Побједнички филм у Националном такмичарском програму 58. Анталијског фестивала је „Братов чувар” Ферита Карахана. Освојеној „Златној наранџи” за најбољи филм придружиле су се и награде за најбољи сценарио који је Карахан и написао, као и за најбољу монтажу који је такође овај аутор радио заједно са својим сарадницима.

У овом естетски и наративно снажном филму  прати се судбина два малена пријатеља – Јусуфа и Мему, у осамљеном интернату за курдске дјечаке у суровим планинским предјелима источне Анадолије и читав низ бирократских препрека и репресија постављених од школских (државних) власти. Караханове награде су заслужене, а прије него што их је освојио рекао је да је ову филмску причу написао из личног искуства и да ју је писао још од 2009. године „свјестан тада да још не постоји довољна лична временска дистанца”.


Наиме, Ферит Карахан који је и сам припадник курдског народа, провео је шест година у једном таквом интернату какав су гледаоци могли да виде у његовом филму.

– За мене је интернат био велика траума, читав низ тешких ситуација са много насиља. Читаво друштво је тих деведесетих година било навикнуто на насиље, па самим тим ни школа није била изузетак. Тек 2016. године се променила клима у Турској у односу на курдски народ и тек тада сам био спреман да напишем нову верзију сценарија који не би говорио само о политици. Тек тада је у мени сазрело и тек тада сам схватио да су и наставници били жртве истог система и да су живјели и радили у сталној дилеми како да се носе са репресивном атмосфером око себе. Сам систем се није много промијенио, али је сада могуће на то указивати. Мислим да је важно указати и на то да би боље третирање још у раном детињству помогло људима да се уздигну и постану успјешни.

Други турски филм по броју освојених награда јесте „Кер” Тајфуна Пирселимоглуа. Осим награде за најбољу режију припала му је и она за најбољу музику, као и награда Удружења турских филмских редитеља. Пирселимоглу је познат по свом минималистичком редитељском поступку са којим постиже драмске набоје у својим филмовима. Такав је случај и у филму „Кер” у којем главни јунак Кан бива ухваћен у спиралу правог пакла од живота након што је био свједок убиства у малом граду у који је стигао на очеву сахрану...
​
Ни врло добар „Анадолијски леопард” Емреа Кајиша није остао ненаграђен. За филм у којем приповиједа о старом и искусном директору зоо-врта у Анкари над којим лебди опасност од затварања и продаје простора богатом арапском инвеститору иако у врту живи такође остарјели анадолијски леопард, иначе заштићена врста, Емре Кајиш је освојио награду за најбољи дебитантски филм, као и награду за најбољу сценографију. Визуелно и значењски раскошном филму „Првирженост, Хасан” прослављеног турског редитеља Семиха Капланоглуа (ово је његов други филм из нове триологије назване „Приврженост”), припала је награда за најбољи сниматељски рад и она је отишла у руке директору фотографије Изгиру Екену...

У Међународном такмичарском програму 58. Анталијског фестивала жири је препознао вриједности шпанског  филма „Либертад” са којим је као редитељ дебитовала већ добро позната сценаристкиња Клара Рокет. Она је освојила „Златну наранџу” за ову своју тинејџерску драму о женском пријатељству и процесу одрастања, која је љетос већ била запажена у оквиру програма „Недеља критике” на 74. Канском фестивалу.

Рокетова приповиједа о Клари која се досађује у љетовалишту на одмору са родитељима и о њеној вршњакињи Либертад која ту ради, отварајући кроз њихов другарски однос и питања класних и расних различитости, са посебним освртом и на свијет одраслих у којем се радничка снага проналази међу мигрантима.

Semberske info