Велики пожар избио је прије пар дана у комплексу нуклеарне електране Запорожје након што су га, како тврде украјинске власти, гранатирале руске снаге.

Руси, с друге стране, то демантују и тврде да је у питању провокација, те да је украјинска диверзантска група запалила зграду у оквиру електране.
 
Све ово изазвало је огромну забринутост, али стручњаци сматрају да су шансе од експлозије, нуклеарног топљења или радиоактивног ослобађања мале.
 
Русија је током војних операција које је у Украјини започела 24. фебруара, вец́ заузела угашену електрану у Чернобиљу, 100 километара сјеверно од Кијева.
 
Неки аналитичари су примијетили да је електрана у Запорожју другачијег и сигурнијег типа од Чернобиља, који је био мјесто најгоре нуклеарне катастрофе на свијету 1986. године.
 
У Украјини има пет нуклеарних елекрана, осим Запорожја и Чернобиља, то су Јужноукрајинска електрана, Хмељницки и Ровно. Ево шта се зна о њима.
 
Запорожје

Нуклеарна електрана Запорожје, изграђена је између 1984. и 1995. године и највец́а је нуклеарна електрана у Европи и девета по величини у свијету.
 
Има шест реактора, од којих сваки производи 950 МW, и укупну снагу од 5.700 МW, што је довољно енергије за отприлике четири милиона домова.
 
У нормалним временима производи једну петину украјинске електричне енергије и скоро половину енергије произведене у нуклеарним постројењима у земљи.
 
Ова електрана је позната по великој нуклеарној несрећи која се догодила 26. априла 1986. године. Налази се у близини града Припјата.
 
Електрана се састојала од 4 реактора типа РБМК-1.000, сваки реактор је производио 1 гигават електричне енергије, а сва четири реактора су заједно производила око 10 одсто укупне електричне енергије трошене у Украјини.
 
Прва експлозија на четвртом реактору је проузроковала даље експлозије које су праћене ослобађањем велике количине радиоактивног отпада у атмосферу.
 
Радиоактивни облаци прекрили су готово цијелу Европу. Из области је евакуисано више од 100.000 становника. Припјат је данас напуштен и налази се у центру забрањене зоне. Нуклеарна електрана је затворена 15. децембра 2.000.
 
Изградња реактора број 1 је почела 1970. године. Почео је са радом 1977. године, а затим су слиједили и реактор број 2 (1978), број 3 (1981) и број 4 (1983). Још два блока, реактор број 5 и 6, су били под изградњом у вријеме несреће.
 
Јужноукрајинска електрана

Јужноукрајинска нуклеарна електрана налази се у близини града Јужноукраинска у покрајини Николајев, отприлике 350 километара јужно од Кијева. Нуклеарна електрана има три реактора са водом под притиском ВВЕР-1000 и нето производни капацитет од 2.850 мегавата (МW). Тренутно је друга највећа од пет нуклеарних електрана у Украјини.
 
Од нуклеарне електране Јужне Украјине, далековод од 750 кВ води до Исакче у Румунији, али је углавном демонтиран или уништен.
 
Хмељницки

Нуклеарна електрана Хмељницки је нуклеарна електрана у Нетишину. Два реактора су у функцији, од којих сваки производи 1000 МW (нето) електричне енергије.
 
Изградња првог реактора почела је 1981. године, а први блок је пуштен у рад крајем 1987. Изградња другог реактора је почела 1983. године са плановима да се заврши 1991. године.
 
Међутим, 1990. градња је заустављена као дио мораторијума на изградњу нове фабрике. Изградња је завршена тек у августу 2004. године након укидања мораторијума.
 
Тренутно су у изградњи још два реактора ВВЕР-1000. Изградња трећег реактора почела је у септембру 1985, а четвртог у јуну 1986.
 
Изградња је заустављена 1990. године када су били завршени 75 одсто, односно 28 одсто. У јуну 2010. године између Украјине и Русије потписан је међувладин споразум о обнављању изградње.
 
У септембру 2015. украјинска влада је одлучила да раскине споразум са Русијом о завршетку изградње блокова Хмељницки нуклеарне електране.
 
Крајем новембра 2021. године, Енергоатом и Wестингхоусе Елецтриц договорили су уговор о изградњи првог Вестингхоусе АП1000 реактора у Украјини у фабрици Хмељницки, преноси Телеграф.
 
Ровно

Нуклеарна електрана Ровно налази се у Варашу у Украјини.
 
Има четири реактора.
 
Године 2018. блок 3, након модернизације, добија лиценцу за продужење радног вијека којом се продужава рад за 20 година до 2037. године.
​
(Независне)