ГРАЂАНИ БИХ СЕ СВЕ ВИШЕ ЗАДУЖУЈУ
- Све лошији животни стандард грађана БиХ, усљед економске кризе, скока цијена основних животних намирница, али и готово свих других производа, доводи до све већег задуживања грађана, посебно у микрокредитним организацијама, чији услови за дизање кредита нису толико стриктни у односу на оне у банкама.
Показали су ово подаци Централне банке БиХ, а према мишљењу економских стручњака главни разлог све већег задуживања грађана је погоршање животног стандарда усљед инфлације и високих цијена.
Како је објавила Централна банка БиХ, билансна сума микрокредитних огранизација у БиХ на крају прошле године износила је 1,25 милијарди КМ и већа је за 85,7 милиона КМ у односу на крај 2020.
"Од укупне билансне суме на микрокредитне фондације (МКФ) односи се 549,5 милиона КМ или 44,1 одсто, а на микрокредитна друштва (МКД) 697,2 милиона КМ или 55,9 одсто", навели су у Централној банци, додајући да је укупни износ пласираних кредита код микрокредитних организација на крају прошле године био 988,5 милиона КМ или 79,3 одсто укупне активе.
"У поређењу са стањем на крају 2020. године, микрокредитни портфолио биљежи раст од 8,1 одсто, док је у поређењу са стањем на полугодишту 2021. године већи за 4,6 одсто или 43,6 милиона КМ", објавила је Централна банка БиХ, додајући да се преостали дио активе од 7,6 одсто односи на валуту и депозите, 6,4 одсто на нефинансијску активу, а остатак на власничке вриједносне папире и друге рачуне потраживања.
"Основни извор средстава микрокредитних организација су обавезе по узетим кредитима које су на крају децембра прошле године износиле 606,2 милиона КМ или 48,6 одсто укупне пасиве и веће су у односу на крај 2020. године за 33,7 милиона КМ или 5,9 одсто", стоји у подацима Централне банке, гдје се наводи и да је укупни капитал микрокредитних организација у БиХ на крају прошле године износио 483,7 милиона КМ или 38,8 одсто укупне пасиве и већи је за 34,4 милиона КМ или 7,7 одсто у односу на крај 2020. године.
Такође према извјештају који се односи на кредите у банкарском сектору за први квартал ове године у односу на лани, примјетно је веће интересовање за кредите како грађана, тако и предузећа.
Како је за "Независне" рекао економски аналитичар Адмир Чавалић, бх. грађани узимају ненамјенске кредите како би одржавали текућу потрошњу.
"Усљед инфлације, раста цијена финалних производа опада животни стандард грађана, то увјетује да узимају кредите код банака или евентуално код микрокредитних организација", рекао је Чавалић, додајући да грађани који се одлучују кредите подићи у микрокредитним организацијама најчешће припадају најугроженијим категоријама становништва.
"То су грађани који немају покриће да дигну банкарски кредит. Говорим о појединцима који раде у оквиру сиве економије или имају ниска примања или једноставно немају кредитну способност", казао је Чавалић, истичући да је извјесно да ће се овакав тренд наставити и даље.
"Очекује се да ће се ово наставити до краја ове године, могуће и у наредној години, пратећи ове инфлакторне ефекте", навео је Чавалић, додајући да се предузетници у банкама задужују најчешће због кидањем ланаца снабдијевања са добављачима, јер покушавају надокнадити губитке.
Саша Грабовац, извршни директор Удружења економиста РС СWОТ, казао је да је евидентно да је дошло до бржег задуживања, што указује на погоршање стандарда одређеног броја становника, те су грађани принуђени да се задужују, најчешће да би задовољили егзистенцијалне потребе.
"Неки то раде због своје неопрезности или одлазака на одмор или куповине бољег аутомобила", рекао је Грабовац, додајући да повећање задуживања у микрокредитним организацијама није добра ствар уколико се то ради континуирано.
"Дизање кредита за рјешавање кризних ситуација се може донекле и оправдати, али задуживање било кроз дизање кредита у микрокредитним организацијама или кроз прекорачење на рачуну представља једно од најнеповољнијих начина задуживања и не препоручују се", казао је Грабовац.
(Независне)
Показали су ово подаци Централне банке БиХ, а према мишљењу економских стручњака главни разлог све већег задуживања грађана је погоршање животног стандарда усљед инфлације и високих цијена.
Како је објавила Централна банка БиХ, билансна сума микрокредитних огранизација у БиХ на крају прошле године износила је 1,25 милијарди КМ и већа је за 85,7 милиона КМ у односу на крај 2020.
"Од укупне билансне суме на микрокредитне фондације (МКФ) односи се 549,5 милиона КМ или 44,1 одсто, а на микрокредитна друштва (МКД) 697,2 милиона КМ или 55,9 одсто", навели су у Централној банци, додајући да је укупни износ пласираних кредита код микрокредитних организација на крају прошле године био 988,5 милиона КМ или 79,3 одсто укупне активе.
"У поређењу са стањем на крају 2020. године, микрокредитни портфолио биљежи раст од 8,1 одсто, док је у поређењу са стањем на полугодишту 2021. године већи за 4,6 одсто или 43,6 милиона КМ", објавила је Централна банка БиХ, додајући да се преостали дио активе од 7,6 одсто односи на валуту и депозите, 6,4 одсто на нефинансијску активу, а остатак на власничке вриједносне папире и друге рачуне потраживања.
"Основни извор средстава микрокредитних организација су обавезе по узетим кредитима које су на крају децембра прошле године износиле 606,2 милиона КМ или 48,6 одсто укупне пасиве и веће су у односу на крај 2020. године за 33,7 милиона КМ или 5,9 одсто", стоји у подацима Централне банке, гдје се наводи и да је укупни капитал микрокредитних организација у БиХ на крају прошле године износио 483,7 милиона КМ или 38,8 одсто укупне пасиве и већи је за 34,4 милиона КМ или 7,7 одсто у односу на крај 2020. године.
Такође према извјештају који се односи на кредите у банкарском сектору за први квартал ове године у односу на лани, примјетно је веће интересовање за кредите како грађана, тако и предузећа.
Како је за "Независне" рекао економски аналитичар Адмир Чавалић, бх. грађани узимају ненамјенске кредите како би одржавали текућу потрошњу.
"Усљед инфлације, раста цијена финалних производа опада животни стандард грађана, то увјетује да узимају кредите код банака или евентуално код микрокредитних организација", рекао је Чавалић, додајући да грађани који се одлучују кредите подићи у микрокредитним организацијама најчешће припадају најугроженијим категоријама становништва.
"То су грађани који немају покриће да дигну банкарски кредит. Говорим о појединцима који раде у оквиру сиве економије или имају ниска примања или једноставно немају кредитну способност", казао је Чавалић, истичући да је извјесно да ће се овакав тренд наставити и даље.
"Очекује се да ће се ово наставити до краја ове године, могуће и у наредној години, пратећи ове инфлакторне ефекте", навео је Чавалић, додајући да се предузетници у банкама задужују најчешће због кидањем ланаца снабдијевања са добављачима, јер покушавају надокнадити губитке.
Саша Грабовац, извршни директор Удружења економиста РС СWОТ, казао је да је евидентно да је дошло до бржег задуживања, што указује на погоршање стандарда одређеног броја становника, те су грађани принуђени да се задужују, најчешће да би задовољили егзистенцијалне потребе.
"Неки то раде због своје неопрезности или одлазака на одмор или куповине бољег аутомобила", рекао је Грабовац, додајући да повећање задуживања у микрокредитним организацијама није добра ствар уколико се то ради континуирано.
"Дизање кредита за рјешавање кризних ситуација се може донекле и оправдати, али задуживање било кроз дизање кредита у микрокредитним организацијама или кроз прекорачење на рачуну представља једно од најнеповољнијих начина задуживања и не препоручују се", казао је Грабовац.
(Независне)
