- У циљу обуздавања инфлације, америчке Федералне резерве (ФЕД) повећале су референтну каматну стопу за 0,25 процентних поена, у чему ће их, по свему судећи, пратити и Европска централна банка, а посљедица свега могао би бити раст каматних стопа за привреду и грађане.

Ипак, мишљења у БиХ по овом питању су подијељена. С једне стране су они који сматрају да ће Европска централна банка БиХ пратити ФЕД, који би у наредном периоду референтне каматне стопе могао подићи до нивоа од 2 до 2,5 одсто, док су с друге стране они који тврде да Европска централна банка неће пратити ФЕД.

"Овај раст је први од 2018. године. Растом каматних стопа настоји се обуздати инфлација која, по мом мишљењу, није узрокована растом новчане масе и програмима монетарне подршке. Врло је вјероватно да ће ЕЦБ пратити активности ФЕД-а у погледу раста каматних стопа, мада не постоји јасан став гувернера ЕЦБ-а и то тијело је подијељено", рекао је Саша Стевановић, економиста.

Тренутно, један од највећих заговорника повећања каматних стопа у еврозони од стране ЕЦБ је Њемачка, а одмах након ФЕД-а реаговала је и Централна банка Енглеске, која је подигла своје камате за 0,75 одсто. Прича о повећању каматних стопа од стране ЕЦБ-а повела се и крајем прошле године, међутим Кристин Лагард, предсједница ЕЦБ-а, тада је рекла да за тим нема потребе те да је инфлација привременог карактера, међутим испоставило се да није била у праву с обзиром на то да инфлација и даље расте.

Када је ријеч о кретању стопа, ФЕД је још у марту 2020. године на нулу спустио своју стопу како би подржао привреду да се опорави након кризе проузроковане ширењем вируса корона. Међутим, америчка привреда погођена је растом цијена и инфлацијом која није забиљежена у посљедњих 40 година, због чега су из ФЕД-а неколико пута најављивали да ће дизати каматне стопе. Амерички аналитичари тржишта очекују да ће ове године чак седам пута ФЕД подизати камате те да ће бити повећане за најмање 1,75 одсто.

"Послије одлуке ФЕД-а могу се очекивати пад вриједности обвезница, мање новца у оптицају, раст каматних стопа не само у економском систему САД, зоне евра, него и у периферним економијама. Могу се очекивати мањи обим инвестиција, успоравање економске активности и појава рецесије, пад животног стандарда и губитак радних мјеста. То је неки основни сценарио уколико се раст каматних стопа настави и програм монетарне подршке обустави. Изазов у БиХ је потпуна одвојеност монетарне од фискалне политике", закључио је Стевановић.

За разлику од Стевановића, Берислав Кутле, директор Удружења банака БиХ, каже да већ годинама Европска централна банка не прати ФЕД када је ријеч о постепеном дизању каматних стопа, али да је јасно по економској дефиницији да повећање инфлације мијења каматне стопе.

"Новац као мјерило очувања вриједности би морао пратити кретање инфлације како би се та вриједност очувала, али свједоци смо да тзв. економско-политичке мјере постају чисто политичке. Из тог разлога тешко је очекивати у овој, чак и у наредној години повећање камата у Европској централној банци", рекао је Кутле.

Када је ријеч о банкама у Босни и Херцеговини, Кутле каже да банке у овом тренутку имају већу понуду новца од потражње за кредитима, тако да немају неку могућност повећања камата на кредите.

"То је добро за оне на кредитној страни, али лоше за оне који имају штедњу и очекују заштиту вриједности исте. Истина има два лица", рекао је Кутле.

(Независне)