БАЊАЛУКА, БИЈЕЉИНА - Док велики број радника из Републике Српске трбухом за крухом одлази у иностранство, у Српској су за првих шест мјесеци ове године дозволу за рад добила 472 странца, међу којима, осим држављана Србије и Словеније, има и радника из Кине, Турске, Албаније па чак и Бангладеша.

Према подацима Завода за запошљавање Републике Српске, највише странаца за шест мјесеци ове године запослено је у сектору грађевинарства, те трговине на мало и велико, као и у трговини и радњама за поправку моторних возила и мотоцикала, те области комуникација и информација, као и на пословима вађења руда и камена.

Од укупног броја издатих дозвола за шест мјесеци ове године, 201 се односила на планирану квоту, док је 271 виза издата независно од утврђене квоте.

"Од 201 радне дозволе која се односила на планирану квоту, њих 128 је нових, док су 73 старе", рекли су из Завода за запошљавање РС. Како су рекли, лани је за шест мјесеци издато 407 радних дозвола, и то 175 које се рачунају у квоту и 232 издате независно од утврђене квоте.

Због недостатка радне снаге зворничка грађевинска фирма "Јокић инвест" тражи раднике и у Азији, а прије двије године је запослила десет држављана Бангладеша, док ове године планира  да доведе  22 нова радника.

"Велики број домаћих радника који су изучили занат отишао је у иностранство, тако да на нашем тржишту скоро да нема радника, а посебно је тешко наћи мајстора у грађевинском сектору", казала је Маријана  Миловић, извршна директорица овог предузећа.

Како је рекла, скоро да се више и не школују занатлије, те ријетко која школа има у понуди зидара, пекара  и слична занимања.

Како је појаснила, радници из Бангладеша су вриједни и послушни, али потребно је некада и до двије године да би они могли самостално радити.

Да су недостатак радне снаге и мале плате разлози што се "увозе" радници, каже и Спасоје Албијанић, директор предузећа "Монтинг монтажа" Бијељина.

"Жалосно је што велики број наших људи иде у иностранство да ради због бољих услова, а ми 'увозимо' јефтинију радну снагу. Сигурно је да систематски треба радити да се повећају плате радницима да не одлазе одавде, а самим тим не би било потребе да нам долазе радници из Азије", казао је Албијанић, који истиче да они у својој фирми немају страних радника.

"Треба радити на побољшању плата радницима, да остају овдје, а не да иду у иностранство. Сигуран сам, када би радници имали плату 1.000 евра, никоме не би падало на памет да иде преко границе", казао је Албијанић и додао да су већ дужи период радници из Турске  преплавили градилишта у Српској.

Јован Братић, директор Занатско-предузетничке коморе РС, казао је да не чуди чињеница да у Српску долазе и радници са других континената јер, како каже, фирме су због мањка радне снаге принуђене "увозити" раднике. "Велики број наших радника је отишао у иностранство у потрагу за бољим условима, а ти радници који долазе сигурно су мање плаћени", казао је Братић.

Појаснио је да је данас тешко не само наћи некога да научи занат, већ и некога ко има вољу да се касније тиме стварно бави.

"Често размишљамо о томе шта се може урадити да се покрене интересовање младих за дефицитарна занимања, јер ускоро нећемо имати никога да нам замијени плинску боцу. Било би добро да се направи озбиљна реформа већ у основним школама, да би се створиле позитивне навике код оних најмлађих", објаснио је Братић.

Како је рекао, "увозимо" чак и програмере, јер долазе да раде за мање паре него што су плаћени домаћи програмери.
 
(Независне)