Грађани повукли 157 милиона КМ: Посљедице инфлације и на штедњу
Штедња становништва у банкама у Републици Српској у трећем кварталу ове године мања је за 211 милиона КМ или 5 одсто у односу на крај 2021. године.
По подацима Агенције за банкарство РС, укупна штедња становништва износи око 2,3 милијарди КМ.
Орочена штедња чини 72 одсто укупне штедње становништва и мања је за 157,1 милион КМ или 9 одсто. Штедња по виђењу без текућих рачуна становништва чини 28 одсто укупне штедње становништва и мања је за 90,7 милиона КМ или 12 одсто. Текући рачуни грађана су повећани за 36,8 милиона КМ или 3 одсто.
Како наводе у овој Агенцији, укупни депозити у банкама износе око 7,3 милијарди КМ и биљеже пад од 163 милиона КМ или 2 одсто у односу на крај 2021. године. Највеће смањење депозита десило се у првом кварталу 2022. године “због геополитичких дешавања изазваних сукобима између Украјине и Русије који су утицали на пословање „Сбербанк“ а.д. Бањалука (одлив депозита), постојећег раста инфлације (која дестимулише штедњу), као и медијских натписа везаних за судски спор једне банке (повећање њеног репутационог ризика).” – Међутим, ако се посматра само други и трећи квартал евидентно је побољшање, у смислу заустављања тренда пада депозита на нивоу сектора.
Према секторској структури, пад депозита имали су сектори које чине 70,1 одсто у укупној структури депозита, а то су: депозити становништва (5 одсто), депозити Владе и владиних институција (4 одсто), депозити банака и банкарских институција (9 одсто), и остали депозити (15 одсто). Раст депозита имамо код сектора које чине 13,8 одсто укупних депозита, а то су: депозити јавних и државних предузећа (14 одсто), депозити непрофитних организација (15 одсто), депозити небанкарских финансијских институција (4 одсто), док су депозити приватних предузећа и друштава на приближно истом нивоу (биљеже благи пад од 0,1 одсто и чине 16,1 одсто укупних депозита).
Депозити у домаћој валути чине 68,6 одсто укупних депозита и биљеже пад од 1 одсто, док су депозити у страној валути имали пад од 4 одсто. Пад дугорочних депозита је 11 одсто, док су краткорочни депозити расли за 2 одсто.
(Српска инфо)
По подацима Агенције за банкарство РС, укупна штедња становништва износи око 2,3 милијарди КМ.
Орочена штедња чини 72 одсто укупне штедње становништва и мања је за 157,1 милион КМ или 9 одсто. Штедња по виђењу без текућих рачуна становништва чини 28 одсто укупне штедње становништва и мања је за 90,7 милиона КМ или 12 одсто. Текући рачуни грађана су повећани за 36,8 милиона КМ или 3 одсто.
Како наводе у овој Агенцији, укупни депозити у банкама износе око 7,3 милијарди КМ и биљеже пад од 163 милиона КМ или 2 одсто у односу на крај 2021. године. Највеће смањење депозита десило се у првом кварталу 2022. године “због геополитичких дешавања изазваних сукобима између Украјине и Русије који су утицали на пословање „Сбербанк“ а.д. Бањалука (одлив депозита), постојећег раста инфлације (која дестимулише штедњу), као и медијских натписа везаних за судски спор једне банке (повећање њеног репутационог ризика).” – Међутим, ако се посматра само други и трећи квартал евидентно је побољшање, у смислу заустављања тренда пада депозита на нивоу сектора.
Према секторској структури, пад депозита имали су сектори које чине 70,1 одсто у укупној структури депозита, а то су: депозити становништва (5 одсто), депозити Владе и владиних институција (4 одсто), депозити банака и банкарских институција (9 одсто), и остали депозити (15 одсто). Раст депозита имамо код сектора које чине 13,8 одсто укупних депозита, а то су: депозити јавних и државних предузећа (14 одсто), депозити непрофитних организација (15 одсто), депозити небанкарских финансијских институција (4 одсто), док су депозити приватних предузећа и друштава на приближно истом нивоу (биљеже благи пад од 0,1 одсто и чине 16,1 одсто укупних депозита).
Депозити у домаћој валути чине 68,6 одсто укупних депозита и биљеже пад од 1 одсто, док су депозити у страној валути имали пад од 4 одсто. Пад дугорочних депозита је 11 одсто, док су краткорочни депозити расли за 2 одсто.
(Српска инфо)
