УН: Човјечанство улази у спиралу самоуништења
Човјечанство пати од "нарушене перцепције ризика", што нас потиче на активности и понашања која узрокују климатске промјене и све већи број катастрофа широм свијета, упозорио је УН у уторак.
У новом извјештају УН-ова Канцеларија за смањење ризика од катастрофа (УНДРР) открила је да је глобално сваке године у посљедње двије деценије било између 350 и 500 катастрофа средњег и великог размјера. То је пет пута више од просјека у раније три деценије, наводи се.
С обзиром на климатске промјене, очекује се да ће се катастрофални догађаји узроковани сушом, екстремним температурама и разорним поплавама још чешће догађати. У извјештају се процјењује да ћемо до 2030. године доживјети 560 катастрофа широм свијета сваке године, односно просјечно 1,5 катастрофа сваки дан.
Кажу да игнорисање ризика доводи човјечанство у спиралу самоуништења.
УНДРР је саопштио да се нагли пораст катастрофа на глобалном нивоу може приписати "нарушеној перцепцији ризика која се темељи на оптимизму, потцјењивању и непобједивости". То је, наводе, довело до политичких, финансијских и развојних одлука које су повећале рањивост и довеле људе у опасност.
Игнорисање огромних ризика с којима се суочавамо "доводи човјечанство у спиралу самоуништења", упозорила је у саопштењу замјеница главног секретара УН-а Амина Мохамед. "Дизање узбуне говорењем истине није само неопходно него и пресудно", додала је шефица УНДРР-а Мами Мизутори.
"Наука је јасна. Јефтиније је предузети мјере прије него што катастрофа разори него чекати док се разарање не догоди и реаговати након што се то догодило", рекла је за Thomson Reuters Foundation. Међувладин панел за климатске промјене УН-а упозорио је ове године да ће учинци климатских промјена, од врућина до суша и поплава, постати све чешћи и интензивнији те нанијети штету природи, људима и просторима у којима живе.
Чекај сад, плати послије
Игнорисање ризика има високу цијену. Катастрофе широм свијета коштале су отприлике 160 милијарди евра годишње током посљедње деценије, наводи се у извјештају. Али, већина тога отпада на земље с нижим дохотком, које годишње у просјеку губе један одсто свог националног БДП-а због катастрофа, у поређењу са само 0,1 до 0,2 посто у богатијим земљама.
Најтеже су погођене азијско-пацифичке земље које годишње губе 1,6 посто БДП-а, објављено је у извјештају уочи глобалног форума о катастрофама на индонезијском острву Балију у мају.
На Филипинима се на примјер милиони људи још увијек опорављају од тајфуна "Раи" који их је похарао у децембру. Убио је више од 300 људи, раселио стотине хиљада, а штета је процијењена на отприлике 500 милиона долара. Како број катастрофа буде растао, тако ће расти и трошкови.
Извјештај процјењује да ће још 37,6 милиона људи живјети у условима екстремног сиромаштва до 2030. године због утицаја климатских промјена и катастрофа. У међувремену већину штете повезане с катастрофама не покривају осигураватељи.
"Катастрофе се могу спријечити, али само ако земље уложе вријеме и ресурсе да схвате и смање своје ризике", нагласила је Мизутори у саопштењу. Упозорила је да "намјерним игнорисањем ризика и пропуштањем да се интегрише у доношење одлука свијет заправо финансира властито уништење."
Index.hr
У новом извјештају УН-ова Канцеларија за смањење ризика од катастрофа (УНДРР) открила је да је глобално сваке године у посљедње двије деценије било између 350 и 500 катастрофа средњег и великог размјера. То је пет пута више од просјека у раније три деценије, наводи се.
С обзиром на климатске промјене, очекује се да ће се катастрофални догађаји узроковани сушом, екстремним температурама и разорним поплавама још чешће догађати. У извјештају се процјењује да ћемо до 2030. године доживјети 560 катастрофа широм свијета сваке године, односно просјечно 1,5 катастрофа сваки дан.
Кажу да игнорисање ризика доводи човјечанство у спиралу самоуништења.
УНДРР је саопштио да се нагли пораст катастрофа на глобалном нивоу може приписати "нарушеној перцепцији ризика која се темељи на оптимизму, потцјењивању и непобједивости". То је, наводе, довело до политичких, финансијских и развојних одлука које су повећале рањивост и довеле људе у опасност.
Игнорисање огромних ризика с којима се суочавамо "доводи човјечанство у спиралу самоуништења", упозорила је у саопштењу замјеница главног секретара УН-а Амина Мохамед. "Дизање узбуне говорењем истине није само неопходно него и пресудно", додала је шефица УНДРР-а Мами Мизутори.
"Наука је јасна. Јефтиније је предузети мјере прије него што катастрофа разори него чекати док се разарање не догоди и реаговати након што се то догодило", рекла је за Thomson Reuters Foundation. Међувладин панел за климатске промјене УН-а упозорио је ове године да ће учинци климатских промјена, од врућина до суша и поплава, постати све чешћи и интензивнији те нанијети штету природи, људима и просторима у којима живе.
Чекај сад, плати послије
Игнорисање ризика има високу цијену. Катастрофе широм свијета коштале су отприлике 160 милијарди евра годишње током посљедње деценије, наводи се у извјештају. Али, већина тога отпада на земље с нижим дохотком, које годишње у просјеку губе један одсто свог националног БДП-а због катастрофа, у поређењу са само 0,1 до 0,2 посто у богатијим земљама.
Најтеже су погођене азијско-пацифичке земље које годишње губе 1,6 посто БДП-а, објављено је у извјештају уочи глобалног форума о катастрофама на индонезијском острву Балију у мају.
На Филипинима се на примјер милиони људи још увијек опорављају од тајфуна "Раи" који их је похарао у децембру. Убио је више од 300 људи, раселио стотине хиљада, а штета је процијењена на отприлике 500 милиона долара. Како број катастрофа буде растао, тако ће расти и трошкови.
Извјештај процјењује да ће још 37,6 милиона људи живјети у условима екстремног сиромаштва до 2030. године због утицаја климатских промјена и катастрофа. У међувремену већину штете повезане с катастрофама не покривају осигураватељи.
"Катастрофе се могу спријечити, али само ако земље уложе вријеме и ресурсе да схвате и смање своје ризике", нагласила је Мизутори у саопштењу. Упозорила је да "намјерним игнорисањем ризика и пропуштањем да се интегрише у доношење одлука свијет заправо финансира властито уништење."
Index.hr
