- Посланици Народне скупштине Републике Српске на предстојећој сједници разматраће Нацрт закона о међубанкарским накнадама код платних трансакција на основу платних картица, којим се предвиђа ограничавање тих накнада на начин да код трансакција дебитном картицом накнада не може бити виша од 0,2 одсто вриједности извршене трансакције и 0,3 одсто код трансакције кредитном картицом.

Овим законом у суштини банкама се прописује колико могу "узети" од трговаца код којих се платним картицама може платити роба или услуга.

Тренутно су, како тврде у Влади РС, која је предлагач закона, те накнаде превелике и дестимулативне за трговце који се тешко одлучују да у својим радњама инсталирају ПОС терминале и купцима омогуће да услуге или робу плаћају дебитним или кредитним картицама.

"Ако потрошач плати 100 КМ за одређену робу, трговци ће добити 98 КМ, а разлику ће на име трговачке накнаде задржати банка прихватилац. Трговачка накнада је накнада коју трговац плаћа банци с којом има уговор о прихватању картица", наводи се у образложењу Нацрта закона о међубанкарским накнадама код платних трансакција на основу платних картица.

У случају да посланици НС РС прихвате нацрт закона који је предложила Влада Републике Српске, на износ од 100 КМ за услугу међубанкарске накнаде одређена банка са којом трговац има уговор могла би "узети" свега 0,2 КМ или 0,3 КМ плус трошкове који се односе на кориштење инфраструктуре.

Очекивано, овај нацрт закона похвалили су трговци, док банкари тврде да се то не може радити на тај начин, јер том логиком Влада Републике Српске може ограничити и камате на кредите, јер све је то тржишна категорија.

"Банкарство ради на тржишним принципима и законима банкарства, не по законима владе. Само ограничавање било којег бруто прихода, те накнаде су бруто приход, отвара могућност и ограничавања каматних стопа. Ако Влада може донијети одлуку да ограничи накнаду, онда исто тако може донијети одлуку да ограничи камату и сваки приход у банци и да поништи Закон о банкама. Тај закон о ограничавању накнада неће стимулисати трговце, јер трговци живе од картица. Постоји оправдана потреба да се отвори јавни дијалог између Владе и банака како би се, не само по тој категорији, видјело гдје је могуће направити помак и да се грађанима и трговцима учини оно што је могуће када је ријеч о банкама. Треба дијалог и то је једини пут, јер питање је да ли је то ограничавање накнада у складу са другим законима", рекао је Берислав Кутле, директор Удружења банака Босне и Херцеговине.

Са друге стране, трговци подржавају Владу Републике Српске у намјери да ограничи међубанкарске накнаде које су, како сматрају, превелике и дестимулативне за увођење ПОС терминала, а који се све чешће могу наћи само у великим трговачким ланцима.

"Свако олакшање и растерећење прихватамо и добро је дошло. Трговци ће смањење међубанкарских накнада свакако прихватити и добро је да се иде у том правцу", рекла је Драгана Шобот, секретар Удружења трговине у Привредној комори Републике Српске.

Иначе, из образложења Нацрта закона о међубанкарским накнадама код платних трансакција на основу платних картица може се закључити да Република Српска озбиљно касни за регионом, посебно за ЕУ када је ријеч о картичном пословању. Примјера ради, на 100.000 становника у Републици Српској има 530,59 ПОС уређаја, у Хрватској 2.659, а у Србији 1.416.

Слично је и са банкоматима, гдје Република Српска у односу на регион поприлично заостаје, јер на 100.000 становника има свега 34,67 банкомата, док Хрватска, рецимо, има 120,92 банкомата, а Србија 44,08.

"Високи трошкови прихватања платних картица на продајним мјестима су веома битан разлог због којег се, прије свега мали трговци, теже опредјељују за прихватање картичних плаћања и због којег немају ПОС терминале", наводи се у образложењу Нацрта закона о међубанкарским накнадама код платних трансакција на основу платних картица.
 
(Независне)