- Потврдом изборних резултата почели су тећи рокови за формирање нове власти на свим нивоима у БиХ, а иако још из свих страначких центара нису кренули у званичне преговоре, ни овај пут нема много оптимизма да ће све бити урађено у роковима, осим у Републици Српској.

СДА је и послије овогодишњег изборног циклуса најјача бошњачка партија по броју освојених мандата у Представничком дому Парламента БиХ, али и у ФБиХ, иако је њеног лидера Бакира Изетбеговића побиједио Денис Бећировић из СДП-а уз који су стале и друге странке са бошњачким предзнаком у трци за фотељу у Предсједништву БиХ.

Група око СДП-а БиХ, односно осам партија, већ се договорила и о заједничком, постизборном дјеловању, а у свом окружењу не желе СДА, али су позвали ДФ Жељка Комшића који је реизабран за хрватског члана Предсједништва БиХ. Ипак, желе разговор са лидером ХДЗ-а БиХ Драганом Човићем који је други по јачини у Представничком дому, а који, с друге стране, искључује из свега Комшића и држи се договора са лидером СНСД-а Милорадом Додиком чија је странка остварила најбољи резултат међу српским странкама.

Аналитичари поново упозоравају да треба имати у виду позицију ДФ-а јер је Комшић у Предсједништву, чији чланови дају сагласност за избор новог предсједавајућег Савјета министара БиХ, а према неписаном правилу на том мјесту би у овом мандату требало да буде Хрват, односно кадар ХДЗ-а, странке која је освојила највише гласова, а Комшић је већ најавио да ће то тешко прихватити.

Ситуација је, такође, компликована и на федералном нивоу због односа међу странкама, те наметнутих измјена закона од стране Кристијана Шмита које се тичу избора делегата у Дому народа Парламента ФБиХ, а од чега увелико зависи и именовање бошњачких и хрватских представника у Дому народа на нивоу БиХ. Делегате из Српске бира Народна скупштина, а аналитичари не вјерују да би ту могло доћи до проблема јер све указује да на то ће власт у Српској бити брзо формирана.

Законски рокови и обавезе су, с друге стране, јасни. Власт на свим нивоима би, према њима, требало да буде формирана до Нове године или половине јануара, а саговорници “Гласа” сумњају да ће се то и обистинити. Готово су увјерени да ће се поновити сценарио из ранијих година, када је власт чекана мјесецима на заједничком нивоу, док нико не прижељкује слику из ФБиХ, гдје није све ни завршено послије избора 2018. године. 

Члан стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски сумња да ће власт бити формирана до краја године те додаје да је код хрватског блока, са ХДЗ-ом БиХ на челу, све јасно.

- Незаобилазан су партнер на федералном и на нивоу БиХ. Код Срба је остала доминантна група око СНСД-а, али је најшаренија сцена код Бошњака и ту ће превагнути онај блок који буде имао 12, од 23 делегата у бошњачком клубу у федералном Дому народа. Од тога све зависи. Ко то буде имао, тај ће бити легитиман савезник за коалиционе аранжмане хрватским и српским партијама на нивоу БиХ - истакао је Ситарски за “Глас” додајући да Комшић мора да прихвати вољу народа, а најбољу провјеру може, како каже, добити у Клубу Хрвата у Дому народа федералног парламента.

Политички аналитичар Филип Матић очекује турбуленције и пробијање свих рокова на федералном и на нивоу БиХ.

- На федералном нивоу постоје проблеми јер су се странке окупиле против СДА, а на нивоу БиХ смо навикли, као да је то нормално, на техничке мандате у Савјету министара те на привремено финансирање, односно мукотрпне и дуготрајне преговоре за који би могли бити кривци представници Бошњака јер су познати по томе да веома искључиво улазе у разговоре и мисле да су ти који треба о свему да одлучују у БиХ - казао је Матић за “Глас”.

Потврђени резултати општих избора 2022. године објављени су 2. новембра.

Процедуре

Прву сједницу Народне скупштине сазива предсједник из ранијег сазива у року од 15 дана од дана објаве резултата избора, док је рок за конституисање Представничког дома Парламента БиХ 30 дана од објаве. На првој сједници посланици полажу заклетву и бирају Комисију за припрему избора Савјета министара БиХ. Предсједавајућег Савјета именује Предсједништво БиХ, а он има 35 дана да именује министре и замјенике те тражи од Представничког дома потврду именовања. Рок за конституисање Представничког дома у ФБиХ је 20, а кантоналних скупштина 30 дана.

(Глас Српске)