САРАЈЕВО - Два мјесеца након што је Валентин Инцко, тадашњи високи представник у БиХ, наметнуо допуне Кривичног закона БиХ којима су прописане казне за негирање геноцида, адвокати су и даље у огромним недоумицама, јер, могло би се рећи, још не знају шта у судници смију изговорити, а шта не.
​
Штавише, у суботу ће бити одржано ванредно засједање Скупштине Адвокатске коморе Републике Српске, а једина тачка дневног реда биће ово питање.

Тада ће адвокати који су директно инволвирани у предметима ратних злочина имати могућност да изнесу све потешкоће с којим се суочавају.

"Нисмо добили ништа конкретно у смислу да је неко процесуиран или да је против неког од колега адвоката поднесена кривична пријава или подигнута оптужница. Видјећемо у суботу (сутра) да ли се евентуално нешто промијенило. Тада ће Комора у оквиру своје скупштине заузети одређени став и вјероватно донијети закључак који ће се односити на то питање", рекао је за "Независне новине" Далибор Мрша, предсједник Коморе.

Нису се на новонасталу ситуацију, бар званично, жалили ни адвокати у ФБиХ, нити је ово питање разматрано у органима Адвокатске коморе ФБиХ.

"С обзиром на краткоћу времена од доношења одлуке високог представника, немамо сазнаја о поступцима вођеним поводом ове одлуке, нити примједаба и приговора адвоката чланова Адвокатске, односно Одвјетничке коморе ФБиХ, тако да ово питање није ни разматрано у органима Коморе", рекао је за "Независне новине"Никица Гржић, предсједник Адвокатске коморе ФБиХ.

Да проблеми постоје, потврђује Светлана Лазић, бранилац у предметима који се воде пред Судом БиХ.

Парафразирано , у спорној одредби Кривичног закона, коју је наметнуо Инцко наводи се да ће казном затвора од шест мјесеци до пет година бити кажњен онај ко јавно одобри, порекне, грубо умањи или покуша оправдати злочин геноцида, злочин против човјечности или ратни злочин утврђен правоснажном пресудом, а да је то усмјерено против групе особа или члана одређене групе с обзиром на расу,  боју коже, вјероисповијест, поријекло или националну или етничку припадност, и то на начин који би могао подстаћи на насиље или мржњу против такве групе или њеног члана.
Лазићева истиче да, ако анализирамо радњу извршења овог кривичног дјела, закључићемо да је оно веома широко постављено. Према њеним ријечима, ријеч "јавно" подразумијева да се радња овог кривичног дјела може извршити у судници у току јавног главног претреса. Дакле, додала је, потпуно је нејасан конкретан начин извршења овог кривичног дјела, као и посљедица.

"Ова законска одредба браниоце који поступају у поступцима у предметима ратних злочина доводи у недоумицу да ли могу починити кривично дјело уколико буду оспоравали поједине доказе у кривичном поступку, а посебно у дијелу утврђених чињеница у предметима који су вођени пред Међународним кривичним судом", навела је Лазићева те додала да су бројне и друге дилеме, о којим ће одлучивати и Адвокатска комора Републике Српске на ванредној сједници Скупштине,  а чији је она делегат.

Адвокат Милош Перић из Зворника с проблемом се сусрео још крајем јула, у предмету "Мане Ђурић и други", а у међувремену се ништа није промијенило. Истиче да браниоци не могу до краја да ураде свој посао, јер из измјена закона нису изузети.

"Ми у принципу бранимо своје клијенте на начин да негирају и дјело и учешће у тим радњама. Ми се сами сналазимо. Ја ћу поступати онако како мислим да бих заштитио свог клијента, али и, право да вам кажем, како бих сачувао себе. Наравно да постоји доза опреза", рекао је Перић.

И нису у проблему само адвокати, већ и оптужени који негирају дјело и своје учешће.

"Рецимо, ако човјек негира да се нешто десило, али и негира своје учешће, како да се брани? То му се ограничава, на начин да му се може рећи: 'Ево, за то си оптужен, а ево ти сада и за то што негираш.' У питању је ситуација која је до сада невиђена на овим просторима у правосудним оквирима", истиче Перић за "Независне новине".
 
(Независне)