Неизвјесност на тржишту енергената, која се осјетила током доброг дијела прошле године, а коју је овогодишње избијање сукоба између Украјине и Русије је подигла цијене главних енергената, нафте и природног гаса, у Европи на рекордне нивое.

Али ако то упоредимо са растом цијена угља, та поскупљења испадају готово занемарива,
Фјучерси угља из Њукасла су се у јеку избијања ратног сукоба консолидовали на нивоу од око 400 долара по тони, што значи да се цијена угља на свјетском тржишту од почетка ове године удвостручила (нпр. у јануару се тоном угља трговало на свјетским берзама по цијени од 203 долара).

Према подацима сајта трејдингекономикс, цијена угља се, поредећи на мјесечном нивоу, увећала за око 58,93 одсто и њим се тренутно тргује на берзама по цијени од 380 долара по тони. На годишњем нивоу цијена је расла 326,97 одсто. Додуше, у посљедњих 24 сата цијена му је пала за скоро 9,7 одсто.

 Док са једне стране и европске земље, које покушавају да избаце угаљ као енергент, повећавају своје поруџбине, највећи скок у потражњи у посљедњих неколико дана забиљежен је у великом дијелу Азије и Аустралији. Поред самог рата у Украјини, додатно повећање поруџбина угља су подстакле и поплаве у Аустралији, као и шушкање о забрани извоза из Индонезије.

Како би се боље осликао раст цијена угља, ваља га упоредити са растом цијена других енергената. Према подацима сајта трејдингекономикс, угаљ је као што је већ наведено у посљедњих мјесец дана поскупио за 58,93 одсто, док је нафта Брент поскупила за 23,97 одсто.

Једини енергент у свијету који је више поскупио у посљедњих мјесец дана је природни гас, што је и разумљиво, који је скочио за преко 72 одсто. Иако цијене тренутно изгледају неодрживо, стручњаци истичу да је обим трговине и даље релативно мали, као и да се у мањем броју тргује са спот уговорима за угаљ, већ се више тргује са онима на мали и средњи рок, чија је цијена осјетно мања.

Ипак, стручњаци очекују да ће овај раст цијена угља прелити и на фјучерсе са малим и средњим роком доспјећа, те да ће се притисак на земље које зависе од увоза угља повећати, преноси Ројтерс. Оно што треба да брине је да се тренутно на бродовима за транспорт робе налазе количине угља поручене далеко прије овог скока цијена, те ће се ово сад поскупљење "најбоље" осјетити најраније током априла мјесеца.

 И поред овог наглог раста цијена, чини се да потражња на свјетским тржиштима не јењава. Једино је Индија, која је други највећи увозник угља у свијету, је смањила количину увезеног угља. У јануару Индија је купила око 7,08 милиона тона, што је био најгори мјесец од јуна 2020. године по питању увоза у тој земљи, да би у фебруару увоз порастао на 7,33 милиона тона, показују подаци аналитичке компаније Кплер. Ова земља углавном мјесечно поручи између 10 и 15 милиона тона. Увоз овог енергента у Кину је такође ослабио у прва два мјесеца 2022. године.

За разлику од децембра када је у земљу ушло 19,35 милиона тона, кинези су у јануару поручили 10,11 милиона тона, а у фебруару 10,38 милиона тона. Овај пад увоза у Кину може се објаснити краткотрајном забраном извоза из Индонезије. Стручњаци постављају питање када ће овај раст цијена постати неодржив и када ће урушити потражњу. Врло је извјесно да ће велики купци као што је Индија, Бангладеш или Пакситан убудуће избјегавати куповину угља.

(Српска Инфо)
​