БАЊАЛУКА - Страхови и немогућност суочавања са проблемима главни су разлози што све више грађана спас тражи у лијековима, што потврђују и подаци да је у БиХ потрошња антидепресива, медикамената за смирење и седатива годинама у порасту.

У Фонду здравственог осигурања РС за “Глас Српске” кажу да се лијекови који дјелују на нервни систем, а међу које спадају и антидепресиви и лијекови за смирење налазе на трећем мјесту у укупној потрошњи медикамената који се издају на рецепт.

Тако је трошак Фонда здравства за десет мјесеци ове године за антидепресиве и лијекове за смирење износио више од 2,32 милиона марака, што је више за око 23.000 марака у односу на исти период лани.

Додали су да је до новембра ове године прописано 127.436 рецепата за лијекове за смирење, док је у истом периоду прошле године тај број износио 124.714.

- Ове године прописано је 120.818 рецепата за антидепресиве, а у истом периоду прошле године 123.950 - навели су у Фонду и додали да се за смирење најчешће прописује “алпазолам”, док се међу антидепресивима најчешће прописује “сертралин”.

У Агенцији за лијекове и медицинска средства БиХ казали су да је лани у БиХ на антидепресиве, лијекове за смирење и седативе потрошено скоро 22 милиона КМ, што је за око 400.000 марака више него у 2019. години.

- Прошле године финансијски промет антидепресива износио је око 9,3 милиона КМ, анксиолитика 10,8 милиона, док је на хипнотике и седативе утрошено више од 1,8 милиона марака - рекли су у Агенцији.

Према њиховим подацима, лани је међу антидепресивима забиљежена највећа потрошња “есциталопрама”, “сертралина” и “пароксетина”, међу анксиолитицима највећи промет имао је “бромазепам”, а од хипнотика и седатива највише је прометовано “золпидема”.

Да је потрошња ових лијекова у порасту посљедњих година потврђује и податак ове Агенције према којем је у 2018. години на ове лијекове издвојено око 20 милиона марака што је за два милиона мање него 2020.

Психолог Александар Милић сматра да су немогућност самосталног суочавања са проблемима и страхови од неизвјесне будућности које је пандемија вируса корона појачала главни разлози зашто грађани све више посежу за лијековима за смирење и антидепресивима.

- Умјесто да теже томе да уз стручну помоћ превазиђу страхове и препреке, становници посежу за медикаментима не знајући да они имају краткотрајне ефекте, те да је извјесно да ће тако упасти у “зачарани круг” и остати без рјешења проблема - казао је Милић за “Глас Српске”.

Он истиче да грађани не смију користити ове лијекове без стручне психолошке дијагностике.

- Уколико користе ове лијекове без стручног надзора могу узроковати још веће психолошке, али и здравствене проблеме - нагласио је Милић.

Према његовим ријечима, код пацијената са тежим психолошким поремећајима комбинује се психотерапија и фармакотерапија, али да више од 90 одсто људи са психолошким проблемима може да функционише само уз психотерапију, без употребе лијекова.

Апотеке

Старији суграђани су они који најчешће покушавају да, лијекове који утичу на нервни систем, у апотеци купе без рецепта.

- Углавном је ријеч о онима који ове медикаменте користе у редовној терапији. Најчешће се правдају да нису стигли да оду у амбуланту или страхују да ће се заразити вирусом корона због чега избјегавају одласке у дом здравља. Ми им у том случају не можемо издати лијек - казали су у једној бањалучкој апотеци.

(Глас Српске)