БЕЧ- Сваки четврти становник Аустрије, односно 2,24 милиона, има страно поријекло, показује „Извjештај о интеграцији“, према којем су Срби "потиснути" на трећу позицију по броју као етничка заједница, иза Нијемаца и Румуна.

Од 2015. посебно је порастао број Сиријаца, Авганистанаца, али и Румуна, Бугара и Мађара.

У извјештају се истиче да су главни изазови на тржишту рада и у здравству.

У вези више од 30.000 захтјева за азил, поднетих ове године, као и око 80.000 регистрованих избеглица из Украјине, министарка за интеграцију Рузане Раб рекла је да се ради о “огромном изазову”.

Указала је да је држава повећала понуде интеграције у свим секторима, и да, на примјер, има више курсева њемачког него што је икада нуђен.

Будуће тежиште биће тржиште рада, најавила је она, указујући да су прије свега Украјинци, због високог нивоа образованости, „нека врста наде“.

На другој страни указано је на презентацији извјештаја потребни су циљани програми интеграције Сиријаца, Авганистанаца, посебно жена тог поријекла, на тржиште рада.

Статистички подаци из Извјештаја показују да се удео странаца међу запосленима прошле године повећао са 21,2 на 22,3 одсто, а удио жена међу страном радном снагом са 40 одсто је јасно испод укупног просјека од 46 процената.

Извјештај показује и да мигранти слабије користе здравствене услуге предострожности од остатка становништва, као што су зубари или мамографије.

Исто тако наведено је да је стопа вакцинисаности против короне код Аустријанаца 73 одсто, а код страних суграђана свега 56 процената.

Додаје се и да међу странцима постоје различите стопе вакцинисаности – код Иранаца она је 76 одсто, а код Руса и Румуна свега 37, односно 38 процената.

Слична ситуација је и код других вакцина.

Тако су мушкарци без страног поријекла за око 81 одсто вакцинисани против тетануса, а жена 76 одсто.

На другој страни стопа вакцинисаности против тетануса становника Аустрије поријеклом са простора бивше Југославије је само 57 одсто, а Турака и 52 процената.

Извјештај показује и да су Румуни све значајнија етничка заједница у Аустрији.

Послије Нијемаца (218.347) они су највећа група страних држављана са 140.454 припадника.

Тиме су држављани Румуније испред српских којих, према Статистичком заводу, има 121.643.

На четвртом мјесту су турски држављани са 117.944, на петом Босанци (97.676).

Сљедећу већу етничку групу чине Хрвати (96.759), па Мађари (94.595).

Занимљиво је да се већ на осмом мјесту етничких заједница налазе Сиријци са 70.901.


Танјуг / Глас Српске