- БиХ није имплементирала 15 од 26 реформи усмјерених на побољшање фискалне политике, стабилност економије и јачање доброг управљања, док је дјелимично имплементирано само пет, наведено је у Извјештају Међународног монетарног фонда о консултацијама по члану ИВ за БиХ за 2022. годину.

Ове консултације предвиђене су уговором о оснивању ове организације и спроводе се у оквиру мандата мисије ММФ-а.

Посебне замјерке у извјештају односе се на повећање јавне потрошње, недовољно мјера у области социјалне политике, нереконструисање јавних предузећа у већинском државном власништву и недостатку напора у јачању правне државе.

С обзиром на то да БиХ није развила адекватну социјалну заштиту најугроженијих категорија становништва, у ММФ-у нису против привременог смањења акциза на гориво, иако сматрају да ова мјера генерално није најбоље рјешење.

Међутим, када је ријеч о идејама да се уведе диференцирана стопа ПДВ-а, ММФ је против.

Такође, они упозоравају да не би требало покретати јавна давања у контексту долазећих општих избора у октобру, као и да би генерално требало обуздати потрошњу у јавном сектору.

"Неке од фискалних мјера које власти разматрају могле би трајно да ослабе порески систем и доведу до неконтролисане јавне потрошње. Посебно, особље ММФ-а се противи увођењу диференциране стопе ПДВ-а, јер би то било скупо спровести, а довело би до још више избјегавања плаћања пореза", упозорено је.

Умјесто тога, препоручују повећање инвестиција у јавни сектор како би се поспјешио раст у средњорочном периоду.

Реформе би, како предлажу, по могућности требало финансирати повољним кредитима од стране међународних финансијских институција, а требало би да их прате реформе које би ојачале имплементацију инвестиција и ефикасност.

Посебни изазови односе се на ефекте украјинског сукоба на бх. економију. Наиме, иако процјењују да директни ефекти неће бити значајни због малог учешћа Русије и Украјине у бруто домаћем производу, цијене енергената и хране ће имати велики утицај и на смањење раста и на појачану инфлацију.

"Инфлација ће остати на високом нивоу током 2022. године подстакнута високим цијенама хране и горива", истакли су.
Што се тиче јавних предузећа, у ММФ-у упозоравају да су многа једва профитабилна или праве губитке, док за нека истичу да се баве активностима за које не постоје очигледна сврха у јавним политикама.

"Осим тога, управљање овим предузећима не испуњава смјернице Организације за економску сарадњу и развој и на ниском је нивоу у поређењу с регионалним конкурентима. Владе оба ентитета обећале су да ће успоставити централни надзор над овим предузећима у канцеларијама премијера, али регрутовање особља још није почело", наглашено је, уз напомену да нема конкретних корака процјене финансијских ризика унутар министарстава финансија.
Наглашено је да се власти РС и даље супротстављају успостављању централног регистра рачуна приватних лица, као и да је ЕУ суспендовала финансирање за пројекте у РС. У ММФ-у упозоравају да би ово могло довести до слабљења мјера против прања новца и финансирања терористичких активности.

Упозоравају и да БиХ касни у производњи капацитета за обновљиве изворе енергије те истичу да би чињеница да је већина капацитета производње енергије из угља могла довести до проблема када 2025. године почне имплементација механизма за плаћање испуштања угљен-диоксида у атмосферу.

(Независне)