Политичари у Босни и Херцеговини не могу се похвалити резултатима рада у мандату коме се ближи крај. На европском путу одавно је застој, већина економских мјера која би грађанима и економији помогла у инфлацији је изостала. Мандатно раздобље од 2018. до 2022. обиљежиле су бројне блокаде рада институција, али и пандемија covid-19, која је још једном показала нефункционалност државног апарата. По многима је највише заказао Савјет министара БиХ.

Министри су у овом мандату редовно засједали 54 пута. Према подацима доступним на веб страници Парламентарне скупштине БиХ, од краја 2019. до данас, свега десет законских приједлога дошло је из ове институције, а у мандату их је било 68. Осам закона је донесено и објављено, један приједлог је у процедури - Закон о јавним набавкама, док је један - Закон о високом судском и тужилачком савјету одбијен. Због такве статистике, многи овај сазив Савјета министара оцјењују најгорим у историји.

"Јако мало неких рјешења која би могла користити грађанима Босне и Херцеговине је проведено на овом нивоу власти. Јако мало је урађено на европским законима, ако узмемо ове законе који су наведени, односно мјере из 14 приоритета из Мишљења Европске комисије тек је једна у потпуности проведена, неке су тек загребане", каже уредник портала Истиномјер Далио Сијах.

Не треба заборавити да се и на почетак рада Савјета министара, односно на формирање власти у Босни и Херцеговини од провођења избора чекало дуже од годину дана. Прва кочница у овом мандату повучена је због политике према НАТО савезу.

"Али се онда испоставило заправо да, још један доказ како су политичари који год узму власт мајстори у измишљању криза. Сада се више вјероватно нитко више и не сјећа што је био разлог те одгоде. Након тога, све што се догодило је показало да нема ни воље ни спремности нити знања да се било шта конкретно ради. Све се свело на отаљавање посла", мишљења је новинар Ранко Маврак.

Након прве блокаде долази пандемија коронавируса, свјетска криза која је показала какав нам је здравствени систем, али и каква је државна власт. Већина мјера којима се покушавало помоћи здравству, грађанима и привреди пала је на ентитете, а државне институције, које су упорно скидале одговорност са себе показале су колико нису у стању чак ни да координишу. Савјет министара и овдје је предњачио. Политиколог Младен Бубоњић сматра да се неефикасност институција треба ставити у шири контекст.

"Наративна матрица је све оштрија као и говор мржње и у једној таквој констелацији односа од стране њих који производе такав наратив, тешко је очекивати да било какав договор могу да постигну а камоли да нешто раде. Што се тиче одговорности, опште је познато да смо ми једно друштво неограничене неодговорности", напомиње Бубоњић.

Посљедња блокада рада Савјета министара, настала крајем јула прошле године након што је бивши високи представник Валентин Инцко наметнуо измјене Кривичног закона БиХ којима се кажњава негирање геноцида, трајала је око три мјесеца. Представници власти и опозиције из Републике Српске повукли су се из рада у институцијама, али, и након повратка, неко вријеме су блокирали доношење одлука. Ако се још актуелни сазив пореди са претходним, бројке су знатно другачије. Од 147 приједлога закона у мандату 2014. - 2018, министри су у процедуру упутили 61.


БХРТ