Гојазност - епидемија савременог доба. По броју гојазних Босна и Херцеговина је међу првих пет држава Европе. И број дјеце која имају проблем са гојазношћу стално расте.

На Балкану БиХ заузима неславно друго мјесто, одмах иза Црне Горе. Педијатар др. Дијана Дугоњић, шеф предшколског диспанзера Јавно здравствено наставне установе из Тузле, за Н1 је говорила о овој важној теми наводећи прије свега да се школарци отимају контроли када је ријеч о гојазности.

Дугоњић је казала да је гојазност највећи јавно-здравствени проблем, не само код дјеце, него и код адолесцената и одраслих.
 
“Петнаест посто дјеце која иду у основну школу већ имају гојазност, што је велики аларм, а 11 посто средњошколаца имају гојазност. Пошто се гојазност тумачи као хронично обољење, треба нагласити да укупно једна трећина предшколараца има тенденцију да буду гојазне одрасле особе, а једна половина дјеце школске доби обично имају гојазност у одраслој доби”, казала је.
 
Наводи и који су фактори допринијели да имамо већи број гојазне дјеце.
 
“То су у највећем броју случајева насљедне и неке ендокрине болести. И требамо увијек истаћи неравномјеран унос енергетских и калоричких намирница. Код дјеце су заступљене неодговарајуће прехрамбене навике, енергијом богата храна, фаст фоод исхрана, житарице, повећан унос хљеба, кромпира, слатких пића и недовољна физичка активност, а морам истаћи и претјерани сједалачки начин живота код дјеце“, појаснила је Дугоњић.
 
Истиче да када се ради о дјеци претшколске доби, родитељи могу држати ситуацију под контролом.
 
“Немамо толико уочене гојазности код дјеце прије уписа у основну школу. Док код уписа у основну школу па надаље, када дјеца на неки начин измакну контроли и почну се осамостаљивати, они произвољно бирају своје намирнице, које се већином базирају на повећаном уносу угљикохидрата. Тако да ни родитељи у данашњем темпу живота не могу држати такве ствари под контролом, нарочито када дијете двије трећине дана није кући, тако да се губе и основне навике заједничке трпезе”, казала је.


(Н1)