Кад убија оно без чега се не може
“Бањалука је синоћ била најзагађенији град у Европи”, “Ваздух је овог јутра најгори у Сарајеву”, “Београд данас најзагађенији на Старом континенту, а ни Загреб не заостаје”.
С оваквим насловима суочавамо се готово свакодневно и с правом се све чешће питамо колико нас убија оно без чега не можемо, односно колико смо томе сами криви.
Свјетски дан чистог ваздуха обиљежава се 3. новембра као подсјетник да је ваздух услов живота, али посљедњих година је више упозорења да је свјежег и здравог ваздуха све мање, посебно у урбаним срединама, док је с друге стране атмосфера пуна штетних материја.
Према процјенама међународних организација, у свијету је више од 90 одсто популације изложено загађеном ваздуху, девет од десет људи удише загађен ваздух, а поједини извори наводе да чак 90 одсто дјеце млађе од 15 година пуним плућима заправо удише загађен ваздух.
И да ли би онда требало да нас чуде упозорења љекара и других стручњака да су суспендоване честице, азот-диоксид и приземни озон загађујуће материје у ваздуху које су кривци, а већину случајева и пријевремених смрти у данашње вријеме?
На који начин ове честице дјелују негативно на људско здравље и које све болести могу изазвати? Колико је овај проблем свјетски, а колико наш те да ли се и колико мјерења о квалитету ваздуха поклапају или размимоилазе?
Гдје је Бањалука
Из биљежница Свјетске здравствене организације кристално је јасно да на годишњем нивоу хиљаде људи умре због компликација изазваних загађењем ваздуха и то нису подаци за тамо неке далеке земље, већ се и ми, у БиХ полако, али сигурно пењемо на свјетским љествицама по загађености.
Глобална дешавања у сектору енергетике утичу и на ситуацију у БиХ, а анализе показују да је пред грађанима једна од загађенијих зима, с обзиром на то да се масовно употребљава угаљ као енергент за гријање, што додатно нарушава квалитет ваздуха.
Према процјенама Свјетске здравствене организације, загађен ваздух убије око седам милиона људи годишње широм свијета. Само у 2020. години био је четврти по рангу фактор ризика за појаву хроничних незаразних болести, послије прехрамбених навика, високог крвног притиска, пушења цигарета и високих вриједности шећера у крви.
Готово свеукупна свјетска популација која живи у градовима изложена је вриједностима загађујућих материја које прелазе препоручене, али су те вриједности вишеструко премашене у земљама у региону.
Више од 3.000 особа у БиХ, према подацима Свјетске здравствене организације, годишње умре због загађеног ваздуха, а 16 одсто преминулих је из бањалучке и сарајевске регије. Сарајево и Бањалука су и у петак били на листи загађених.
Према подацима невладине организације “Еко акција” Сарајево је у петак био најзагађенији град у БиХ са индексом квалитета 172, а такав ваздух је нездрав за становништво. Сарајево је у стопу пратила Зеница са индексом 170, а подаци званичних мјерних станица показују да је у тим градовима посебно изражена висока концентрација PM10 честица.
Индекс квалитета ваздуха у Бањалуци у петак је, према њиховим подацима, износио 146, а становништво у свим тим срединама упозорено је на могућу појаву појачаних симптома и интензитета болести код срчаних болесника и особа које имају проблем с дисајним органима, попут астме. Препоручено је чак и смањење физичких активности плућним и срчаним болесницима, те трудницама, дјеци и старијим особама.
Иако на званичној интернет страници бањалучке Градске управе посљедњи подаци о квалитету ваздуха датирају с краја октобра ове године и показују да су вриједности у границама нормале, према онлајн апликацији Бањалука је “дебело у црвеном”. Ионако црну статистику, додатно погоршава долазак зиме и почетак гријне сезоне.
У Одјељењу за комуналне послове у Градској управи Бањалука објашњавају за “Глас” да се подаци о квалитету ваздуха које они објављују, али и свјетске мјерне станице, разликују јер концентрација загађивача у ваздуху на некој локацији зависи како од емитера тако и од микро, али и макроклиматских услова, конфигурације терена, врсте загађивача те низа других сегмената.
Град Бањалука, појашњавају, мјери квалитет ваздуха на три локације које је одобрило и сагласност на исте дало и Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС, а мјерење се врши у складу с уредбама о условима за мониторинг квалитета ваздуха те о вриједностима квалитета ваздуха.
- Било која друга мјерна метода није валидна на простору Републике Српске и не може се користити, нити се резултати мјерења могу упоређивати с прекограничним вриједностима - казали су у бањалучком Одјељењу за комуналне послове.
Истичу да град годинама прати квалитет ваздуха те доноси локалне планове квалитета и акционе планове у случају прекорачења граничних вриједности загађења и спроводи мјере из истих.
- У циљу смањења аерозагађења, дајемо субвенције за замјену дотрајалих фасада на зградама, субвенције аутопревозницима због популаризације јавног саобраћаја, увођење јавних бицикала у саобраћај, едукација најмлађих као и одраслих суграђана обиљежавањем Дана без аутомобила и Европске седмице мобилности, садњом зелених баријера високих и ниских те низом других активности - рекли су из Градске управе.
Навели су да су највећи загађивачи ваздуха у граду на Врбасу индивидуална ложишта.
- Постоје и линијски извори као што су фреквентне саобраћајнице, гдје због густог саобраћаја долази до повећања загађења азотним оксидима, али до сада у мањој мјери - казали су у Градској управи која је податке о квалитету ваздуха добијала с мјерних станица на Паприковцу, Борику и Центру од Института за грађевинарство ИГ у коме су за “Глас” потврдили да је уговор за мјерење аерозагађења на подручју Бањалуке истекао.
Декан Природно-математичког факултета у Бањалуци, професор климатологије Горан Трбић рекао је да је добро што се михољско љето продужило те да су стабилне временске прилике, као и много сунца, утицале на то да је квалитет ваздуха у Бањалуци у протеклом периоду био добар.
- Очекивати је да у данима који долазе квалитет ваздуха буде лошији, с обзиром на то да ће се више користити фосилна горива за гријање, попут угља. У обзир би требало узети и све чешћу употребу аутомобила. Бањалука се налази у котлини те је лоша циркулација ваздуха током зимских мјесеци - рекао је Трбић.
Нагласио је да је срећа за Српску јер има колико-толико стабилно снабдијевање електричном енергијом, а имамо и довољно обновљивих извора енергије.
- Хидроенергија је једна од кључних карика у енергетском ланцу, уз струју из термоелектрана, тако да очекујем да ће снабдијевање бити стабилно - поручио је Трбић.
Срце, плућа
Колико загађење ваздуха утиче на здравље становништва показују и подаци из здравствених установа у којима је све више пацијената са срчаним и плућним тегобама.
Истраживања стручњака широм планете показују да загађен ваздух оставља велике посљедице од главе до пете, од болести срца и плућа до дијабетеса и деменције, а означава се као кривац и за проблеме јетре те карцинома. На то упозорава и национални координатор за превенцију кардиоваскуларних болести у Републици Српској Душко Вулић који је подвукао да аерозагађење и те како негативно утиче на кардиоваскуларне болеснике.
- И не само да негативно утиче на обољеле, већ је загађење ваздуха међу највећим факторима ризика за добијање кардиоваскуларних болести и код оних који до сада нису имали никакве тегобе - рекао је Вулић за “Глас”.
Аерозагађење доприноси, како каже, погоршању стања код пацијената с тешким оштећењем срца, подсјећајући да је и у европским препорукама за превенцију кардиоваскуларних болести аерозагађење дефинисано као један од фактора ризика.
Имајући у виду чињеницу да смо ушли у гријну сезону Вулић савјетује грађанима, посебно обољелима, да избјегавају дуго задржавање на отвореном посебно у раним јутарњим и вечерњим часовима.
- Тада је концентрација опасних честица највећа у ваздуху - закључио је.
Милкица Грабеж специјалиста хигијене и здравствене екологије у Институту за јавно здравство РС казала је да процјене СЗО показују да аерозагађење годишње проузрокује 4,2 милиона пријевремених смртних случајева, који настају због исхемијске болести срца и можданог удара, чак 58 одсто, хроничне опструктивне болести плућа и акутних инфекција доњег респираторног тракта 18 одсто и карцинома плућа шест одсто.
- Ефекти аерозагађења на здравље могу се подијелити на краткотрајне и дуготрајне. Краткотрајни ефекти су привремени и крећу се од једноставних симптома попут иритације очију, носа, коже, грла, кашља, стезање у грудима и отежаног дисања, до озбиљнијих стања, као што су астма, упала плућа, бронхитис, срчани проблеми.
Краткотрајна изложеност загађењу ваздуха такође може изазвати главобољу, мучнину и вртоглавицу - рекла је Грабеж.
Она је додала да се ти проблеми погоршавају уколико се изложеност загађивачима настави што може резултирати оштећењем неуролошког, репродуктивног и респираторног система, узроковати појаву карцинома, а некада и смрти.
- Дуготрајни ефекти су хронични, трају годинама, некада цијели живот и чак могу довести до леталног исхода.
Честице
Индекс квалитете ваздуха заснива се на мјерењу честица PM2,5 и PM10), озона (О3), кисеоник-диоксида (NO2), сумпор диоксида (CO2) и емисије угљенмоноксида.
PM (партицулате маттер) или партикуларне су врло ситне и голом оку невидљиве честице, а број означава њихову величину. PM10 или грубе честице чија је концентрација највећа у ваздуху у већини градова БиХ, су оне које имају промјер мањи од десет микрометара, а на примјер пијесак има промјер око 90 микрометара, док PM10 честице могу бити још много мање од тога.
Бројна епидемиолошка испитивања данас повезују дуготрајну изложеност загађењу ваздуха и са низом других обољења. Најновије процјене глобалног оптерећења болешћу које се приписује аерозагађењу укључују учинке изложености на смртност од исхемијске болести срца, цереброваскуларне болести. Аерозагађење (PM честице у првом реду) се повезује с повећаном учесталошћу и смртношћу од дијабетеса типа 2, лошим исходима порођаја и неуролошким промјенама - казала је Грабеж, додајући да су осјетљиве категорије старије особе, дјеца, особе са хроничним обољењима у првом реду дијабетесом, кардиоваскуларним и плућним болестима.
Планови
У Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС наводе за “Глас” да је у току израда и доношење стратегије заштите животне средине, која обухвата и област заштите ваздуха, чиме ће се створити услови да се дугорочно одреде смјернице, акциони планови и циљеви, мјере и активности којима ће се унаприједити заштита ваздуха и заштита животне средине у цјелини, а самим тим и здравље становништва.
- Јединице локалне самоуправе са циљем управљања квалитетом ваздуха на својој територији доносе планове квалитета ваздуха и краткорочне акционе планове који би требало да се примјењују у подручјима у којима се дешава кршење стандарда квалитета ваздуха. Њима се могу предвидјети мјере у вези са саобраћајем моторних возила, изградњом, радом индустријских постројења, употребом производа који садрже загађујуће материје и гријањем домаћинстава, односно идентификованих извора загађења ваздуха. Бањалука и Приједор имају донесена ова планска документа - истакли су у ресорном министарству.
Цијенећи напоре да се побољша квалитет ваздуха и управљање квалитетом ваздуха, Влада РС је на приједлог овог министарства подржала и прихватила пројекат “Помоћ БиХ у побољшању квалитета ваздуха и управљању квалитетом ваздуха”, који имплементира Шведска агенција за заштиту животне средине од 2019. године и који се завршава крајем ове године. У оквиру овог пројекта, републичка мрежа за праћење квалитета ваздуха је појачана са још двије мјерне станице, у Бањалуци и Требињу. Осим тога, израђена је и студија о изворима загађења у Бањалуци, Бијељини и Броду.
Београд
Београд је, према подацима апликације “IQAir”, прије мјесец дана поново био најзагађенији град на свијету. Индикатор на тој апликацији то вече био је обојен црвеном бојом, а на другом, трећем и четвртом мјесту у “црвеној зони” су се тада нашли Дубаи, Њу Делхи, и Нур-Султан у Казахстану.
На петом, шестом и седмом мјесту били су Техеран, Ченгду и Лахор. Њихови индикатори су обојени наранџастом бојом што, како је објављено, значи да је ваздух у њима нездрав само за осјетљиве групе, док је ваздух у Београду нездрав за све. Да ситуација у престоници Србије није нимало безазлена стручњаци дуже вријеме упозоравају, а махом дијеле став да је загађење вишедеценијски проблем који је очигледно занемариван. Много њих, према наводима тамошњих медија, као неповољну околност која томе даје можда и највећи печат види у термоелектранама у близини града, старим аутомобилима те чињеници да људи ложе разне ствари које нису за ложење.
Глас Српске
С оваквим насловима суочавамо се готово свакодневно и с правом се све чешће питамо колико нас убија оно без чега не можемо, односно колико смо томе сами криви.
Свјетски дан чистог ваздуха обиљежава се 3. новембра као подсјетник да је ваздух услов живота, али посљедњих година је више упозорења да је свјежег и здравог ваздуха све мање, посебно у урбаним срединама, док је с друге стране атмосфера пуна штетних материја.
Према процјенама међународних организација, у свијету је више од 90 одсто популације изложено загађеном ваздуху, девет од десет људи удише загађен ваздух, а поједини извори наводе да чак 90 одсто дјеце млађе од 15 година пуним плућима заправо удише загађен ваздух.
И да ли би онда требало да нас чуде упозорења љекара и других стручњака да су суспендоване честице, азот-диоксид и приземни озон загађујуће материје у ваздуху које су кривци, а већину случајева и пријевремених смрти у данашње вријеме?
На који начин ове честице дјелују негативно на људско здравље и које све болести могу изазвати? Колико је овај проблем свјетски, а колико наш те да ли се и колико мјерења о квалитету ваздуха поклапају или размимоилазе?
Гдје је Бањалука
Из биљежница Свјетске здравствене организације кристално је јасно да на годишњем нивоу хиљаде људи умре због компликација изазваних загађењем ваздуха и то нису подаци за тамо неке далеке земље, већ се и ми, у БиХ полако, али сигурно пењемо на свјетским љествицама по загађености.
Глобална дешавања у сектору енергетике утичу и на ситуацију у БиХ, а анализе показују да је пред грађанима једна од загађенијих зима, с обзиром на то да се масовно употребљава угаљ као енергент за гријање, што додатно нарушава квалитет ваздуха.
Према процјенама Свјетске здравствене организације, загађен ваздух убије око седам милиона људи годишње широм свијета. Само у 2020. години био је четврти по рангу фактор ризика за појаву хроничних незаразних болести, послије прехрамбених навика, високог крвног притиска, пушења цигарета и високих вриједности шећера у крви.
Готово свеукупна свјетска популација која живи у градовима изложена је вриједностима загађујућих материја које прелазе препоручене, али су те вриједности вишеструко премашене у земљама у региону.
Више од 3.000 особа у БиХ, према подацима Свјетске здравствене организације, годишње умре због загађеног ваздуха, а 16 одсто преминулих је из бањалучке и сарајевске регије. Сарајево и Бањалука су и у петак били на листи загађених.
Према подацима невладине организације “Еко акција” Сарајево је у петак био најзагађенији град у БиХ са индексом квалитета 172, а такав ваздух је нездрав за становништво. Сарајево је у стопу пратила Зеница са индексом 170, а подаци званичних мјерних станица показују да је у тим градовима посебно изражена висока концентрација PM10 честица.
Индекс квалитета ваздуха у Бањалуци у петак је, према њиховим подацима, износио 146, а становништво у свим тим срединама упозорено је на могућу појаву појачаних симптома и интензитета болести код срчаних болесника и особа које имају проблем с дисајним органима, попут астме. Препоручено је чак и смањење физичких активности плућним и срчаним болесницима, те трудницама, дјеци и старијим особама.
Иако на званичној интернет страници бањалучке Градске управе посљедњи подаци о квалитету ваздуха датирају с краја октобра ове године и показују да су вриједности у границама нормале, према онлајн апликацији Бањалука је “дебело у црвеном”. Ионако црну статистику, додатно погоршава долазак зиме и почетак гријне сезоне.
У Одјељењу за комуналне послове у Градској управи Бањалука објашњавају за “Глас” да се подаци о квалитету ваздуха које они објављују, али и свјетске мјерне станице, разликују јер концентрација загађивача у ваздуху на некој локацији зависи како од емитера тако и од микро, али и макроклиматских услова, конфигурације терена, врсте загађивача те низа других сегмената.
Град Бањалука, појашњавају, мјери квалитет ваздуха на три локације које је одобрило и сагласност на исте дало и Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС, а мјерење се врши у складу с уредбама о условима за мониторинг квалитета ваздуха те о вриједностима квалитета ваздуха.
- Било која друга мјерна метода није валидна на простору Републике Српске и не може се користити, нити се резултати мјерења могу упоређивати с прекограничним вриједностима - казали су у бањалучком Одјељењу за комуналне послове.
Истичу да град годинама прати квалитет ваздуха те доноси локалне планове квалитета и акционе планове у случају прекорачења граничних вриједности загађења и спроводи мјере из истих.
- У циљу смањења аерозагађења, дајемо субвенције за замјену дотрајалих фасада на зградама, субвенције аутопревозницима због популаризације јавног саобраћаја, увођење јавних бицикала у саобраћај, едукација најмлађих као и одраслих суграђана обиљежавањем Дана без аутомобила и Европске седмице мобилности, садњом зелених баријера високих и ниских те низом других активности - рекли су из Градске управе.
Навели су да су највећи загађивачи ваздуха у граду на Врбасу индивидуална ложишта.
- Постоје и линијски извори као што су фреквентне саобраћајнице, гдје због густог саобраћаја долази до повећања загађења азотним оксидима, али до сада у мањој мјери - казали су у Градској управи која је податке о квалитету ваздуха добијала с мјерних станица на Паприковцу, Борику и Центру од Института за грађевинарство ИГ у коме су за “Глас” потврдили да је уговор за мјерење аерозагађења на подручју Бањалуке истекао.
Декан Природно-математичког факултета у Бањалуци, професор климатологије Горан Трбић рекао је да је добро што се михољско љето продужило те да су стабилне временске прилике, као и много сунца, утицале на то да је квалитет ваздуха у Бањалуци у протеклом периоду био добар.
- Очекивати је да у данима који долазе квалитет ваздуха буде лошији, с обзиром на то да ће се више користити фосилна горива за гријање, попут угља. У обзир би требало узети и све чешћу употребу аутомобила. Бањалука се налази у котлини те је лоша циркулација ваздуха током зимских мјесеци - рекао је Трбић.
Нагласио је да је срећа за Српску јер има колико-толико стабилно снабдијевање електричном енергијом, а имамо и довољно обновљивих извора енергије.
- Хидроенергија је једна од кључних карика у енергетском ланцу, уз струју из термоелектрана, тако да очекујем да ће снабдијевање бити стабилно - поручио је Трбић.
Срце, плућа
Колико загађење ваздуха утиче на здравље становништва показују и подаци из здравствених установа у којима је све више пацијената са срчаним и плућним тегобама.
Истраживања стручњака широм планете показују да загађен ваздух оставља велике посљедице од главе до пете, од болести срца и плућа до дијабетеса и деменције, а означава се као кривац и за проблеме јетре те карцинома. На то упозорава и национални координатор за превенцију кардиоваскуларних болести у Републици Српској Душко Вулић који је подвукао да аерозагађење и те како негативно утиче на кардиоваскуларне болеснике.
- И не само да негативно утиче на обољеле, већ је загађење ваздуха међу највећим факторима ризика за добијање кардиоваскуларних болести и код оних који до сада нису имали никакве тегобе - рекао је Вулић за “Глас”.
Аерозагађење доприноси, како каже, погоршању стања код пацијената с тешким оштећењем срца, подсјећајући да је и у европским препорукама за превенцију кардиоваскуларних болести аерозагађење дефинисано као један од фактора ризика.
Имајући у виду чињеницу да смо ушли у гријну сезону Вулић савјетује грађанима, посебно обољелима, да избјегавају дуго задржавање на отвореном посебно у раним јутарњим и вечерњим часовима.
- Тада је концентрација опасних честица највећа у ваздуху - закључио је.
Милкица Грабеж специјалиста хигијене и здравствене екологије у Институту за јавно здравство РС казала је да процјене СЗО показују да аерозагађење годишње проузрокује 4,2 милиона пријевремених смртних случајева, који настају због исхемијске болести срца и можданог удара, чак 58 одсто, хроничне опструктивне болести плућа и акутних инфекција доњег респираторног тракта 18 одсто и карцинома плућа шест одсто.
- Ефекти аерозагађења на здравље могу се подијелити на краткотрајне и дуготрајне. Краткотрајни ефекти су привремени и крећу се од једноставних симптома попут иритације очију, носа, коже, грла, кашља, стезање у грудима и отежаног дисања, до озбиљнијих стања, као што су астма, упала плућа, бронхитис, срчани проблеми.
Краткотрајна изложеност загађењу ваздуха такође може изазвати главобољу, мучнину и вртоглавицу - рекла је Грабеж.
Она је додала да се ти проблеми погоршавају уколико се изложеност загађивачима настави што може резултирати оштећењем неуролошког, репродуктивног и респираторног система, узроковати појаву карцинома, а некада и смрти.
- Дуготрајни ефекти су хронични, трају годинама, некада цијели живот и чак могу довести до леталног исхода.
Честице
Индекс квалитете ваздуха заснива се на мјерењу честица PM2,5 и PM10), озона (О3), кисеоник-диоксида (NO2), сумпор диоксида (CO2) и емисије угљенмоноксида.
PM (партицулате маттер) или партикуларне су врло ситне и голом оку невидљиве честице, а број означава њихову величину. PM10 или грубе честице чија је концентрација највећа у ваздуху у већини градова БиХ, су оне које имају промјер мањи од десет микрометара, а на примјер пијесак има промјер око 90 микрометара, док PM10 честице могу бити још много мање од тога.
Бројна епидемиолошка испитивања данас повезују дуготрајну изложеност загађењу ваздуха и са низом других обољења. Најновије процјене глобалног оптерећења болешћу које се приписује аерозагађењу укључују учинке изложености на смртност од исхемијске болести срца, цереброваскуларне болести. Аерозагађење (PM честице у првом реду) се повезује с повећаном учесталошћу и смртношћу од дијабетеса типа 2, лошим исходима порођаја и неуролошким промјенама - казала је Грабеж, додајући да су осјетљиве категорије старије особе, дјеца, особе са хроничним обољењима у првом реду дијабетесом, кардиоваскуларним и плућним болестима.
Планови
У Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС наводе за “Глас” да је у току израда и доношење стратегије заштите животне средине, која обухвата и област заштите ваздуха, чиме ће се створити услови да се дугорочно одреде смјернице, акциони планови и циљеви, мјере и активности којима ће се унаприједити заштита ваздуха и заштита животне средине у цјелини, а самим тим и здравље становништва.
- Јединице локалне самоуправе са циљем управљања квалитетом ваздуха на својој територији доносе планове квалитета ваздуха и краткорочне акционе планове који би требало да се примјењују у подручјима у којима се дешава кршење стандарда квалитета ваздуха. Њима се могу предвидјети мјере у вези са саобраћајем моторних возила, изградњом, радом индустријских постројења, употребом производа који садрже загађујуће материје и гријањем домаћинстава, односно идентификованих извора загађења ваздуха. Бањалука и Приједор имају донесена ова планска документа - истакли су у ресорном министарству.
Цијенећи напоре да се побољша квалитет ваздуха и управљање квалитетом ваздуха, Влада РС је на приједлог овог министарства подржала и прихватила пројекат “Помоћ БиХ у побољшању квалитета ваздуха и управљању квалитетом ваздуха”, који имплементира Шведска агенција за заштиту животне средине од 2019. године и који се завршава крајем ове године. У оквиру овог пројекта, републичка мрежа за праћење квалитета ваздуха је појачана са још двије мјерне станице, у Бањалуци и Требињу. Осим тога, израђена је и студија о изворима загађења у Бањалуци, Бијељини и Броду.
Београд
Београд је, према подацима апликације “IQAir”, прије мјесец дана поново био најзагађенији град на свијету. Индикатор на тој апликацији то вече био је обојен црвеном бојом, а на другом, трећем и четвртом мјесту у “црвеној зони” су се тада нашли Дубаи, Њу Делхи, и Нур-Султан у Казахстану.
На петом, шестом и седмом мјесту били су Техеран, Ченгду и Лахор. Њихови индикатори су обојени наранџастом бојом што, како је објављено, значи да је ваздух у њима нездрав само за осјетљиве групе, док је ваздух у Београду нездрав за све. Да ситуација у престоници Србије није нимало безазлена стручњаци дуже вријеме упозоравају, а махом дијеле став да је загађење вишедеценијски проблем који је очигледно занемариван. Много њих, према наводима тамошњих медија, као неповољну околност која томе даје можда и највећи печат види у термоелектранама у близини града, старим аутомобилима те чињеници да људи ложе разне ствари које нису за ложење.
Глас Српске
