Иако предстоји читав низ преговора како би се смирила напетост између Русије и Украјине, Сједињене Државе су ипак "за сваки случај" оставиле носач авиона "Хари С. Труман" у Медитерану.

Носач, тачније читава група бродова која прати амерички носач авиона "УС С Хари С. Труман", требало је да продужи у воде Блиског истока, али је амерички министар одбране Лојд Остин наредио да остане у Средоземном мору.

Један службеник Пентагона је изјавио да "та промјена одсликава поновну нужност трајног присуства у Европи", додајући да је "неопходно на тај начин загарантовати савезницима и партнерима наш ангажман у колективној обрани".
Како наводи ДW, источне чланице НАТО-а су изузетно забринуте због значајног гомилања руских јединица на граници према Украјини, а шири се и страх да би Русија могла да нападне сусједну земљу, иако Москва негира да има такве планове и одбацује све критике.

Међутим, дипломатија је у међувремену ипак почела да дјелује и договорен је читав низ сусрета.

За 10. јануар је у Женеви договорен састанак између представника САД и Русије како би почели разговоре о деескалацији сукоба, два дана касније је планиран и сусрет представника НАТО и Русије у Москви, а већ сутрадан, 13. јануара, предвиђено је "савјетовање" представника Организације за европску безбједност и сарадњу (ОЕБС) и Русије.
Брисел, међутим, негодује због чињенице да се разговори прије свега воде између Москве и Вашингтона.

"Ако Москва, као што је најављено, од јануара жели да разговара о безбједносној архитектури и о гаранцијама за безбједност, то онда није тема која се тиче само Америке и Русије", изјавио је представник ЕУ за спољне послове Жозеп Борељ за њемачки лист "Велт".

Он је додао да Европска унија мора да присуствује тим преговорима, јер, како наводи, преговори имају једино смисла ако су тијесно координисани и ако у њима учествује и ЕУ.

"Ми не желимо да будемо само посматрачи које остављају по страни, док се одлучује преко наших глава", поручио је Борељ.

Иако ће то што САД остављају носач авиона у Средоземном мору Русија без сумње да прогласи за "провокацију", та одлука Пентагона мање почива на војној сили само једног носача авиона, оцјењује ДW.

Она се, како је оцијењено, може тумачити и жељом да, кад већ расте напетост, Вашингтон жели да "држи прст на обарачу" како криза не би постала још већа због евентуалне самосталне акције неке поједине чланице НАТО, јер је очигледно да су балтичке земље, а нарочито Пољска веома нервозне.

Истовремено, и из Њемачке допиру иницијативе које би лако могле додатно да погоршају ситуацију.

Тако се рецимо будући лидер опозиционе Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Фридрих Мерц заложио за то да Њемачка "размисли" о испоруци оружја Украјини како би била спремна за самоодбрану.

Исто се чује и из неких кругова у садашњој владајућој коалицији, а уочи избора један од лидера Зелених, садашњи министар привреде Роберт Хабек, залагао се за војну помоћ Кијеву.

Међутим, за амбасадора Русије у Берлину Сергеја Нечајева тако нешто је апсолутно неприхватљиво.
"Војна помоћ Украјини је, с наше тачке гледишта, апсолутно штетна и погрешна. Сви кораци у том смјеру били би контрапродуктивни", изјавио је амбасадор.

Извор: Тањуг