Постаје ли Балтичко море „НАТО језеро“
Пољска спремна да „притегне у помоћ” у случају било каквог напада на Шведску и Финску током процеса приступања НАТО-у.
Варшава – Одлуке Финске и Шведске о приступању НАТО-у дочекане су у Пољској с великим одобравањем. Неподељено је мишљење да су ове скандинавске земље, „познате по демократским стандардима и конструктивном приступу највећим европским проблемима”, одлуке донеле због нарушавања властите безбедносне равнотеже након почетка рата у Украјини. Према најоптимистичнијим пољским аналитичарима, Балтичко море могло би да постане „НАТО језеро”, чиме би се остварила стратешка предност Запада у односу на Русију.
Уласком Финске у НАТО, по овим оценама, западне савезнице добиле би могућност контроле руских безбедносних активности од Балтика до Арктика. Контрола простора Финске изнад арктичког круга омогућила би НАТО-у да прати активности руских поморских и нуклеарних снага са седиштем у Мурманску. Западу би, сматра се, ишао у прилог и продужетак линије директног контакта између Русије и НАТО-а за 1.300 километара, док би улога Шведске могла да буде у смањењу потенцијалне безбедносне опасности од руске енклаве с центром у Калињинграду.
Премијер Пољске Матеуш Моравјецки, који већ недељама држи оштар политички курс према „терористичкој” Русији, изразио је спремност да ће „Пољска притећи у помоћ” у случају било каквог напада на Шведску и Финску током процеса приступања НАТО-у, истовремено оптужујући „одређене западне кругове” да руском председнику Владимиру Путину покушавају да „спасу образ у Украјини”. Њему се придружио Пјотр Блазеуш, заменик начелника Генералштаба Војске Пољске, који је позвао савезнике у НАТО-у на „јединство, солидарност и једногласни став” у ситуацији када Русија није искористила „све војне ресурсе”.
У пољским војним круговима постоје ставови да је Русија преко рата у Украјини заправо упала у стратешку замку, ојачану могућношћу да на територијама Финске и Шведске буду размештене НАТО војска и инфраструктура. Превладавају оцене да Русија у овом тренутку не би имала ресурсе да војно угрози Финску, због тога што је ратна снага ове земље показала „озбиљне слабости” у Украјини.
У Пољској се ових дана с пажњом прате изјаве шведских, финских и руских званичника поводом проширења Северноатлантске алијансе на северу Европе. Посебно се апострофира став руског председника Путина да „проширење НАТО-а на Финску и Шведску не представља директну претњу за Русију”, али да ће званична Москва „адекватно одговорити” у случају инсталирања убојитих средстава на територијама ових скандинавских земаља. С друге стране, Финска, судећи по изјавама премијерке Сане Марин, нема планове да на својој територији тренутно размешта војне контингенте и ракетне системе НАТО-а, а у сличном тону су и изјаве шведске председнице владе Магдалене Андерсон. Поједини војни аналитичари сматрају да се могу очекивати „руски сајбер-напади” или инциденти у ваздушним граничним просторима између Финске и Русије.
Ипак, верује се да Финска и Шведска имају технолошки и стручни капацитет да се боре против потенцијалних сајбер-напада, с обзиром на то да су државна администрација и медији у обе земље прошли дугогодишњу обуку о информационим манипулацијама.
Бивши пољски дипломата и војни експерт Пјотр Лукашјевич сматра да је Путин претњама о употреби нуклеарног оружја веома снажно поставио колективни Запад против Русије и да је руски председник одговоран за „превентивно урушавање дијалога с НАТО-ом”. Постоје и оцене о неусклађености изјава руских званичника о Финској и Шведској, што би могло да означи и „одређену политичку немоћ”, али и „претњу нуклеарним ратом засновану на претпоставкама које не одговарају стварности”. Због тога се очекује да би на самиту НАТО-а у Мадриду који треба да буде одржан следећег месеца могла да буде донета одлука о успостављању сталних база ове алијансе на истоку Европе, пре свега у Пољској, и то са америчким присуством налик ономе у Западној Немачкој у време „хладног рата”.
Пољски медији велику пажњу посвећују одлуци турског председника Реџепа Тајипа Ердогана о суспензији пријема Шведске и Финске у НАТО. У том смислу, истичу се речи финске премијерке о „великом стрпљењу у будућим разговорима с Турском”. Превладава мишљење да Ердоган као „искусни политички трговац” истиче значај турских интереса који би, наводно, били задовољени новим договором с Вашингтоном поводом набавке авиона Ф-35. САД су раније ставиле забрану на испоруку авиона након одлуке Турске о куповини руског противваздушног система С-400. Медији истичу и најаве хрватског председника Зорана Милановића о блокади пријема нових чланица до решавања статуса Хрвата у БиХ, уз оцене да ће превладати „кооперативнији” став премијера Андреја Пленковића.
ПОЛИТИКА
Варшава – Одлуке Финске и Шведске о приступању НАТО-у дочекане су у Пољској с великим одобравањем. Неподељено је мишљење да су ове скандинавске земље, „познате по демократским стандардима и конструктивном приступу највећим европским проблемима”, одлуке донеле због нарушавања властите безбедносне равнотеже након почетка рата у Украјини. Према најоптимистичнијим пољским аналитичарима, Балтичко море могло би да постане „НАТО језеро”, чиме би се остварила стратешка предност Запада у односу на Русију.
Уласком Финске у НАТО, по овим оценама, западне савезнице добиле би могућност контроле руских безбедносних активности од Балтика до Арктика. Контрола простора Финске изнад арктичког круга омогућила би НАТО-у да прати активности руских поморских и нуклеарних снага са седиштем у Мурманску. Западу би, сматра се, ишао у прилог и продужетак линије директног контакта између Русије и НАТО-а за 1.300 километара, док би улога Шведске могла да буде у смањењу потенцијалне безбедносне опасности од руске енклаве с центром у Калињинграду.
Премијер Пољске Матеуш Моравјецки, који већ недељама држи оштар политички курс према „терористичкој” Русији, изразио је спремност да ће „Пољска притећи у помоћ” у случају било каквог напада на Шведску и Финску током процеса приступања НАТО-у, истовремено оптужујући „одређене западне кругове” да руском председнику Владимиру Путину покушавају да „спасу образ у Украјини”. Њему се придружио Пјотр Блазеуш, заменик начелника Генералштаба Војске Пољске, који је позвао савезнике у НАТО-у на „јединство, солидарност и једногласни став” у ситуацији када Русија није искористила „све војне ресурсе”.
У пољским војним круговима постоје ставови да је Русија преко рата у Украјини заправо упала у стратешку замку, ојачану могућношћу да на територијама Финске и Шведске буду размештене НАТО војска и инфраструктура. Превладавају оцене да Русија у овом тренутку не би имала ресурсе да војно угрози Финску, због тога што је ратна снага ове земље показала „озбиљне слабости” у Украјини.
У Пољској се ових дана с пажњом прате изјаве шведских, финских и руских званичника поводом проширења Северноатлантске алијансе на северу Европе. Посебно се апострофира став руског председника Путина да „проширење НАТО-а на Финску и Шведску не представља директну претњу за Русију”, али да ће званична Москва „адекватно одговорити” у случају инсталирања убојитих средстава на територијама ових скандинавских земаља. С друге стране, Финска, судећи по изјавама премијерке Сане Марин, нема планове да на својој територији тренутно размешта војне контингенте и ракетне системе НАТО-а, а у сличном тону су и изјаве шведске председнице владе Магдалене Андерсон. Поједини војни аналитичари сматрају да се могу очекивати „руски сајбер-напади” или инциденти у ваздушним граничним просторима између Финске и Русије.
Ипак, верује се да Финска и Шведска имају технолошки и стручни капацитет да се боре против потенцијалних сајбер-напада, с обзиром на то да су државна администрација и медији у обе земље прошли дугогодишњу обуку о информационим манипулацијама.
Бивши пољски дипломата и војни експерт Пјотр Лукашјевич сматра да је Путин претњама о употреби нуклеарног оружја веома снажно поставио колективни Запад против Русије и да је руски председник одговоран за „превентивно урушавање дијалога с НАТО-ом”. Постоје и оцене о неусклађености изјава руских званичника о Финској и Шведској, што би могло да означи и „одређену политичку немоћ”, али и „претњу нуклеарним ратом засновану на претпоставкама које не одговарају стварности”. Због тога се очекује да би на самиту НАТО-а у Мадриду који треба да буде одржан следећег месеца могла да буде донета одлука о успостављању сталних база ове алијансе на истоку Европе, пре свега у Пољској, и то са америчким присуством налик ономе у Западној Немачкој у време „хладног рата”.
Пољски медији велику пажњу посвећују одлуци турског председника Реџепа Тајипа Ердогана о суспензији пријема Шведске и Финске у НАТО. У том смислу, истичу се речи финске премијерке о „великом стрпљењу у будућим разговорима с Турском”. Превладава мишљење да Ердоган као „искусни политички трговац” истиче значај турских интереса који би, наводно, били задовољени новим договором с Вашингтоном поводом набавке авиона Ф-35. САД су раније ставиле забрану на испоруку авиона након одлуке Турске о куповини руског противваздушног система С-400. Медији истичу и најаве хрватског председника Зорана Милановића о блокади пријема нових чланица до решавања статуса Хрвата у БиХ, уз оцене да ће превладати „кооперативнији” став премијера Андреја Пленковића.
ПОЛИТИКА
