Као да је, чини се, још јуче било када смо у овим редовима свима пожељели све најбоље у 2022. години, али нанизало се стотине дана и ево нас већ честитамо једни другима нову, 2023. Година је нова, а жеље, барем оне највеће, мање-више старе.

Нема доба да није, на овај или онај начин, тешко. Нема године без дана који нису ни почињали, а ни завршавали супротно од онога како смо замишљали и прижељкивали у сусрет новом јутру, али живот иде даље. Некада добро, некада лоше.

Некада брже, па онда успори. Некад смо ослонац другима, некад тражимо то у њима и све је како треба док смо здрави и имамо уз себе своје најмилије.

Вријеме у којем живимо, на свом једносмјерном путу, изгубило је доста тога. Мијења се све, па и ми, али не смијемо дозволити да изгубимо себе и постанемо роботи.

Хладни и без осјећања према онима којима је и најмањи осмијех почесто највећа срећа и радост.

Будимо људи. Будимо хумани. Не окрећимо главу од оних којима смо потребни, не гурајмо у амбис оне који вјерују у нас, немојмо ни на секунд мислити да смо нешто вредни од других ако смо на неком положају, јер столица се лако измакне.

Република Српска, наша отаџбина, може бити далеко љепше мјесто за живот, али морамо томе сви дати допринос, од врха па до оног најудаљенијег огњишта на њеном сјеверу и југу. И никад, али баш никад., не смијемо заборавити колико је плаћена. Колико је живота, руку, ногу уграђено у њене темеље. Колико је дјеце одрасло без родитеља, једног или оба, јер су они вјеровали да им је дужност стати на браник отаџбине.

Исто тако морамо пружити руку и помоћи, кад год можемо, свима добронамјернима који живе у њој. Без обзира на вјеру и нацију. Ту смо гдје смо и морамо се помагати, ако смо људи, а ако нисмо то још схватили, биће нам само теже.

Политика је неизоставан дио слагалице живота, али они којима је судбина намијенила тај посао, морају да знају како и да га обављају. На вријеме ширења мржње мора бити стављена тачка, јер нико нормалан не жели да поздравља долазак новог љета, а да му шапат рата дише за вратом.

Овај народ, ови народи овдје, ови обични људи желе мир и док честитају једни другима нову годину желе само бољи живот. Живот достојан човјека. Да живе од свог рада, изведу своју дјецу на прави пут, буду ту с њима и уз њих и у срећи и болу, а не стотинама, па и хиљадама километара, далеко.

И зато, у овој Новој, 2023. години по реду, желим вам свима да сте здрави и уз своје најмилије. Да распакујемо кофере, а не да их пакујемо.

Да гледамо пуне вртиће и школе насљедника, сигурни да их чека мирнија и боља будућност.

Да они који су поштено радили и давали све од себе имају за своје потребе и када радне књижице одложе неповратно у ладице. Да они који никада нису могли и не могу да раде, јер је судбина тако хтјела, не добијају милостињу, већ да имају живот достојан човјека и туђу његу без које не могу да опстану.

Нема идеалног друштва ни земље, државе у којој је све под конац, али увијек, без обзира на то која година по реду наступила, можемо и треба да се такмичимо са комшијама, а зашто не и са онима мало даље у томе ко ће више да уради за своје становнике и ко ће боље да уреди систем да би свима живот био бољи.

Док не кренемо озбиљније тим путем, желимо вам све најбоље у новој години.

Да нам будете сви здрави, весели, задовољни послом и животом, да вас је више на сваком огњишту и да будемо једни уз друге што је могуће дуже.

Срећна Нова, 2023. година!!!


Глас Српске / ​Ведрана Кулага Симић