станић.
(Независне)
