Емануел Макрон је сувереније него што се очекивало побиједио у првом кругу предсједничких избора у Француској, надјачао своју десничарскопопулистичку противницу Марине Лепен. Коначни побједник знаће се за двије седмице.

На крају је то ипак била лијепа изборна ноћ за предсједника. Не само у Француској, него и широм свијета, медији су предвиђали неизвијесну изборну трку између Емануела Макрона и његове противнице Марине Лепен. Подршка бирача је, према резултатима анкета, током посљедњих неколико дана била уједначена. Стога је и веће било олакшање његових присталица у паришкој дворани у којој су се окупили чланови и присталице његове странке Ла Рéпублиqуе ен Марцхе.

Највећа стратешка грешка француског предсједника током посљедњих седмица, према процјени посматрача и присталица, је то што је своју кампању практично водио за својим столом у Јелијској палати, пише ДW.

Умјесто да се рукује са присталицама окупљеним на трговима и послуша забринутост грађана, Макрон се борио за свој углед на међународној сцени и сатима телефонирао с руским предсједником Путином. Предсједавао је самитима ЕУ, држао говоре о европској безбједносној политици и руској војној операцији у Украјини.

Но , то бираче у Француској занима далеко мање него у неким другим европским земљама, попут Пољске или Њемачке. Истраживања јавног мњења показују да је више од половине Француза првенствено забринуто због куповне моћи, плата и растућих цијена енергије. Далеко иза тога слиједе теме - мигранти, здравсто и образовање. Макронови бирачи једноставно нису имали осјећај да он има слуха за њихове бриге.

Њих 71 одсто сматра је прави предсједник, што је у Француској итекако битан аргумент, а већина вјерује и да је добар у рјешавању великих криза. Међутим, њега сматрају и умишљеним, елитистичким, арогантним. Макрону су остале тачно двије седмице да то промијени - до другог круга избора који ће се одржати 24. априла.

Дефинитвно уништена стара политичка сцена

Традиционалне француске странке, социјалисти и конзервативци, нису постигле значајн повратак на сцену. Валери Пекрес није успјела да врати конзервативце на политичку сцену - освојила је испод пет одсто и позвала своје бираче да у другом кругу подрже Макрона.

Још лошије је прошла градоначелница Париза Ане Хидалго која је социјалистима донијела мање од два одсто гласова. Они су 2012. тријумфално представили предсједника Франсоа Оланда, а послије његовог изборног пораза странка се распала и постала безначајна.

На националном нивоу подбацили су Зелени - имају само регионалне успјехе. Пионир Зелених Јаник Жадо такође је своје гласаче упутио на Макрона како би блокирао могућу побједу деснице.

С друге стране, стари љевичарски жестоки политичар Жан Лик Меланшон замало није преузео друго мјесто од Марине Лепен - у првом кругу је петину Француза успио да увјери у своју марксистичко-револуционарну идеологију. Обећао је да ће се борба тврде љевице наставити, али је потом изјавио: "Сваки глас за Марине Лепен је један глас превише. Десничари се морају блокирати", рекао је он.

Лепен дјелује мекше и мање екстремно

Марине Лепен је током посљедњих неколико седмица успјела некако да анимира своје бираче да забораве њену блискост с Владимиром Путином. Упркос томе што интернетом круже старе фотографије на којима се Путин смијеши поред Марине Лепен, као и снимци њених ранијих изјава у интервјуима у којима је експлицитно признавала Путинову политику - Французи јој то нису замјерили. Она је без проблема, привремено, срдачно прихватила избјеглице из Украјине у Француској и цијело питање миграције ставила у други план.

Умјесто тога, она је седмицама обилазила тргове и мале градове, обећавајући Французима боље плате, превремену пензију или већи минималац - управо оно што већина бирача жели.

Истовремено је смањила своју десничарску екстремистичку реторику и постигла да је тијесна већина Франциза, (за разлику од избора 2017.) више не доживљава као пријетњу. Њен дугогодишњи процес "детоксикације" странке, коју је наслиједила од свог оца, уродио је плодом и осигурао јој изборне гласове и прихватање.

Она је свакако допринијела и томе да је радикални десничар Ерик Земур остао знатно испод очекивања, послије узлета с почетка године. Бивши публициста, који је више пута осуђиван због говора мржње, водио је кампању обојену национализмом, антисемитизмом, мржњом према исламу и мигрантима - што су бирачи на крају оцијенили као недостатке. Земур је обећао подршку својој конкуренткињи Марине Лепен. Остаје да се види да ли ће га након пораза и даље подржавати његови финансијери.

Макрон обећава још један нови почетак

Одазив бирача био је нешто нижи него 2017. али са око 74 одсто, био је довољно добар за осигуравање демократског легитимитета. Много тога ће сада зависити од тога да ли Макрон може да мобилише своје бираче за други круг.

Актуелни предсједник је у свом постизборном обраћању у Паризу обећао нови почетак за Французе и посебно покушао да придобије оне који су се у првом кругу одлучили за подршку екстремних странака. Он је истакао намјеру да покрене заједнички пројекат за рјешавање неједнакости и социјалних проблема у Француској.

Он је то обећао још 2017. али му бирачи ипак нису приписали успјехе у привредној политици - који са мањом незапосленошћу, досад умјереном инфлацијом, више инвестиција и новим радним мјестима. Сада он тај успјех мора боље да прода, али и да истовремено створи осјећај да ће Французи добити не само истог, већ на неки начин новог предсједника.

Макрон је јасно одбацио десничарске екстремисте: антисемитизам и мржњу према муслиманима - "то нисмо ми".

И - поновно се изјаснио за посвећеност Европи и савезницима - само заједно с њима Француска може бити јака и независна, рекао је Макрон. Тема европске независности, коју је он, послије избора 2017. први пут јавно изнио у свом говору на Сорбони, у Берлину скоро и да није наишла на одјек. Сада се пак показује колико је млади предсједник био далековид - у међувремену је такозвана стратешка независност постала популарна формулација која се често користи унутар ЕУ.

У Бриселу и другим европским пријестоницама након овог првог круга гласања могао се чути први уздах олакшања. Идеја о предсједници Лепен с јачањем антиевропских десних популиста и уласком Путинове пријатељице у Јелисејску палату представљала је призор из ноћних мора. Али , Емануел Макрон је свјестан да заправо ништа није освојено - за прижељкивани реизбор сада му преостају двије седмице жестоке борбе.
 
(Независне)