- ЕУ и САД посљедњих седмица значајно су појачале притисак да се проблеми на западном Балкану ријеше, а посљедњи корак у том смјеру је одлука Емануела Макрона, предсједника Француске, и Олафа Шолца, канцелара Њемачке, да уз Мирослава Лајчака, специјалног изасланика ЕУ, на западни Балкан пошаљу своје специјалне изасланике.

Како су јавили европски медији, прва станица овог тројца ће бити дијалог између Београда и Приштине, што ЕУ, заједно са САД, жели да спроведе у што краћем року.

Како нам је рекао дипломатски извор, већ након ове посјете очекује се и јачи ангажман у БиХ, коју и ЕУ и САД виде као потенцијално већи проблем од питања Косова. Сазнајемо да је Запад незадовољан спорошћу имплементације договора бх. политичких лидера са представницима ЕУ у Бриселу 12. јула и очекује да се одмах након избора ријеше преостала неријешена питања.

Марија Ђорић, универзитетска професорка у Београду и политиколошкиња, за "Независне новине" оцјењује да ЕУ жели поново да преузме иницијативу од САД, кад је у питању рјешавање проблема у властитом дворишту, како они виде западни Балкан. Ђорићева се такође слаже с тим да је након Косова сљедећа на реду БиХ.

"Немачка и Француска шаљу своје специјалне изасланике на западни Балкан, како би појачале утицај ЕУ на Балкану, јер се чини да је тренутно кормило у рукама САД, што се посебно види у контексту подржавања идеје 'Отвореног Балкана'. Мислим да ће у овом тренутку пажња бити усмерена првенствено на разрешавање косовског чвора, а да ће следећи задатак бити БиХ, као неуралгична тачка западног Балкана", сматра она.

Подсјећања ради, Макрон и Шолц послали су заједничко писмо Александру Вучићу, предсједнику Србије, у којем су апеловали на њега и на Аљбина Куртија, предсједника Косова, да постигну договор који ће омогућити постизање свеобухватног споразума. Вјерује се да је сљедећи корак сличан потез према БиХ, односно ургирање да се одмах након избора имплементира споразум из Брисела.

Тања Топић, аналитичарка из Бањалуке, тврди да су се Шолц и Макрон одлучили на овај потез, јер су схватили да простор западног Балкана остаје закован у рукама политичара који реформе виде као нужно зло које им се намеће.
"Они играју на карту стабилократије, што је очигледно била погрешна стратегија ЕУ. Посебно је значајна промјена у потезу француског предсједника, који је омекшао неке ригидне ставове кад је ријеч о проширењу. ЕУ се, рекла бих, отријезнила након руске инвазије на Украјину и приморана је да се више ангажује на овом простору уколико не жели да га заувијек изгуби", истакла је Топићева за "Независне новине".

Она тврди да су балкански политичари неискрени према званичницима ЕУ и не желе истински да спроведу реформе.
"Они не разумију и не живе европске вриједности, оне су за њих пука прозападњачка тлапња, али имају још толико пристојности, мада не сви, да то не кажу јавно и гласно. Они пак међу грађанима шире идеју према којој се ЕУ налази пред распадом и пропашћу и тиме додатно подупиру антиевропско расположење. Међутим, не одричу се европских фондова и материјалне користи од процеса", сматра Топићева.

Западни медији ових дана такође много пишу о западном Балкану и истичу да је рат у Украјини потпуно промијенио западну рачуницу према западном Балкану, али и источном сусједству.

(Независне)