Лажирали податке и остали без подстицаја
Двадесет пољопривредника из Републике Српске изгубило је право на подстицаје у наредне двије године јер су лажирали податке о засађеним површинама под меркантилном пшеницом.
Малверзације су утврђене током контроле, која је трајала од 11. марта до 3. јуна, а коју су спровели Агенција за аграрна плаћања Републике Српске и геометри Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове (РУГИПП). Контролом су била обухваћена 142 корисника у десет локалних заједница и површина од 627,20 хектара.
"Пошто је 20 корисника дало неистините податке о површинама засијаним пшеницом, утврђен им је пасивни статус у трајању од двије године, а у складу с Уредбом о упису у регистар пољопривредних газдинстава и регистром корисника подстицајних средстава. За вријеме трајања пасивног статуса они не могу да остварују право на подстицаје и друге мјере подршке у пољопривреди и руралном развоју", наводи се у извјештају о извршеној контроли.
Саво Минић, директор ове агенције, каже како ће након пшенице фокус контрола бити преусмјерен на засаде соје и област ветерине.
"Основали смо и посебно одјељење за контролу које ће стално бити на терену. Сви они који не буду дали тачне податке биће санкционисани, а њихова имена јавно објављена", поручио је Минић. Додао је како су контроле дио договора с правим пољопривредницима и произвођачима. Према његовим ријечима, Министарство ће ове године у ову област уложити 71 милион марака кроз подстицаје па је сасвим нормално да контролише да ли тај новац иде у праве руке.
"Аграрни буџет након овога неће бити умањен, већ само правичније распоређен", закључио је он.
У Савезу удружења пољопривредних произвођача Републике Српске подржали су ову акцију и поручили како се коначно мора стати у крај бројним малверзацијама.
"Очекујемо да ће Министарство средства која ће остати нераспоређена по овој намјени дати онима који заиста раде", казао је Стојан Маринковић, предсједник Удружења.
Иначе, према Правилнику о условима и начину остварења новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села за ову годину произвођачи пшенице добијају 200 марака по засађеном хектару, а максималан износ који могу да добију у текућој години је 100.000 марака, без обзира на површине које имају.
Независне новине/Бијељина данас
Малверзације су утврђене током контроле, која је трајала од 11. марта до 3. јуна, а коју су спровели Агенција за аграрна плаћања Републике Српске и геометри Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове (РУГИПП). Контролом су била обухваћена 142 корисника у десет локалних заједница и површина од 627,20 хектара.
"Пошто је 20 корисника дало неистините податке о површинама засијаним пшеницом, утврђен им је пасивни статус у трајању од двије године, а у складу с Уредбом о упису у регистар пољопривредних газдинстава и регистром корисника подстицајних средстава. За вријеме трајања пасивног статуса они не могу да остварују право на подстицаје и друге мјере подршке у пољопривреди и руралном развоју", наводи се у извјештају о извршеној контроли.
Саво Минић, директор ове агенције, каже како ће након пшенице фокус контрола бити преусмјерен на засаде соје и област ветерине.
"Основали смо и посебно одјељење за контролу које ће стално бити на терену. Сви они који не буду дали тачне податке биће санкционисани, а њихова имена јавно објављена", поручио је Минић. Додао је како су контроле дио договора с правим пољопривредницима и произвођачима. Према његовим ријечима, Министарство ће ове године у ову област уложити 71 милион марака кроз подстицаје па је сасвим нормално да контролише да ли тај новац иде у праве руке.
"Аграрни буџет након овога неће бити умањен, већ само правичније распоређен", закључио је он.
У Савезу удружења пољопривредних произвођача Републике Српске подржали су ову акцију и поручили како се коначно мора стати у крај бројним малверзацијама.
"Очекујемо да ће Министарство средства која ће остати нераспоређена по овој намјени дати онима који заиста раде", казао је Стојан Маринковић, предсједник Удружења.
Иначе, према Правилнику о условима и начину остварења новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села за ову годину произвођачи пшенице добијају 200 марака по засађеном хектару, а максималан износ који могу да добију у текућој години је 100.000 марака, без обзира на површине које имају.
Независне новине/Бијељина данас