ИНФЛАЦИЈА "ЈЕДЕ" 700 МИЛИОНА КМ
- Инфлација у Републици Српској, према посљедњим подацима Републичког завода за статистику (РСЗ), у марту је износила 9,1 одсто, на шта је највише утицао раст цијена превоза и хране, а оно што је занимљиво јесте да је инфлација у Српској већа него у еврозони те да цијене хране далеко брже расту.
"У зони евра процјене указују да је инфлација око 7,5 одсто у марту. Узрок инфлације у Европи је чињеница да није узрокована штампањем новца него растом цијена енергената усљед неизвјесности у геополитичкој борби. Преко половине инфлације у Европи је узроковано растом цијена енергената, гдје је забиљежен раст од 44 одсто, за разлику од наше инфлације, гдје је проценат утицаја цијене енергената много мањи. Оно на шта треба да да ставимо фокус јесте чињеница што је цијена код нас у просјеку већа за 14 одсто, док је у Европи раст цијена хране око седам одсто", рекао је економиста Саша Стевановић.
Ако се узме у обзир обим економије, инфлација од девет одсто домаћинствима, сектору становништва и приватној потрошњи прави штету од око 700 милиона КМ. Проблем је и чињеница да се инфлација у свијету и Европи не смирује. Шокови који утичу на тренутну инфлацију, а према изјавама свјетских званичника, прије свега су на пољу енергетике и у овом тренутку готово је немогуће предвидјети шта ће се дешавати.
"Оно што је реални сценарио у наредном периоду су оштра борба против инфлације дизањем каматних стопа, које ће предводити федералне резерве САД, и смањење новца у оптицају, које ће предводити Европска централна банка. Ово ће можда умањити инфлацију, с великим можда, али ће сигурно отворити други проблем, а то је рецесија", нагласио је Стевановић.
Када је ријеч о инфлацији у Републици Српској, највећи годишњи раст цијена био је у превозу - 24,8 одсто и то због раста цијена горива од 42,2 одсто, а одмах затим највише су расле цијене хране и безалкохолних пића, и то за 13,9 одсто. Једино гдје су цијене падале јесте у области одјеће и обуће и то 4,6 одсто, али то је посљедица сезонских снижења конфекције и обуће, а пад цијена од 0,1 одсто забиљежен је у области образовања.
"Механизми тржишта контроле су заказали и то није ништа ново. Много тога из области прехрамбеног сектора је и раније било скупље него у Европској унији. Сада смо под ударом инфлације која је заиста увозна, али уз то имамо уградњу увозничког, велепродајног и малопродајног сектора, која се базира на очекивањима бесконачног раста цијена. Заиста, одлично вријеме за мутне и брзе зараде", рекао је економиста Славиша Раковић.
Када је ријеч о расту цијена, према подацима Агенције за статистику БиХ, поскупљење производа и услуга које се користе за личну потрошњу у БиХ на годишњем нивоу је 10,2 одсто. Храна и безалкохолна пића на нивоу БиХ у просјеку у марту ове у односу на март прошле године веће су за 14,8 одсто, превоз 24,5 одсто, док су цијене кућанских уређаја и за редовно одржавање куће веће у просјеку за 6,3 одсто.
(Независне)
"У зони евра процјене указују да је инфлација око 7,5 одсто у марту. Узрок инфлације у Европи је чињеница да није узрокована штампањем новца него растом цијена енергената усљед неизвјесности у геополитичкој борби. Преко половине инфлације у Европи је узроковано растом цијена енергената, гдје је забиљежен раст од 44 одсто, за разлику од наше инфлације, гдје је проценат утицаја цијене енергената много мањи. Оно на шта треба да да ставимо фокус јесте чињеница што је цијена код нас у просјеку већа за 14 одсто, док је у Европи раст цијена хране око седам одсто", рекао је економиста Саша Стевановић.
Ако се узме у обзир обим економије, инфлација од девет одсто домаћинствима, сектору становништва и приватној потрошњи прави штету од око 700 милиона КМ. Проблем је и чињеница да се инфлација у свијету и Европи не смирује. Шокови који утичу на тренутну инфлацију, а према изјавама свјетских званичника, прије свега су на пољу енергетике и у овом тренутку готово је немогуће предвидјети шта ће се дешавати.
"Оно што је реални сценарио у наредном периоду су оштра борба против инфлације дизањем каматних стопа, које ће предводити федералне резерве САД, и смањење новца у оптицају, које ће предводити Европска централна банка. Ово ће можда умањити инфлацију, с великим можда, али ће сигурно отворити други проблем, а то је рецесија", нагласио је Стевановић.
Када је ријеч о инфлацији у Републици Српској, највећи годишњи раст цијена био је у превозу - 24,8 одсто и то због раста цијена горива од 42,2 одсто, а одмах затим највише су расле цијене хране и безалкохолних пића, и то за 13,9 одсто. Једино гдје су цијене падале јесте у области одјеће и обуће и то 4,6 одсто, али то је посљедица сезонских снижења конфекције и обуће, а пад цијена од 0,1 одсто забиљежен је у области образовања.
"Механизми тржишта контроле су заказали и то није ништа ново. Много тога из области прехрамбеног сектора је и раније било скупље него у Европској унији. Сада смо под ударом инфлације која је заиста увозна, али уз то имамо уградњу увозничког, велепродајног и малопродајног сектора, која се базира на очекивањима бесконачног раста цијена. Заиста, одлично вријеме за мутне и брзе зараде", рекао је економиста Славиша Раковић.
Када је ријеч о расту цијена, према подацима Агенције за статистику БиХ, поскупљење производа и услуга које се користе за личну потрошњу у БиХ на годишњем нивоу је 10,2 одсто. Храна и безалкохолна пића на нивоу БиХ у просјеку у марту ове у односу на март прошле године веће су за 14,8 одсто, превоз 24,5 одсто, док су цијене кућанских уређаја и за редовно одржавање куће веће у просјеку за 6,3 одсто.
(Независне)
