Спомен-збирка Павла Бељанског, добро позната локација на новосадском Тргу галерија, шест деценија драгоцено је стјециште познаваоца умјетности, незабилазно посебно за оне чији је сензибилитет усмјерен на наше велике сликаре и вајаре који су стварали у првој половини 20. века, а који чине дјела у колекцији овог нашег некадашњег дипломате и великог дародавца.

Крајем октобра у здању спомен-збирке, намјенски грађеном управо за сврхе које и данас обавља, одржана је пригодна свечаност обиљежавања 60. рођендана овог децентног „легата интимног карактера и космополитског духа”, у којем посјетиоци могу уживати у ремек-дјелима умјетника попут Надежде Петровић, Саве Шумановића, Милана Коњовића, Марка Челебоновића, Петра Добровића, Петра Лубарде, Зоре Петровић, сазнати о животу Бељанског и наших најзначајнијих умјетника и умјетница.

Подсјетника ради, као дипломата од каријере, Бељански је свијету умјетности, музејима, обиласку старина, антикварница и галерија, атељеа и мјеста где су умјетници излагали, поклањао посебну пажњу, ако не и већу него својој струци – дипломатији, истичу с поносом у спомен-збирци. Његова наклоност према умјетности и колекционарска страст формиране су постепено и упоредо с његовом професијом.

Руководећи се ријечима самог Бељанског, који је записао да је о „самом ликовном феномену, који је у суштини врло комплексан, водио разговоре са собом 1001 ноћ”, управници ове куће умјетности трудили су се, један за другим, да то његово дубоко интересовање и љубав достојно испрате. Приказивали су нам заједно са својим сарадницима свих ових деценија и на сталној поставци и на посебним изложбама и гостовањима катрактер не само збирке и њеног власника већ и карактере стваралаца који је чине, а чије су слике, скулптуре, цртежи и таписерије у њу похрањене.

Поводом дана рођендана, по традицији, одржана је и свечаност додјеле награде спомен-збирке Павла Бељанског за најбољи мастер рад са темом из националне историје умјетности, одбрањен на Одјељењу за историју умјетности Филозофског факултета Универзитета у Београду. Ове године ипак, а разлози су пандемијске природе, додјела је била донекле другачија него иначе. Будући да претходне, 2020. године она није била свечано уручена, најприје је признање додијељено прошлогодишњој добитиници, Јелени Гачић, а мишљење метнора, проф. др Александра Кадијевића, прочитала је Милана Квас, управница спомен-збирке, да би председник Управног одбора спомен-збирке Дамир Савић прочитао овогодишњу Одлуку о проглашењу награде Катарини Симеуновић за мастер рад „Нова предметност у српској умјетности седме деценије 20. вијека”. Претходна награђена Јелена Гачић диплому је уручила новој лауреаткињи, а менторка проф. др Симона Чупић, са Одјељења за историју умјетности Филозофског факултета Универзитета у Београду, изнијела је мишљење о раду.

Semberija info