Примјена новог Правилника о управљању отпадним гумама с једне би стране требало да ријеши проблем одлагања ових гума, а с друге стране овим би требало да се створи цијела мрежа сакупљача и рециклера, чиме ће настати једна нова индустрија, а утицаће и на отварање нових радних мјеста.

Наиме, измјенама Закона о заштити животне средине РС донесен је Правилник о управљању отпадним гумама, гдје се наводи да ће произвођачи, увозници и трговци који стављају гуме за моторна возила у промет на територији Српске плаћати накнаду за оптерећивање животне средине посебним категоријама отпада.

"Ова накнада се плаћа Фонду за заштититу животне средине и енергетску ефикасност РС, сразмјерно количини гума које су ставили у промет. Правилником је одређено и да рециклажно двориште, као и сервисери, без накнада, преузимају отпадне гуме од физичког лица, а на видном мјесту морају обавезно поставити обавјештење "Преузимамо отпадне гуме".

"Рециклажно двориште и сервисери потом све преузете гуме предају лицу овлаштеном за сакупљање или третман гума, а притом воде и евиденцију о количини преузетих и предатих гума", наводи се у правилнику.
Како је за "Независне новине" појаснио Срђан Тодоровић, директор Фонда за заштиту животне средине и енергетску ефикасност РС, новим правилником је дефинисано да када неко увезе гуму у РС одмах мора платити накнаду за збрињавање отпада, која ће ићи надлежном фонду.

"Те накнаде су минималне, на начин да могу безначајно утицати на цијену крајњих производа", казао је Тодоровић, додајући да се загађивачем сматра онај ко купи гуму, јер се претпоставља да ће ту исту гуму након што је искористи бацити.

"Када неко увози гуму одмах плати накнаду за збрињавање те гуме, јер ће она за годину или двије постати отпад. Ту накнаду узима Фонд и одређује ко је оператер за управљање и рециклирање отпадним гумама, тај субјект има уговор са државом те се обавезује да ће све отпадне гуме бесплатно преузети и збринути на одговарајући начин", објаснио је Тодоровић, истичући да збрињавање гума или рециклажа коштају, због чега ће држава од узетих накнада давати новац онима који буду обављали овај посао.

"Процес рециклирања гума кошта, због тога ће држава од прикупљених накнада онима који врше рециклажу и збрињавање гума дати новац за сваку збринуту гуму, да би они могли надокнадити своје уложене паре, али и да би могли зарадити нешто", појаснио је Тодоровић. Додао је да ће се на овај начин направити цијела мрежа сакупљача који ће преузимати гуме.
 

"Суштина је да ће се на овај начин узети новац од увозника, тај новац ће се редистрибуирати на мрежу сакупљача и рециклера отпадних гума, који ће направити једну нову индустрију, један нови приход, отвориће нека нова радна мјеста, а резултат је да ће грађани имати могућност да бесплатно отпадне гуме предају ономе ко тиме управља", казао је Тодоровић.

С друге стране, вулканизери су скептични да ће се овим рјешити горући проблем, а то је чињеница да тренутно у РС не постоји нико ко се бави рециклажом гума.

Како је рекао Велибор Панчић, вулканизер из Бањалуке,  добра страна правилника је што се сада даје дозвола вулканизерима да смију одлагати гуме.

"Код нас још нико не рециклира гуме. Ми ћемо морати те гуме опет држати док се не ријеши проблем откупљивања гума. У Србији су то ријешили тако што има пар овлаштених фирми који откупљују гуме и плате накнаду тим сервисерима", казао је Панчић. Додао је да је проблем што многи вулканизери немају простора да складиште гуме.

"Од септембра прошле године до данас сам сигурно прикупио око 2.000 гума и држим их иза радње", рекао је Панчић.
​
(Независне)