Градске власти Амстердама представиле су пројекат будућег комплекса „еротског центра“ са баровима, ресторанима, позоришним сценама и собама за сексуалне раднице, који би требало да замени чувену четврт „црвених фењера“, али овај центар нико не жели у свом дворушту.
 
Још током прошле године градоначелница Амстердама и Градско веће сложили су се да се из центра Амстердама исели злогласни кварт црвених фењера после вишегодишњих проблема, криминала и неконтролисане гужве која се ствара у овом делу центра града.
   
Међутим, појавио се неочекивано велики проблем – оштро противљење локалног становништа, као и сексуалних радница које не желе да напусте своје излоге јавних кућа у једном од најлепшиг делова ужег центра града.
 
Фемке Халсема, градоначелница Амстердама, због жестоког противљења локалног становништва покушава да пронађе три нове могуће локације за еротски центар.

Халсема је за Обсервер рекла да је – иако разуме забринутост – одлучна да побољша квалитет живота у центру града, смањи утицај организованог криминала на сексуални рад и побољша права сексуалних радница. Њено решење је врхунски еротски центар инспирисан Мулен Ружом из филма База Лурмана.
 
„Надам се да је могуће направити еротски центар који има неки ниво и особеност и неће бити место на коме ће се окупљати само ситни криминалци и угрожене жене“, каже градоначелница.
 
„Али такође схватам да је дуг пут пред нама јер већина људи сексуални рад повезује са криминалом и злостављањем жена, са кршењем људских права. Дакле, у већини насеља, већина људи није баш одушевљена еротским центром.“
 
Одборници су такође одлучни да се пружање сексуалних услуга, што је легална делатност у Холандији, мора променити како би се се изборили са свеприсутном трговином људима, побољшали безбедност сексуалних радника и смањили проблеми у центру града који је после пандемије поново постао „урбана џунгла“ масовним повратком туриста.
 
Најјачи отпор овој идеји долази из источног Амстердама где је Миреј Весфа, покренула петицију против избора Амстела или Арене Порт са листе потенцијалних локација.
 
„Овде постоје рањиве групе младића који би лако могли бити увучени у регрутовање сиромашних девојака“, каже Весфа. „Видимо шта се дешава у граду, и жене које су приморане на проституцију. Имамо потпуно поштовање према женама: то је оно што се дешава и без тога овде су прилике довољно тешке.“
Процењује се да 200.000 људи посећује сексуалне раднике сваке године у Амстердаму, од којих неки посећују град и у друге сврхе. Поред тога, девет од 10 сексуалних радница, такође не жели да се пресели. Виолет, сексуална радница и представница Информативног центра за проституцију, рекла је: „Нисмо против еротског центра: било би сјајно више простора за сексуалне раднице. Проблем је у затварању излога: еротски центар би имао само 100 места уместо 250. По нашем мишљењу, то би сексуални рад учинио још мање безбедним“.
 
„Првих осам предложених локација налази се на местима где нема туриста и комерцијално је мртав после 18 часова. Дуги низ година смо имали сексуални рад у кохезији са другим предузећима у Де Валену. Веома смо против тога у предложеном облику.“
 
Слични планови у холандском граду Утрехту завршили су у ћорсокаку након што су чамци за проституцију затворени 2013. услед забринутости због трговине људима, али није пронађена ниједна друга локација.
 
Градоначелница је, међутим, рекла да је и даље оптимиста. „Надам се да ћу пре Божића изабрати коначну локацију и објавити је – тренутно су три у ужем избору, али се надам да можемо да га сузимо на једну“, нагласила је.
 
А колико ће то да кошта град? „Не, не, не, нећемо платити еротски центар“, каже градоначелница. „То је приватна иницијатива. И толеранција има своје границе.“


РТС