Океани све топлији, посљедице огромне
ВАШИНГТОН - У 2022. години Свјетски океан је био најтоплији у историји мјерења, наводи се у најновијој студији Националне администрације за океане и атмосферу САД и додаје да то показује огроман утицај емисија штетних гасова које производи људска активност на климу, пише "Гвардијан".
Наводи се да се више од 90 одсто свих штетних емисија гасова који узрокују ефекат стаклене баште апсорбује у океанима.
У студији се наводи да су океани апсорбовали око 10 зетаџула више топлоте 2022. него 2021. године, што је еквивалентно да свака особа на Земљи користи 40 фенова за косу свакодневно.
Истраживање је обухватило и мјерење салинитета, који заједно са температуром одређује густину воде и витални је покретач циркулације океана. Показало се да је индекс варијабилности салинитета достигао рекордно висок ниво 2022. године и показао континуирано појачавање глобалног хидролошког циклуса.
"Због загријавања океана и временске прилике постају екстремније, а то има огромне посљедице на цијели свијет", изјавио је један од чланова истраживачког тима професор Џон Абрамс.
Други члан истраживачког тима, професор Мајкл Ман додао је да топлији океани повећавају вјероватноћу "екстремних временских прилика" и интензивнијих урагана.
"Прошле године смо могли да видимо посљедице овог загријавања у Европи, Аустралији, а сада их видимо на западној обали САД", закључио је Ман.
Поуздана мјерења температуре океана су започела 1940. године, али вјероватно је да су океани сада најтоплији у посљедњих 1.000 година, а темпо раста температуре океана је бржи неко икад у посљедње 2.000 године.
Температуре површине мора имају велики утицај на временске прилике у свијету - топлији океани помажу у побољшању екстремног времена, што доводи до интензивнијих урагана и тајфуна и више влаге у ваздуху, а што утиче на интензивније кише и поплаве.
Свјетски океан, свјетско море или глобални океан међусобно је повезани систем океанских вода Земље који сачињава пет океана: Пацифик, Атлантик, Индијски океан, Сјеверни ледени океан и Јужни океан, преноси "РТВ".
Независне новине
Наводи се да се више од 90 одсто свих штетних емисија гасова који узрокују ефекат стаклене баште апсорбује у океанима.
У студији се наводи да су океани апсорбовали око 10 зетаџула више топлоте 2022. него 2021. године, што је еквивалентно да свака особа на Земљи користи 40 фенова за косу свакодневно.
Истраживање је обухватило и мјерење салинитета, који заједно са температуром одређује густину воде и витални је покретач циркулације океана. Показало се да је индекс варијабилности салинитета достигао рекордно висок ниво 2022. године и показао континуирано појачавање глобалног хидролошког циклуса.
"Због загријавања океана и временске прилике постају екстремније, а то има огромне посљедице на цијели свијет", изјавио је један од чланова истраживачког тима професор Џон Абрамс.
Други члан истраживачког тима, професор Мајкл Ман додао је да топлији океани повећавају вјероватноћу "екстремних временских прилика" и интензивнијих урагана.
"Прошле године смо могли да видимо посљедице овог загријавања у Европи, Аустралији, а сада их видимо на западној обали САД", закључио је Ман.
Поуздана мјерења температуре океана су започела 1940. године, али вјероватно је да су океани сада најтоплији у посљедњих 1.000 година, а темпо раста температуре океана је бржи неко икад у посљедње 2.000 године.
Температуре површине мора имају велики утицај на временске прилике у свијету - топлији океани помажу у побољшању екстремног времена, што доводи до интензивнијих урагана и тајфуна и више влаге у ваздуху, а што утиче на интензивније кише и поплаве.
Свјетски океан, свјетско море или глобални океан међусобно је повезани систем океанских вода Земље који сачињава пет океана: Пацифик, Атлантик, Индијски океан, Сјеверни ледени океан и Јужни океан, преноси "РТВ".
Независне новине
