Иако су инфлација и поскупљење грађевинских радова утјецали на пословање Аутоцеста Федерације БиХ у 2022. године, из тог јавног подузећа наводе како је у протеклој години дошло до експанзије изградње цестовне инфраструктуре.

"Без обзира на све проблеме с којима се цијели свијет сусреће, Аутоцесте ФБиХ су, првенствено властитим ангажманом, на основу расположивих средстава и капацитета успјели покренути пуно и већ сад можемо рећи да је на простору Федерације БиХ дошло до експанзије изградње цестовне инфраструктуре. Федерација БиХ је већ сада једно велико градилиште, а у периоду који слиједи бит ће и значајно повећање обима посла", казали су Фени из Аутоцеста ФБиХ.

У ФБиХ је до сада изграђено 126 километара аутоцесте на траси коридора Пет це, а пуштањем у промет дионице Тарчин – Иван у листопаду прошле године Босне и Херцеговина је добила близу 100 километара без прекида функционалне аутоцесте која повезује Брадину с излазом Зеница сјевер.

Највећи обим посла на градилишту коридору Вц тренутно се изводи у Зеничко-добојском кантону, гдје су у изградњи четири дионице за нових 20 километара аутоцесте на релацији Зеница-Жепче, чији се завршетак и пуштање у рад очекује 2024. године.

Тако ће се за двије године возити аутоцестом без прекида у дужини од 120 километара, од Брадине, на улазу у Херцеговину, до Поприкуша надомак Жепча.

Осигурана средства за изградњу комплетне трасе

Финанцијска конструкција за цијели коридор кроз Федерацију БиХ, подсјећају из Аутоцеста ФБиХ, начелно је договорена с кредиторима.

За дионице на сјеверу осигурана су кредитна средства код међународних финанцијских институција, као и за дионице на југу од Мостара сјевер до Буне. У процедури је додатно кредитно задужење за дионицу од Овчара до Мостара сјевер и финализација преговора с банкама.

Поред наведених извора финансирања, значаја подршка изградњи аутоцесте су и бесповратна грант средства Еуропске уније, која су осигурана у оквиру Агенде за повезивање преко Инвестицијског оквира за Западни Балкан (WБИФ) у износу 40 посто инвестицијских трошкова.

Из Аутоцеста ФБиХ најављују како ће у 2023. години бити завршена изградња дионице Почитељ – Звировићи у дужини од 11 километара. То укључује и мост Почитељ, који је јединствен по томе што се све четири траке аутоцесте налазе на једној конструкцији, а уз тунел Прењ мост преко Неретве представља најзахтјевнији објект на коридору Пет це.

У идућој години бит ће довршен и тунел Зеница, дужине 3,360 метара, који ће тако постати најдужи израђени тунел у овом тренутку на коридору Пет це.

Такођер, обављене су припреме за изградњу дионице од Мостара југ до Буне у дужини од 14,5 километара.

Почетак изградње најзахтјевнијих објеката

Ова година могла би бити кључна за завршетак комплетног пројекта коридора Пет це, јер је у 2023. планиран почетак радова на два изнимно захтјевна објекта: тунел Прењ и мостарска обилазница.

За та два најкомплекснија пројекта расписани су натјечају за одабир извођача радова, а почетак изградње је планиран средином 2023. године.

Из Аутоцеста ФБиХ наводе како је реално очекивати да 2028. године буде завршено свих 335 километара коридора Пет це унутар Босне и Херцеговине. То се може реализирати под увјетом изградње тунела Прењ у раздобљу од шест година, те уколико се не појаве непредвиђене околности на које се не може утицати и у овом тренутку претпоставити.

Поред довршетка коридора Пет це, у складу с агендом Владе ФБиХ, изградња брзих цеста бит ће у фокусу Аутоцеста ФБиХ сљедећих година.

Покренуте су активности када је ријеч о пројектирању свих стратешких праваца и подузимају се активности како би се у 2023. години кренуло с експропријацијом и изградњом првих километара брзих цеста дионице Бихаћ – Цазин – Велика Кладуша, Мостар – Широки Бријег – граница Републике Хрватске и Невић поље – Турбе.

Осим наведених брзих цеста предвиђена је изградња дијела аутоцесте Тузла – Брчко – Орашје из средстава Владе ФБиХ путем капиталних трансфера за цестовну инфраструктуру, казали су за Фену из Аутоцеста ФБиХ.


Фена / БХРТ