Свакодневни раст цијена грађани тешко подносе, односно, трпе и ћуте. Социолози сматрају да изостаје демократска традиција изражавања незадовољства. Економисти процјењују да ће доћи до пада цијена. У синдикатима се надају повећању плата. Како год, чека нас неизвјесна јесен, односно крај године, поручују стручњаци.

Једва састављамо крај с крајем. Купујемо само оно што морамо, али прво платимо режије, за храну шта остане. То су посљедице свакодневног раста цијена са којим се немогуће изборити, кажу грађани.

Грађани шуте и трпе јер изостаје демократска традиција да кажете да вам се нешто не свиђа, истиче социолог Есад Бајтал.
 
"Овдје грађане, умјесто да их уче свом природном, људском и демократском и уставном праву, оптужују за издају оног тренутка кад тако неко нешто изговори или кад се појави на неком протесту. Е, то је наш проблем, свеопшта пасивност грађана", сматра Бајтал.

За потрошачку корпу морамо издвајати 500 КМ више у односу на исти период прошле године. Ако се поскупљења наставе, до Нове године можемо очекивати износ потрошачке корпе од 3.000 КМ, упозоравају из Удружења за унапређење квалитете живљења "Футура".
 
"Једна и по просјечна плата вам треба за храну, то је заиста страшно. Наше обитељи се своде на људе који раде читав мјесец да би се прехранили", каже Марин Баго из Удружења "Футура".

Крајем августа у Федералном парламенту требало би да буде усвојен Закон о минималној плати од 1.000 КМ, оптимистични су у Савезу самосталних синдиката Босне и Херцеговине.

"Нисам видио нити једног заступника који је против таквог законског рјешења, те се ми надамо позитивном исходу почетком августа. Дакле, да ћемо имати коначно законско рјешење које ће гарантовати плату од 1.000 КМ", мишљења је предсједник Синдиката Селведин Шаторовић. 

"Наш је циљ врло јасан, аргументи су на нашој страни. Неће послодавци, има влада која има законску обавезу и мора повећати плату, ту нема погодбе, сигурно", јасна је предсједница Савеза синдиката Републике Српске Ранка Мишић.
 
Инфлација преко 14 одсто, међу највећим у региону, посебно је погодила грађане Босне и Херцеговине. Цијене прехрамбених производа су скочиле преко 20 одсто, каже економски аналитичар Адмир Чавалић.

"Добра ствар је, вјероватно, да ће у наредном периоду доћи до пада цијена финалних производа, финалних услуга, а због раста каматних стопа, као мјера против инфлације, али и неких других околности. Не можемо крај године прогнозирати јер нас очекује енергетска криза", наводи он.

И на крају како издржати раст цијена и задовољити потребе? Значајан дио дохотка грађанима Босне и Херцеговине покрива, односно обезбјеђује дијаспора, неформалне трговине, социјална помоћ, повлачење штедње те узимање ненамјенских кредита од микрокредитних организација. Грађани немају пуно опција, немају пуно излаза и морају се прилагођавати овој кризи којој се, према мишљењу многих, не види крај.


БХРТ