Међународни дан борбе против сексуалног насиља у конфликту, који се обиљежава 19. јуна не смије бити обиљежен само декларативним изјавама подршке за преживјеле. Готово три деценије од завршетка рата, крајње је поражавајуће да БиХ и даље није омогућила ефикасан систем репарација за све жртве ратног сексуалног насиља, наведено је у саопштењу организације TRIAL International.

Потребни су конкретни кораци ка унапређењу њихових права и и положаја како од стране надлежних власти, тако и од стране цјелокупног друштва.

”Проток времена није умањио бројне психолошке, физичке, економске и друштвене посљедице које је ратно сексуално насиље оставило по преживјеле. Уз то, БиХ и даље нема адекватан одговор на потребе преживјелих за репарацијама, те се многе од њих да осјећају запостављено и заборављено”, казала је Амина Хујдур, сарадница за комуникације организације TRIAL International.

Стигма коју намеће друштво, посљедице незалијечених ратних траума, недостатак информација о томе како да поступају кроз правни процес и приступе правима, недостатак средстава да плате правну помоћ, чињеница да починитељи злочина још увијек уживају слободу те фрагментиран и комплексан правни оквир који уређује њихова права само су неке од препрека које одвраћају преживјеле од тога да говоре о злочинима које су претрпјеле, као и да их пријаве или траже подршку. Томе свједочи и поражавајући податак да на сваких 15 до 20 случајева ратног сексуалног насиља само један случај буде пријављен.

“Док нисам схватила да је то њихова срамота, а не наша, нисам говорила о томе. Тада смо ми биле посрамљене, али како је вријеме пролазило, починиоци су постали посрамљени. Требало је доста времена док се нисам одлучила отићи у Тужилаштво БиХ и покренути поступак“, навела је преживјела ратног сексуалног насиља.

Многи/е од преживјелих нису дозволили и не желе да их се представља као жртве обиљежене тим злочином.

“Ми смо преживјеле. Стојимо храбро, гордо и поносно. Особе које су одлучиле подијелити своју причу с другима желе охрабрити све оне који нису проговорили. Наша ријеч има тежину да се зло не би поновило“, казала је Мидхета Калопер, представница Удружења жртава рата "Фоча 92-95".


БХРТ / АА